Врбовац (Витина)
Врбовац (алб. Vërboci или Vërboc) је село у општини Витина, у Косовскопоморавском округу, Косово и Метохија, Република Србија. По законима самопроглашене Републике Косово насеље је у саставу општине Клокот. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Врбовац површине 330 ha.
Врбовац | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовскопоморавски |
| Општина | Витина |
| Становништво | |
| — 2011. |  278 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 19′ 45″ С; 21° 24′ 25″ И / 42.32905° С; 21.40695° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 507 m |
.svg)  Врбовац Врбовац на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 38263 |
Историја
уредиУ селу је постојала у средњем веку црква која је касније разрушена. На њеним темељима је у 19. веку саграђена црква Св. Димитрија, у коју је уклопљен сачувани део фреске из олтарске апсиде старе цркве.
Митрополит Дионизије је 1900. године посетио место и прегледао православну цркву и српску школу.[1] У врбовачку школу долазе и деца из околних села Грнчара и Подгорца. У месту је 1906. године прослављена школска слава Савиндан. Службовао је у цркви и школи парох, поп Антоније Поповић, домаћин славе био је школски тутор Илија Којић. Учитељ Спира Недељковић је после обреда, изговорио светосавску беседу.[2]
Српски песник Милан Ракић, који је почетком 20. века службовао у Приштини као вицеконзул, забележио је у свом извештају да су Албанци „6. јула 1907. године обили цркву, све иконе покршили и поломили, хаљине свештеничке и књиге поцепали, сребрне ствари као крстове и путир и друго однели са собом и на тај начин опустошили цркву“. Након овога, око цркве је подигнут велики зид.[3]
Порекло становништва по родовима
уредиПодаци из 1929. године[4]:
Српски родови:
- Којићи (20 кућа, славе Св. Андреја). Досељени из Реткоцера код Медвеђе у првој половини 18. века. Исти су род са Коећевцима у селу Вратница код Тетова. У Вратницу дошли почетком 19. века. Први досељеник био је Никола Којић
- Ракићи (8 к, с. Св. Андреја). Досељени са Којићима из истог места.
- Вујићи (10 к, с. Св. Петку). Досељени са Којићима и Ракићима из истог места.
- Москићи (8 к, с. Св. Андреја). Досељени за Вујићима. Старина из истог места као код горњих, али су кратко време живели у Трнићевцу.
- Кутићи (2 к, с. Св. Николу). Досељени око 1770. године из нишког краја.
- Трнићи (4 к, с. Св. Николу). Пресељени из Шашара од зулума око 1800. године.
- Ђерекарци (4 к, с. Св. Ђорђа). Пресељени из Ђелекара од зулума.
- Ковачевићи (2 к, с. Св. Николу). Пресељени из Клокота око 1810. године.
- Фандићи (6 к, с. Св. Јована). Пресељени из Трпезе око 1830. године.
- Поповићи, Дикићи и Ванушићи са по једном кућом, пресељени из Гњилана 1919. године као бакали.
- Недељковић (1 к, с. Св. Василија). Пресељени из Горње Слатине око 1890. године.
Муслимански Роми:
- Мемишовићи (1 к) сељакали су се по Горњој Морави као ковачи.
Демографија
уредиНасеље има српску етничку већину. Број становника на пописима:
| Демографија[5][6] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 667 | |
| 1953. | 745 | |
| 1961. | 758 | |
| 1971. | 813 | |
| 1981. | 883 | |
| 1991. | 775 | |
Попис по националној припадности
уреди- Срби су делимично бојкотовали попис па тачан број није познат.
Референце
уреди- ^ "Цариградски гласник", Цариград 1900. године
- ^ "Цариградски гласник", Цариград 1906. године
- ^ „Православне светиње на Косову и Метохији”. Србин инфо. Приступљено 1. 2. 2013.
- ^ Подаци: Насеља и порекло становништва (књига 28) – Српски етнографски зборник (књига LI), Београд 1935. (Др Атанасије Урошевић – Горња Морава и Изморник, страна 188)[1][2]
- ^ Попис становништва (по српској подели) pop-stat.mashke.org (језик: српски) (језик: албански)
- ^ Попис становништва (по косовској подели) pop-stat.mashke.org (језик: албански) (језик: српски)
- ^ Етничка структура након пописа 2011.
Спољашње везе
уреди- СРБИ НА ОКУП! - Гњилане: Срби из околних села продају дедовину Албанцима (11.02.2014) Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (27. јануар 2018) srbinaokup.info (језик: српски)
