Всеволод Татаринов
Всеволод Александрович Татаринов (1900—1981) био је руски и југословенски архитекта. Припада млађој генерацији руских архитеката емиграната који су живели и стварали у Нишу у периоду између два светска рата.[1]
Всеволод Татаринов | |
|---|---|
| Датум рођења | 1900. |
| Место рођења | Смољенск, Русија |
| Датум смрти | 1981. |
Школовање
уредиПрема подацима Архитектонског факултета у Загребу, Всеволод Александрович Татаринов је један од првих дипломираних студената Техничке високе школе – архитектонски одјел, 1919-1926, како се у то време, када је основан, звао факултет.[2]. Дипломирао је у исто време када и чувени архитекта, пројектант болница, Станко Клиска.
Пројекти и изведени објекти
уредиПоред зграде Народног позоришта у Нишу која је његово најпознатије архитектонско дело[3], овај архитекта пројектовао је и Бановинску зграду. Зграда бановинских станова саграђена је 1938. године на углу ул. Ћирила и Методија и ул. Краља С. Првовенчаног, тик уз зграду Суда. Зграда је спратности П+3, пројектована је у духу ране модерне архитектуре.[4]
У неким наводима спомиње се да је Татаринов пројектовао и Зграду копнене војске у Нишу, али те податке треба проверити.
Одлазак из Југославије
уредиПосле Другог светског рата, 1951. године, Татаринов са супругом Татјаном и кћерком Зинаидом напушта Југославију и поново одлази у емиграцију. Његова нова дестинација био је Бразил у коме ће остати до своје смрти 1981. године.[5]
Референце
уреди- ^ Milovanovic, Nikola T. „Миловановић Т. Никола, Всеволод Александрович Татаринов, Архитект, Број 67-68, Ниш 2020, 26-28; Milovanovic T. Nikola, Vsevolod Aleksandrovic Tatarinov, Arhitekt, Broj 67-68, Nis 2020, 26-28.”.
- ^ http://lenkoplestina.com/data/files/AF90-4generation.pdf
- ^ Anđela Dukić, Overview of the Russian Emigrant's Architecture of Public Buildings in Niš and the Surrounding Area (1918−1941)
- ^ A. Keković, Z. Čemerikić, Moderna Niša 1920-1941, Društvo arhitekata Niša, Niš. (2006). стр. 170.
- ^ Никола Т. Миловановић, Прилог проучавању живота руског архитекте Всеволода Александровича Татаринова, Зборник матице српске за ликовне уметности 52, Нови Сад 2024, 207-221
