Габровац

Габровац
Габровац;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Нишавски
Град	Ниш
Градска општина	Палилула (Ниш)
Становништво
— 2011.	1.238
Географске карактеристике
Координате	43°16′28″ СГШ; 21°55′25″ ИГД / 43.2745° СГШ; 21.9235° ИГДКоординате: 43°16′28″ СГШ; 21°55′25″ ИГД / 43.2745° СГШ; 21.9235° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	335 м
	Габровац Габровац на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број	018
Регистарска ознака	NI

Габровац је насељено место у градској општини Палилула на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у долинском простору Габровачке реке, у јужном делу Ниша, удаљено 6 км од центра града. Године 1878. село је имало 33 домаћинства и 222 становника (просечно 6,7 по домаћинству) а 1930. године 124 домаћинства и 765 становника. Према попису из 2002. било је 1189 становника (према попису из 1991. било је 1167 становника).

У самом центру је ушће два потока, Вукмановске и Бербатовске реке који чине Габровачку реку - притоку Нишаве. Габровац је познат по једном од најстаријих манастира у Нишавском региону. Ради се о манастиру Свете Тројице који је саграђен у 13. веку и један је од најлепших у околини Ниша. У околини Габровца налазе се такозвани римски и турски шанац. Обе локације сада користе припадници Војске Србије.
Овде се налазе Запис дуд Свете Тројице (Габровац), Запис крст Свете Тројице (Габровац) и Запис липа код цркве (Габровац).

ИсторијаУреди

Преисторијски и антички налази, а затим трагови старохришћанске цркве на локалитету Манастира Свете Тројице, указују на давну историјску насељеност овог простора. Да је Габровац још у средњем веку формирано село показују најранији турски извори, јер га је попис из 1498. године затекао са 84 куће (6 самачких, 8 удовичких) и 3 воденице које мељу пола године, и са приходом села од 10.350 акчи. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 10 кућа, 3 удовичка домаћинства, 3 самачка домаћинства .^[1] Уочи ослобођења од Турака село је било под господарлуком Јусуф-бега из Ниша.

ЖивотУреди

У периоду Србије и међуратне Југославије село постепено губи натуралне карактеристике оријентишући се ка тржишној и приградској пољопривреди. После 1945. године развој села испољио је двојаке особине: тенденцију исељавања аутохтоног становништва ближе Нишу или у Ниш и привлачност за усељавање становништва других села. У том процесу постепено губи традиционалне пољопривредне карактеристике и од 1950/55. године најпре се трансформисао у приградско мешовито насеље, а од 1970/75. године у радничко-сељачку периферијску месну заједницу.

У структури домаћинстава, према извору прихода, било је 1971. године 45 пољопривредних, 86 мешовитих и 150 непољопривредних домаћинстава. Ширећи се дуж пута у долини Габровачке реке, као и парцелацијом и насељавањем мештана и придошлица на локацијама поред пута, дошло је током 1970-1980. године до физичког споја и срастања Ниша са Габровцем. Осим тога, наступио је после 1970/75. године и интерес Нишлија за откупом земљишта ради рекреације и одмора. Тако је током осме деценије 20. века у долинском простору до манастира Свете Тројице и изнад њега израсла једна од нишких викенд зона.

СаобраћајУреди

До Габровца се може доћи приградским линијама 22 ПАС Ниш - Габровац - Бербатово - Вукманово, линијом 23 ПАС Ниш - Габровац - Бербатово, кружном линијом 23К ПАС Ниш - Габровац - Вукманово - Бербатово - Габровац - ПАС Ниш и линијом 23Л ПАС Ниш - Габровац.

ДемографијаУреди

У насељу Габровац живи 1044 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,8 година (44,4 код мушкараца и 43,2 код жена). У насељу има 399 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,10.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	1.165
1953.	1.267
1961.	1.282
1971.	1.114
1981.	1.168
1991.	1.167	1.162
2002.	1.189	1.220
2011.	1.238

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	1.130	95,03 %
Роми	23	1,93 %
Црногорци	1	0,08 %
Хрвати	1	0,08 %
Немци	1	0,08 %
непознато	33	2,77 %

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	1	7
80+	10	22
75—79	12	22
70—74	31	30
65—69	35	40
60—64	48	43
55—59	39	32
50—54	58	52
45—49	48	51
40—44	50	50
35—39	36	34
30—34	31	30
25—29	41	33
20—24	42	41
15—19	40	38
10—14	27	35
5—9	22	27
0—4	20	11
Просек :	41,9	43,3

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	204	219	275	281	322	343	387

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	56	107	74	87	34	25	3	1	0	0	3,07

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	522	142	338	31	9	2
Женски	525	96	335	74	18	2
УКУПНО	1.047	238	673	105	27	4

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	251	6	0	0	101
Женски	154	8	0	0	43
УКУПНО	405	14	0	0	144
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	4	9	28	7	25
Женски	0	1	31	12	6
УКУПНО	4	10	59	19	31
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	3	17	4	13
Женски	2	4	7	9	19
УКУПНО	3	7	24	13	32
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	5	0	0	28
Женски	3	0	0	9
УКУПНО	8	0	0	37

ЗнаменитостиУреди

Манастир Свете Тројице, саграђен током прве половине 19. века на темељима цркве за коју предање каже да је подигнута у 13. веку. Занимљиво је да су у цркви 1875. године живописани ликови Милоша Обилића и цара Лазара, оба као светитељи.^[5]

РеференцеУреди

^ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“”. Архивирано из оригинала на датум 15. 03. 2012. Приступљено 15. 07. 2010.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
^ Р. Михаљчић, Јунаци косовске легенде, Београд 1989, стр. 65

ЛитератураУреди

Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995. г. pp. 23.

Спољашње везеУреди

[1] „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“”. Архивирано из оригинала на датум 15. 03. 2012. Приступљено 15. 07. 2010.

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[5] Р. Михаљчић, Јунаци косовске легенде, Београд 1989, стр. 65

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]