Вратница (мкд. Вратница) је насеље у Северној Македонији, у северном делу државе. Вратница припада општини Јегуновце.

Вратница
мкд. Вратница
Vratnica pogled.JPG
Поглед на Вратницу и Шар-планину
Административни подаци
Држава Северна Македонија
ОпштинаЈегуновце
Становништво
 — (2002)505
Географске карактеристике
Координате42°08′26″ СГШ; 21°06′51″ ИГД / 42.140645° СГШ; 21.114247° ИГД / 42.140645; 21.114247Координате: 42°08′26″ СГШ; 21°06′51″ ИГД / 42.140645° СГШ; 21.114247° ИГД / 42.140645; 21.114247
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина720 м
Вратница на мапи Северне Македоније
Вратница
Вратница
Вратница на мапи Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број1206
Позивни број+389 (0)44
Регистарска ознакаTE

ГеографијаУреди

Насеље Вратница је смештено у северном делу Северне Македоније, близу државне границе са Србијом (5 km североисточно од насеља). Од најближег већег града, Тетова, насеље је удаљено 21 km североисточно.

Вратница се налази у доњем делу историјске области Полог. Насеље је положено на северном ободу Полошког поља. Јужно насеља се пружа поље, а северно и западно се издиже Шар-планина. Надморска висина насеља је приближно 720 метара.

Клима у насељу је умерено континентална.

ИсторијаУреди

Почетком 20. века сви житељи су били припадници Српске православне цркве.

Ту је 1923-1927. године подигнута православна црква посвећена Св. Петки. Храм је изграђен прилозима побожног народа, међу којим и много мештана - печалбара из Америке и Румуније. Црква је направљена на једном пропланку, монументална је (види се из велике даљине) а иконостас је осликао Димитрије Андоновић. Било је то у време месног пароха, поп Видоја Крстића и сеоског кнеза Спаса Смиљковића. Око цркве су се највише трудили мештани Гого Михаиловић, Гого Антић и Цветко Ђорђевић. Црква је комплетно завршена и опремљена и освећена јуна 1933. године.[1]

То је било једно од најстаријих места у Пологу, са 160 домаћинстава. Оно је страдало - спаљено са црквом, од стране Турака, у време Велике сеобе Срба под Патријархом Чарнојевићем. Срби повратници подигли су изнова куће и цркву која је до ослобођења 1918. године била сасвим дотрајала. Од одласка Турака, након последњег рата поред цркве изграђена је и школа.

СтановништвоУреди

Вратница је према последњем попису из 2002. године имало 505 становника.

Претежно становништво у насељу су етнички Македонци (95%), а остало су махом Срби.

Већинска вероисповест је православље.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ "Правда", Београд 11. јун 1933. године

ИзвориУреди

Спољашње везеУреди