Вукашин Мићуновић

Вукашин Мићуновић (Велестово, код Цетиња, 10. децембар 1919Београд, 15. децембар 2005) био је књижевник, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Црне Горе.

вукашин мићуновић
Вукашин Мићуновић
Лични подаци
Датум рођења(1919-12-10)10. децембар 1919.
Место рођењаВелестово, код Цетиња,  Краљевство СХС
Датум смрти15. децембар 2005.(2005-12-15) (86 год.)
Место смртиБеоград, Србија Србија,  Србија и Црна Гора
Професијавојно лице,
друштвено-политички радник
Деловање
Члан КПЈ од1939.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
19411957.
Чингенерал-мајор у резерви

Одликовања
Орден ратне заставе Орден партизанске звезде са златним венцем Орден Републике са златним венцем
Орден заслуга за народ са златним венцем Орден братства и јединства са златним венцем Орден рада са црвеном заставом
Орден за храброст Орден за војне заслуге са златним мачевима Партизанска споменица 1941.

Биографија

уреди

Рођен је 10. децембра 1919. у Велестову, код Цетиња. Рано је остао без родитеља. Гимназију је учио на Цетињу, где се, заједно са старијим братом Вељком, укључио у омладински револуционарни покрет. У чланство Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) примљен је 1934, а у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) 1939. године. После завршетка гимназије, студирао је филозофију у Београду. Током студија је активно учествовао у студентском револуционарном покрету.

После окупације Краљевине Југославије, априла 1941. године, вратио се у родни крај, где је био један од организатора Тринаестојулског устанка у цетињском крају. У току рата је обављао разне војне и политичке дужности: секретар Окружног комитета СКОЈ-а и члан Окружног комитета КПЈ за Цетиње; руководилац Политичког одељења (Политодјела) Десете херцеговачке удране бригаде и 29. херцеговачке дивизије и политички комесар 29. дивизије.

Послератни период

уреди
 
Прослава ЈРМ 1951. године

После ослобођења Југославије, 1945. године, завршио је Вишу војну академију ЈНА и потом је обављао разне одговорне дужности у Југословенској народној армији (ЈНА) — био је помоћник начелника Главне политичке управе ЈА и политички комесар Југословенске ратне морнарице (ЈРМ). Потом је демобилисан и у чину генерал-мајора ЈНА произведен у резерву 1957. године.

После изласка из војске, обављао је разне друштвено-политичке дужности — био је секретар идеолошке Комисије Централног комитета Савеза комуниста Југославије, директор новинско-издавачког предузећа „Борба“, председник Савета за образовање и културу Савезног извршног већа (СИВ) и др. Био је члан Централног комитета Савеза комуниста Црне Горе и Савезног одбора Социјалистичког савеза радног народа Југославије (ССРНЈ). На Тринаестом конгресу СКЈ 1986. изабран је за члана Централног комитета СКЈ, али је поднео оставку на чланство у Централном комитету, октобра 1989, након смене црногорског руководства, у антибирократској револуцији.[1] Више пута је биран за народног посланика Савезне скупштине СФРЈ.

Његов брат Вељко, који је такође био учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник проглашен је за народног хероја Југославије.

Умро је 15. децембра 2005. у Београду.

Публицистички рад

уреди

Још као средњошколац, почео се бавити публицистиком и књижевним радом. Прве радове објавио је у београдској „Зори“ и вршачком „Новом средњошколцу“. Објавио је романе: „Ствари“, Цетиње 1956; „Око у око“, Београд 1959; „Година у ноћи“, Загреб 1963; „Претпоследњи“, Београд 1969; „На дами медаљон Београд“, 1971. и „Боловања“, Београд 1976; затим студију „Између културе и рада“, Београд 1972. године. Његова прозна дела су превођена на немачки, италијански и мађарски језик.

Аутор је сценарија за филмове: „Од монархије до републике“ и „Четрдесет година борбе“.

Награде и одликовања

уреди

За свој књижвни рад 1977. године је награђен Тринаестојулском наградом Извршног већа Скупштине Социјалистичке Републике Црне Горе.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден ратне заставе, Орден партизанске звезде са златним венцем, Орден Републике са златним венцем, Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства са златним венцем, Орден рада са црвеном заставом, Орден за храброст и Орден за војне заслуге са златним мачевима.

Литература

уреди
  1. ^ „Usvojena ostavka Vukašina Markoviću”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 22. 10. 1989. стр. 32.