Врбовац (алб. Vërboci или Vërboc) је село у општини Витина, у Косовскопоморавском округу, Косово и Метохија, Република Србија. По законима самопроглашене Републике Косово насеље је у саставу општине Клокот. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Врбовац површине 330 ha.

Врбовац
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовскопоморавски
ОпштинаВитина
Становништво
 — 2011.Пад 278
Географске карактеристике
Координате42° 19′ 44″ С; 21° 24′ 25″ И / 42.3289° С; 21.4069° И / 42.3289; 21.4069
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина507 m
Врбовац на карти Србије
Врбовац
Врбовац
Врбовац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број38263

Историја уреди

У селу је постојала у средњем веку црква која је касније разрушена. На њеним темељима је у 19. веку саграђена црква Св. Димитрија, у коју је уклопљен сачувани део фреске из олтарске апсиде старе цркве.

Митрополит Дионизије је 1900. године посетио место и прегледао православну цркву и српску школу.[1] У врбовачку школу долазе и деца из околних села Грнчара и Подгорца. У месту је 1906. године прослављена школска слава Савиндан. Службовао је у цркви и школи парох, поп Антоније Поповић, домаћин славе био је школски тутор Илија Којић. Учитељ Спира Недељковић је после обреда, изговорио светосавску беседу.[2]

Српски песник Милан Ракић, који је почетком 20. века службовао у Приштини као вицеконзул, забележио је у свом извештају да су Албанци „6. јула 1907. године обили цркву, све иконе покршили и поломили, хаљине свештеничке и књиге поцепали, сребрне ствари као крстове и путир и друго однели са собом и на тај начин опустошили цркву“. Након овога, око цркве је подигнут велики зид.[3]

Порекло становңиштва по родовима уреди

Подаци из 1929. године[4]:

Српски родови:

  • Којићи (20 кућа, славе Св. Андреја). Досељени из Реткоцера код Медвеђе у првој половини 18. века. Исти су род са Коећевцима у селу Вратница код Тетова. У Вратницу дошли почетком 19. века. Први досељеник био је Никола Којић
  • Ракићи (8 к, с. Св. Андреја). Досељени са Којићима из истог места.
  • Вујићи (10 к, с. Св. Петку). Досељени са Којићима и Ракићима из истог места.
  • Москићи (8 к, с. Св. Андреја). Досељени за Вујићима. Старина из истог места као код горњих, али су кратко време живели у Трнићевцу.
  • Кутићи (2 к, с. Св. Николу). Досељени око 1770. године из нишког краја.
  • Трнићи (4 к, с. Св. Николу). Пресељени из Шашара од зулума око 1800. године.
  • Ђерекарци (4 к, с. Св. Ђорђа). Пресељени из Ђелекара од зулума.
  • Ковачевићи (2 к, с. Св. Николу). Пресељени из Клокота око 1810. године.
  • Фандићи (6 к, с. Св. Јована). Пресељени из Трпезе око 1830. године.
  • Поповићи, Дикићи и Ванушићи са по једном кућом, пресељени из Гњилана 1919. године као бакали.

Православни Роми:

Муслимански Роми:

Демографија уреди

Насеље има српску етничку већину. Број становника на пописима:

Демографија[5][6]
Година Становника
1948. 667
1953. 745
1961. 758
1971. 813
1981. 883
1991. 775

Попис по националној припадности уреди

Етнички састав према попису из 2011.[7]
Срби*
  
191 68,70%
Албанци
  
76 27,33%
Роми
  
3 3,23%
Остали
  
2 0,72%
  • Срби су делимично бојкотовали попис па тачан број није познат.

Референце уреди

  1. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1900. године
  2. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1906. године
  3. ^ „Православне светиње на Косову и Метохији”. Србин инфо. Приступљено 1. 2. 2013. 
  4. ^ Подаци: Насеља и порекло становништва (књига 28) – Српски етнографски зборник (књига LI), Београд 1935. (Др Атанасије Урошевић – Горња Морава и Изморник, страна 188)[1][2]
  5. ^ Попис становништва (по српској подели) pop-stat.mashke.org (језик: српски) (језик: албански)
  6. ^ Попис становништва (по косовској подели) pop-stat.mashke.org (језик: албански) (језик: српски)
  7. ^ Етничка структура након пописа 2011.

Спољашње везе уреди