Отворите главни мени

Вукосав Вук Бојовић (Пљевља, 18. децембар 1940Београд, 17. септембар 2014) био је српски вајар и директор београдског зоолошког врта „Врт добре наде“.

Вук Бојовић
Вук Бојовић.jpg
Пуно имеВукосав Бојовић
Датум рођења(1940-12-18)18. децембар 1940.
Место рођењаПљевља
 Краљевина Југославија
Датум смрти17. септембар 2014.(2014-09-17) (73 год.)
Место смртиБеоград
 Србија

БиографијаУреди

Бојовић води порекло из села Зминица на Дурмитору где и проводи најраније детињство. Са 3 године, остаје без оца Луке, предратног учитеља, који гине као припадник четничких јединица. Дипломирао је и магистрирао вајарство на Факултету ликовних уметности у Београду. Урадио је тридесетак бисти, међу којима и бисте Вељка Влаховића, Драгана Ковачевића, Стојана Церовића, Саве Ковачевића.

Био је по дипломирању прво слободни уметник, затим професор у основној и средњој школи. Предавао је и у Вишој трговачкој школи у Београду, где је од 1982. до 1986. године био директор.

Објавио је књиге: Приче из зоо-врта (1995), Приче из зоо-врта 1 (2005), Приче из зоо-врта 2 (2007) и монографије Београдски зоолошки врт (2010). Коаутор је књиге Кроз Београдски зоолошки врт (2005. и 2011. друго допуњено издање).

Учествовао је у бројним радијском и телевизијским емисијама и дао обиље изјава за домаће и иностране медије. Био је водитељ ноћног програма Радија „С“ (1995–1996). Аутор је и водитељ емисија Арт телевизије: Арт зоологија (1996–1999, 164 емисије) и Арт боемија (од 1999. године, више од 700 емисија).

Био је дугогодишњи председник Еколошке странке Зелени. Од 1992. до 1999. године је био потпредседник Џудо савеза Југославије, а и дугогодишњи председник Универзитетског џудо клуба „Студент“ и оснивач Ветеранске џудо асоцијације Србије.

Из два брака имао је четворо деце. Из првог брака са Анђелком Бојовић отац је Луке Бојовића, убијеног Николе и Марије. А у другом браку, са новинарком Весном Радовић, има ћерку Машу, познату београдску редитељку и новинара. Преминуо је у Београду, 17. септембра 2014. године.[1][2]

Врт добре надеУреди

На функцији директора Бео зоо-врта био је од 1. маја 1986. године до своје смрти.

Широј јавности је постао познат када је крајем осамдесетих два пута из зоо-врта бежао шимпанза Сами. У потери по улицама и крововима Београда и убеђивању шимпанзе да се „преда“ највећу улогу је имао Бојовић. Тај догађај је он касније искористио да скрене пажњу на стање у зоо-врту и да то стање унапреди.

12. јула 2017. му је у Бео-зоо врту откривен споменик.[3]

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

  • Ко је ко у Србији 1991, Београд 1991. страна 50, текст „Бојовић Л. Вукосав - Вук“

Спољашње везеУреди