Вјера Мујовић (Београд, 8. април 1970) српска је позоришна и филмска глумица. Поред бављења глумом, бави се музиком, писањем и превођењем.[2]

Вјера Мујовић
Вјера Мујовић као Јефимија у порти манастира Љубостиње, на манифестацији „Јефимијини дани”, 2018.
Лични подаци
Датум рођења(1970-04-08)8. април 1970.(53 год.)
Место рођењаБеоград, СФР Југославија[1]
Породица
СупружникШтефан Прајс
Веза до IMDb-а

Биографија уреди

Вјера Мујовић је глумица Народоног позоришта. Рођена је у Београду, а одрасла у Црној Гори.[3] Дипломирала је на Факултету драмских уметности у класи професора Предрага Бајчетића. Поред улога у Србији Вјера Мујовић је наступала и у иностранству: Санкт Петербург, Москва, Париз (Dueti, Molinos, Le Bifteck, Spleen). Гостовала је у Русији, Украјини, на Северном поларном кругу, Грузији, Јерменији, Шведској, Италији, Грчкој, Пољској, Хрватској, Француској. Снимила је два музичка CD-а Viens, mini-CD на француском језику, и Зачем, CD руских песама.

Добитница је награда „Мата Милошевић“, Златни витез у Москви за улогу Аглаје у представи Идиот, а на XXIV фестивалу руске класике награду за најбоље глумачко остварење за улогу Соњечке, као и награде на фестивалу монодраме Zvaigzne у Риги (Летонија) и три награде на позоришном фестивалу Wrostja, у Вроцлаву, у Пољској.

Аутор је две књиге прозе: „Регистар кревета, чежњи и опомена“ (Народна књига, 2001) и „Нисам овако замишљала живот“ (Чигоја штампа, 2007). Са руског је превела роман Циници, А. Маријенгофа (Дерета, 2004), драму А. Гетмана (по роману Набокова) Дама, краљ, пуб, а са француског комад Жака Дуајона Освета једне жене.

Вјера Мујовић удала за немачког доктора Штефана Прајса. 9. маја 2015. године у Саборној цркви у Београду су обавили црквено венчање, а грађанско венчање је обавила 16. маја 2015. године у авиону на лету Београд — Истанбул.[4][5] Супруга је упознала у мају 2014. године у авиону приликом путовања за Улан Батор, главни град Монголије. Након тог лета, њихово познанство је прерасло у пријатељство, а након тога у љубав.

Добитница је Вукове награде за 2020. годину.[6]

Улоге уреди

Позоришне представе уреди

Наслов Улога Редитељ Позориште Премијера
Зли патуљак Серена
(раније играле Марица Вулетић и Душанка Стојановић)[7]
Тимоти Џон Бајфорд Позориште „Бошко Буха” 7. мај 1986.[3]
Механички месец Лора Александар Лукач 23. март 1989.[8][7]
Успавана лепотица Принцеза Ружица Милан Караџић 16. новембар 1990.[3][9]
Ждралово перје Тајкен (премијерно играла Драга Живановић)[9] Мирослав Беловић 13. октобар 1991.[10][3]
Није нова година мачка у џаку Жвака Јагош Марковић 21. децембар 1991.[11][9]
Чежња под брестовима Девојчица Александар Дунђеровић Народно позориште у Београду 1. фебруар 1992.[12]
Принц Растко монах Сава Принцеза Јевдокија
(премијерно играла Марица Вулетић)[9]
Милан Караџић Позориште „Бошко Буха” 8. фебруар 1992.[13][11]
Очеви и оци Мила Зоран Ратковић Атеље 212 5. јун 1992.[14][15]
Сан и слава златног лава
- Борца за дечја права
Девојка Вјера Милан Караџић Позориште „Бошко Буха” 20. децембар 1993.[16][9]
Алиса у земљи чуда Карта, јастог, папагај, пух Алиса Стојановић 31. март 1994.[17][9]
Мачор у чизмама Принцеза Анастазија Милан Караџић 17. октобар 1994.[16][9]
Принцес журка - Хаос бајка Принцеза Ружица 20. децембар 1994.[16][9]
Лолита Лолита Татјана Мандић Ригонат Битеф театар 21. мај 1996.[18][19]
Снежна краљица Мала разбојница Милан Караџић Позориште „Бошко Буха” 6. септембар 1997.[20][21]
Оливер Твист Гђа Соубери, Тоби Крекит Небојша Брадић 14. мај 1998.[22][21]
Три мускетара Краљица Ана од Аустрије Милан Караџић 4. новембар 1999.[23][21]
Бергманова соната Хелена Татјана Мандић Ригонат Народно позориште у Београду 31. март 2000.[24][25]
Јудита Јудита Марица Вулетић Позориште „Мата Милошевић” 2001.[26][27]
Велика драма Вјера Синиша Ковачевић Народно позориште у Београду 22. фебруар 2002.[28][29]
Књига о џунгли Могли Јагош Марковић Позориште „Бошко Буха” 13. април 2002.[30][21]
Дом Бернарде Албе Магдалена Атеље 212 18. октобар 2002.[31][32]
Вишње у чоколади Олга Горан Шушљик Звездара театар 25. јануар 2006.[33][34]
Трун у оку Силвија Плат Рада Ђуричин Дом омладине Београда 19. октобар 2006.[35]
Опасне везе Госпођа де Турвел Стеван Бодрожа Народно позориште у Београду 14. октобар 2007.[36][37]
Витамини Девојка Филип Гринвалд 2. октобар 2008.[38][39]
Власт Лепосава, Кума Цана Радослав Златан Дорић Позориште Славија 25. октобар 2008.[40][41]
Свици Олга Татјана Мандић Ригонат Атеље 212 3. април 2009.[42][43]
Вишеградска стаза 2011.
Похвала Иви Андрићу
Бранко Поповић Народно позориште Ужице 3. јун 2011.[44][45]
Зли дуси Марија Лебјаткина-Хромка Татјана Мандић Ригонат Народно позориште у Београду 22. новембар 2011.[46][47]
Антигона Исмена Јагош Марковић 30. децембар 2012.[48][49]
Наши синови Лепосава Татјана Мандић Ригонат 24. јануар 2014.[50][51]
Твоја рука у мојој Олга Книпер Небојша Дугалић Опера и театар Мадленијанум 17. март 2017.[52][53]
Балкански шпијун Глумица у филму Татјана Мандић Ригонат Народно позориште у Београду 1. октобар 2018.[54][55]
Две жене и један рат Мејбел Грујић Алек Цонић Дом Јеврема Грујића 21. децембар 2019.[56]
Иранска конференција Ширин Ширази Ивана Вујић Народно позориште у Београду 9. март 2022.[57][58]

Филмске и телевизијске улоге уреди

1980 1990 2000 2010 2020 Укупно
Дугометражни филм 0 1 2 0 0 3
ТВ филм 1 1 2 3 0 7
ТВ серија 0 2 4 4 2 12
Кратки филм 0 0 0 0 0 0
Укупно 1 4 8 7 2 22
Год. Назив Улога
1980-е
1989. Свет (ТВ филм) Јелкица, Томина кћер
1990-е
1994. Рођен као ратник Светлана
1994. Два сата квалитетног програма (ТВ филм) Маца 2
1995. Ориђинали (серија) Сељанка
1996. Колибаш (серија) Ула
2000-е
2003.[59] Мина Мина Караџић
2005.[60] Потера за срећ(к)ом Лола
2005. М(ј)ешовити брак (серија) Свјетлана
2005. Бергманова соната (ТВ филм) Хелена
2008. Маша (ТВ филм) Докторка
2008—2010. Село гори, а баба се чешља (серија) Докторка
2009—2011. Мој рођак са села (серија) Рајна Јовановић
2010.[61] Скадарлија, дух боемије који ишчезава (серија) Олга Јованчевецка
2010-е
2011. Мирис кише на Балкану (серија) Даница Стефановић
2012. Савршена жена (ТВ филм) Моника Штиклица
2014. Арчибалд Рајс: Чујте Срби (ТВ филм) глас
2014. Стојте галије царске (ТВ филм) Гркиња
2015. Једне летње ноћи (серија) Модел
2019. Жмурке (серија) Сељанка
2019. Црвени месец (серија) Вера Ружичић
2020-е
2020. Тајкун (серија) Јованина колегиница
2021—2022. Коло среће (серија) Симона Танасијевић

Извори уреди

  1. ^ Rilak, Sandra A. (9. 10. 2011). „Vjera Mujović: Zaštitnica Skadarlije”. hellomagazin.rs. Приступљено 4. 4. 2020. 
  2. ^ „Вјера Мујовић - биографија („Биографије глумаца“)”. sinemanija.com. Приступљено 17. 04. 2017. 
  3. ^ а б в г „Vjera Mujovic - Magazin”. onamagazin.com. yumpu.com. 28. 1. 2015. Приступљено 5. 9. 2022. 
  4. ^ Udala se Vjera Mujović, by blic.rs/Zabava
  5. ^ Hit u avionu: Vjera Mujović se udala DVA PUTA za istog čoveka! Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јул 2015), by 24sata.rs
  6. ^ „Objavljena imena dobitnika Vukove nagrade”. N1. Приступљено 25. 2. 2021. 
  7. ^ а б Монографија 2020, стр. 219.
  8. ^ Волк 2006, стр. 353.
  9. ^ а б в г д ђ е ж Монографија 2020, стр. 220.
  10. ^ Волк 2006, стр. 354—355.
  11. ^ а б Волк 2006, стр. 355.
  12. ^ Волк 2006, стр. 301.
  13. ^ „Принц Растко монах Сава”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 5. 9. 2022. 
  14. ^ „Очеви и оци”. Атеље 212. Приступљено 5. 9. 2022. 
  15. ^ Волк 2006, стр. 342.
  16. ^ а б в Волк 2006, стр. 356.
  17. ^ „Алиса у земљи чуда”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 5. 9. 2022. 
  18. ^ „Repertoar - Sezona 1996 - Lolita”. Битеф театар. Приступљено 5. 9. 2022. 
  19. ^ Волк 2006, стр. 380.
  20. ^ Волк 2006, стр. 357—358.
  21. ^ а б в г Монографија 2020, стр. 221.
  22. ^ Волк 2006, стр. 358.
  23. ^ Волк 2006, стр. 358—359.
  24. ^ „Бергманова соната”. Народно позориште у Београду. Архивирано из оригинала 7. 5. 2007. г. Приступљено 5. 9. 2022. 
  25. ^ Волк 2006, стр. 307.
  26. ^ J, Ž. (23. 6. 2001). „Prvo izvođenje Hebela”. Блиц. Приступљено 5. 9. 2022. 
  27. ^ Милошевић 2017, стр. 15—16.
  28. ^ „Велика драма”. Народно позориште у Београду. Приступљено 5. 9. 2022. 
  29. ^ Волк 2006, стр. 309.
  30. ^ Волк 2006, стр. 359.
  31. ^ „Очеви и оци”. Атеље 212. Приступљено 5. 9. 2022. 
  32. ^ Волк 2006, стр. 350.
  33. ^ „Višnje u čokoladi”. Звездара театар. Архивирано из оригинала 4. 2. 2006. г. Приступљено 5. 9. 2022. 
  34. ^ Годишњак 28 2007, стр. 91.
  35. ^ „Silvija Plat u Američkom kutku”. Б92. 19. 10. 2006. Приступљено 5. 9. 2022. 
  36. ^ „Opasne veze u Narodnom pozorištu”. Танјуг. Б92. 12. 10. 2007. Приступљено 5. 9. 2022. 
  37. ^ Годишњак 30 2009, стр. 43—44.
  38. ^ „Витамини”. Народно позориште у Београду. Архивирано из оригинала 31. 3. 2012. г. Приступљено 18. 8. 2021. 
  39. ^ Годишњак 31 2010, стр. 42.
  40. ^ „Vlast”. Позориште Славија. Приступљено 5. 9. 2022. 
  41. ^ Годишњак 31 2010, стр. 78—79.
  42. ^ „Свици”. Атеље 212. Приступљено 5. 9. 2022. 
  43. ^ Годишњак 31 2010, стр. 62.
  44. ^ „Višegradska staza 2011. Pohvala Ivi Andriću (2011)”. Народно позориште Ужице. Приступљено 5. 9. 2022. 
  45. ^ Годишњак 33 2012, стр. 179—180.
  46. ^ „Зли дуси”. Народно позориште у Београду. Приступљено 5. 9. 2022. 
  47. ^ Годишњак 34 2013, стр. 41.
  48. ^ „Антигона”. Народно позориште у Београду. Приступљено 5. 9. 2022. 
  49. ^ Годишњак 35 2014, стр. 40.
  50. ^ „Наши синови”. Народно позориште у Београду. Приступљено 5. 9. 2022. 
  51. ^ Годишњак 36 2015, стр. 40.
  52. ^ „Tvoja ruka u mojoj”. Опера и театар Мадленијанум. Приступљено 5. 9. 2022. 
  53. ^ Годишњак 39 2018, стр. 57.
  54. ^ „Балкански шпијун”. Народно позориште у Београду. Приступљено 5. 9. 2022. 
  55. ^ Годишњак 41 2020, стр. 38—39.
  56. ^ „Nova predstava “Dve žene i jedan rat” sa Marijom Bergam i Vjerom Mujović”. Недељник. 19. 12. 2019. Приступљено 24. 2. 2021. 
  57. ^ „Иранска конференција”. Народно позориште у Београду. Приступљено 5. 9. 2022. 
  58. ^ „Iranska konferencija Viripajeva u Narodnom pozorištu, kao da je pisana za danas”. SEEcult. Н1. 5. 3. 2022. Приступљено 5. 9. 2022. 
  59. ^ „Трезор”. Радио-телевизија Србије. 27. 12. 2012. Приступљено 5. 9. 2022. 
  60. ^ „Potera za srećkom - glumačka podela”. systementertainment.com. Приступљено 5. 9. 2022. 
  61. ^ „Скадарлија, дух боемије који ишчезава”. Радио-телевизија Србије. 11. 1. 2010. Приступљено 5. 9. 2022. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди