Преисторијски и антички налази, а затим трагови старохришћанске цркве на локалитету Манастира Свете Тројице, указују на давну историјску насељеност овог простора. Да је Габровац још у средњем веку формирано село показују најранији турски извори, јер га је попис из 1498. године затекао са 84 куће (6 самачких, 8 удовичких) и 3 воденице које мељу пола године, и са приходом села од 10.350 акчи. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 10 кућа, 3 удовичка домаћинства, 3 самачка домаћинства .[1] Уочи ослобођења од Турака село је било под господарлуком Јусуф-бега из Ниша.
У периоду Србије и међуратне Југославије село постепено губи натуралне карактеристике оријентишући се ка тржишној и приградској пољопривреди. После 1945. године развој села испољио је двојаке особине: тенденцију исељавања аутохтоног становништва ближе Нишу или у Ниш и привлачност за усељавање становништва других села. У том процесу постепено губи традиционалне пољопривредне карактеристике и од 1950/55. године најпре се трансформисао у приградско мешовито насеље, а од 1970/75. године у радничко-сељачку периферијску месну заједницу.
У структури домаћинстава, према извору прихода, било је 1971. године 45 пољопривредних, 86 мешовитих и 150 непољопривредних домаћинстава. Ширећи се дуж пута у долини Габровачке реке, као и парцелацијом и насељавањем мештана и придошлица на локацијама поред пута, дошло је током 1970-1980. године до физичког споја и срастања Ниша са Габровцем. Осим тога, наступио је после 1970/75. године и интерес Нишлија за откупом земљишта ради рекреације и одмора. Тако је током осме деценије 20. века у долинском простору до манастира Свете Тројице и изнад њега израсла једна од нишких викенд зона.
До Габровца се може доћи приградским линијама 22 ПАС Ниш - Габровац - Бербатово - Вукманово, линијом 23 ПАС Ниш - Габровац - Бербатово, кружном линијом 23К ПАС Ниш - Габровац - Вукманово - Бербатово - Габровац - ПАС Ниш и линијом 23Л ПАС Ниш - Габровац.
ДемографијаУреди
У насељу Габровац живи 1044 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,8 година (44,4 код мушкараца и 43,2 код жена). У насељу има 399 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,10.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Становништво према полу и старости
[4]
|
---|
|
м |
| |
|
? |
1 |
|
|
7 |
80+ |
10 |
|
|
22 |
75—79 |
12 |
|
|
22 |
70—74 |
31 |
|
|
30 |
65—69 |
35 |
|
|
40 |
60—64 |
48 |
|
|
43 |
55—59 |
39 |
|
|
32 |
50—54 |
58 |
|
|
52 |
45—49 |
48 |
|
|
51 |
40—44 |
50 |
|
|
50 |
35—39 |
36 |
|
|
34 |
30—34 |
31 |
|
|
30 |
25—29 |
41 |
|
|
33 |
20—24 |
42 |
|
|
41 |
15—19 |
40 |
|
|
38 |
10—14 |
27 |
|
|
35 |
5—9 |
22 |
|
|
27 |
0—4 |
20 |
|
|
11 |
Просек : |
41,9 |
|
|
43,3 |
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа
|
1948.
|
1953.
|
1961.
|
1971.
|
1981.
|
1991.
|
2002.
|
---|
Број домаћинстава
|
204
|
219
|
275
|
281
|
322
|
343
|
387
| |
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10 и више
|
Просек
|
---|
Број домаћинстава
|
56
|
107
|
74
|
87
|
34
|
25
|
3
|
1
|
0
|
0
|
3,07
| |
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол
|
Укупно
|
Неожењен/Неудата
|
Ожењен/Удата
|
Удовац/Удовица
|
Разведен/Разведена
|
Непознато
|
---|
Мушки
|
522
|
142
|
338
|
31
|
9
|
2
|
Женски
|
525
|
96
|
335
|
74
|
18
|
2
|
УКУПНО
|
1.047
|
238
|
673
|
105
|
27
|
4
|
Становништво по делатностима које обавља
Пол
|
Укупно
|
Пољопривреда, лов и шумарство
|
Рибарство
|
Вађење руде и камена
|
Прерађивачка индустрија
|
---|
Мушки
|
251
|
6
|
0
|
0
|
101
|
Женски
|
154
|
8
|
0
|
0
|
43
|
УКУПНО
|
405
|
14
|
0
|
0
|
144
|
Пол
|
Производња и снабдевање
|
Грађевинарство
|
Трговина
|
Хотели и ресторани
|
Саобраћај, складиштење и везе
|
---|
Мушки
|
4
|
9
|
28
|
7
|
25
|
Женски
|
0
|
1
|
31
|
12
|
6
|
УКУПНО
|
4
|
10
|
59
|
19
|
31
|
Пол
|
Финансијско посредовање
|
Некретнине
|
Државна управа и одбрана
|
Образовање
|
Здравствени и социјални рад
|
---|
Мушки
|
1
|
3
|
17
|
4
|
13
|
Женски
|
2
|
4
|
7
|
9
|
19
|
УКУПНО
|
3
|
7
|
24
|
13
|
32
|
Пол
|
Остале услужне активности
|
Приватна домаћинства
|
Екстериторијалне организације и тела
|
Непознато
|
---|
Мушки
|
5
|
0
|
0
|
28
|
Женски
|
3
|
0
|
0
|
9
|
УКУПНО
|
8
|
0
|
0
|
37
|
ЗнаменитостиУреди
- ^ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“”. Архивирано из оригинала на датум 15. 03. 2012. Приступљено 15. 07. 2010.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- ^ Р. Михаљчић, Јунаци косовске легенде, Београд 1989, стр. 65
- Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995. г. pp. 23.
Спољашње везеУреди