Дилатација времена
Дилатација времена или временска дилатација у физици и релативности је разлика у протеклом времену мјерена помоћу два сата. То се дешава или због релативне брзине између њих (специјална релативистичка „кинетичка” временска дилатација) или због разлике у гравитационом потенцијалу између њихових локација (општа релативистичка гравитациона временска дилатација).
Након компензације различитих кашњења сигнала услијед промјенљиве удаљености између посматрача и покретног часовника (тј. Доплеров ефекат), посматрач ће примјетити да покретни часовник откуцава спорије од часовника који мирује у посматрачевом референтном систему. Поред тога, часовник који је близу масивног тијела (и који је због тога нижег гравитационог потенцијала) забиљежиће мање протекло вријеме од часовника који се налази даље од масивног тијела (а који је при већем гравитационом потенцијалу).
Ова предвиђања теорије релативности су више пута потврђена експериментом и од практичне су важности, нпр. у раду сателитских навигационих система као што су ГПС и Галилео.[1] Временска дилетација такође је предмет проучавања научно-фантастичних радова.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б Ashby, Neil (28. 1. 2003). „Relativity in the Global Positioning System”. Living Reviews in Relativity (на језику: енглески). 6 (1): 1. ISSN 1433-8351. doi:10.12942/lrr-2003-1.
Литература уреди
- Callender, C.; Edney, R. (2001). Introducing Time. Icon Books. ISBN 978-1-84046-592-1.
- Einstein, A. (1905). „Zur Elektrodynamik bewegter Körper”. Annalen der Physik. 322 (10): 891. Bibcode:1905AnP...322..891E. doi:10.1002/andp.19053221004
. - Einstein, A. (1907). „Über die Möglichkeit einer neuen Prüfung des Relativitätsprinzips”. Annalen der Physik. 328 (6): 197—198. Bibcode:1907AnP...328..197E. doi:10.1002/andp.19073280613.
- Hasselkamp, D.; Mondry, E.; Scharmann, A. (1979). „Direct Observation of the Transversal Doppler-Shift”. Zeitschrift für Physik A. 289 (2): 151—155. Bibcode:1979ZPhyA.289..151H. S2CID 120963034. doi:10.1007/BF01435932.
- Ives, H. E.; Stilwell, G. R. (1938). „An experimental study of the rate of a moving clock”. Journal of the Optical Society of America. 28 (7): 215—226. Bibcode:1938JOSA...28..215I. doi:10.1364/JOSA.28.000215.
- Ives, H. E.; Stilwell, G. R. (1941). „An experimental study of the rate of a moving clock. II”. Journal of the Optical Society of America. 31 (5): 369—374. Bibcode:1941JOSA...31..369I. doi:10.1364/JOSA.31.000369.
- Joos, G. (1959). „Bewegte Bezugssysteme in der Akustik. Der Doppler-Effekt”. Lehrbuch der Theoretischen Physik, Zweites Buch (11th изд.).
- Larmor, J. (1897). „On a dynamical theory of the electric and luminiferous medium”. Philosophical Transactions of the Royal Society. 190: 205—300. Bibcode:1897RSPTA.190..205L. doi:10.1098/rsta.1897.0020 . (third and last in a series of papers with the same name).
- Poincaré, H. (1900). „La théorie de Lorentz et le principe de Réaction”. Archives Néerlandaises. 5: 253—78.
- Puri, A. (2015). „Einstein versus the simple pendulum formula: does gravity slow all clocks?”. Physics Education. 50 (4): 431. Bibcode:2015PhyEd..50..431P. doi:10.1088/0031-9120/50/4/431.
- Reinhardt, S.; et al. (2007). „Test of relativistic time dilation with fast optical atomic clocks at different velocities” (PDF). Nature Physics. 3 (12): 861—864. Bibcode:2007NatPh...3..861R. doi:10.1038/nphys778. Архивирано из оригинала (PDF) 2009-07-12. г.
- Rossi, B.; Hall, D. B. (1941). „Variation of the Rate of Decay of Mesotrons with Momentum”. Physical Review. 59 (3): 223. Bibcode:1941PhRv...59..223R. doi:10.1103/PhysRev.59.223.
- Weiss, M. „Two way time transfer for satellites”. National Institute of Standards and Technology. Архивирано из оригинала 2017-05-29. г.
- Voigt, W. (1887). „Über das Doppler'sche princip”. Nachrichten von der Königlicher Gesellschaft der Wissenschaften zu Göttingen. 2: 41—51.
Спољашње везе уреди
- Merrifield, Michael. „Lorentz Factor (and time dilation)”. Sixty Symbols. Brady Haran for the University of Nottingham.