Габријел Бабуц

Габријел Бабуц српски је песник румунског порекла рођен 1970. у Зрењанину. Потиче из старе угледне уздинске земљорадничке породице. Одрастао је и живи у Уздину. Студирао је физику у Београду, коју међутим није завршио. Предавао је неколико година физику у ковачичкој гимназији, а потом радио као административни радник.[1] Прешао је на рад у панчевачку Електротехничку школу.

Габријел Бабуц
Gabrijel Babuc.jpg
Габријел Бабуц
Датум рођења(1970-00-00)1970.(49/50 год.)
Место рођењаЗрењанин
 Србија

Пише на српском језику, а почео је да се бави књижевним радом под утицајем ујака, познатог песника Петру Крдуа из Вршца. Укључио се последњих година активно у рад КОВ, као један од уредника. У песмама на трагу Васка Попе сажетим строфама саопштава слом постојећег реда ствари савремене епохе.[2] Његова поезија такође рефлектује апорије и парадоксе мишљења, са призвуком античких силогизама. Поред песничког дела, објавио је значајан број превода румунских књижевника, занимајући се за дадаистичке ауторе и недовољно позната дела.[3] Приредио је књиге Петру Крдуа "Школа изгнанства"[4] и "Друга историја бића".

Објављене књиге поезијеУреди

Објављене књиге преводаУреди

  • Никита Станеску, "Похвала Птоломеју", (КОВ) 2012.[8]
  • Тристан Цара, "Ране песме", (КОВ) 2013.[9]

ИзвориУреди