Габровница (Књажевац)
Габровница је насеље у Србији у општини Књажевац у Зајечарском округу. Према попису из 2022. било је 2 становника (према попису из 1991. било је 27 становника). Становници села су Срби, а других народности нема.[1]
Габровница | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Зајечарски |
| Општина | Књажевац |
| Становништво | |
| — 2022. | 2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 26′ 17″ С; 22° 25′ 17″ И / 43.438° С; 22.4215° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 590 m |
.svg)  Габровница Габровница на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 019 |
| Регистарска ознака | KŽ |
Положај
уредиСело Габровница налази се на обронцима Старе планине, у долини Габровничке реке у области Буџака, трећа по величини антопогеографска целина у саставу општине Књажевац.[2] Габровница као једно од 14 насеља ове области, од Књажевца је удаљена 27 км, а налази се на 2 километра источно од магистралног пута Пирот – Књажевац – Зајечар.
Село је разбијеног типа и има више засеока. Налази се на надморској висини од 790 метара.
Историја
уредиПрема предању насеље је постојало још из времена Римљана који су на простору Старе планине имали руднике и топионице. Први помен Габровнице потиче из турских пописа из 1666. године када се помиње као насеље са 22 немуслиманских домаћинстава.[3] Село је ослобођено од Турака 1878. године.
У селу постоји црква Рођења пресвете Богородице која је према забележеним подацима „озидана 1878. године и посвећена Рођењу Свете Богородице“.[3][4] Парохију габровничку чине села Габровница и Татрасница на периферији среза Заглавског. Парохија је некада припадала Нишкој епархији док је данас под управом Тимочке епархије. Малу и стару цркву опслуживало је у прошлости братство манастира Свете Тројица. Једна од легенди која се везује за ову цркву каже да је црква, попут цркве Свете Богородице у Доњој Каменици и манастира Свети Онуфрија код водопада Бигар, настала у 14. веку и да је касније обновљена.[5]
Демографија
уредиУ насељу Габровница живи 10 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 67,5 година (54,5 код мушкараца и 80,5 код жена). У насељу има 2 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 1,00.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 2 | 0 | ||
| 75—79 | 1 | 1 | ||
| 70—74 | 2 | 2 | ||
| 65—69 | 0 | 0 | ||
| 60—64 | 0 | 1 | ||
| 55—59 | 0 | 0 | ||
| 50—54 | 1 | 0 | ||
| 45—49 | 0 | 0 | ||
| 40—44 | 0 | 0 | ||
| 35—39 | 0 | 0 | ||
| 30—34 | 0 | 0 | ||
| 25—29 | 0 | 0 | ||
| 20—24 | 0 | 0 | ||
| 15—19 | 0 | 0 | ||
| 10—14 | 0 | 0 | ||
| 5—9 | 0 | 0 | ||
| 0—4 | 0 | 0 | ||
| Просек : | 73,0 | 72,3 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 6 | 0 | 4 | 2 | 0 | 0 |
| Женски | 4 | 0 | 3 | 1 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 10 | 0 | 7 | 3 | 0 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1 | 1 | 0 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 1 | 1 | 0 | 0 | 0 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | |
Референце
уреди- ^ „Dobrodošli u Gabrovnicu, broj stanovnika 0. Evo surovog upozorenja za Rio Tinto”. Luftika (на језику: српски). 2021-06-12. Приступљено 2022-11-07.
- ^ Пантелић, Н. (1975): “Етнолошка грађа из Буџака”, ГЕМ, књ. 37, Београд, 179
- ^ а б Велојић, М. и Радовановић, О.(2003): Буџак, Зајечар, 33-37
- ^ Лилић, Б. (2002.): Југоситочна Србија у периоду српске националне револуције 1804-1878, Београд
- ^ Милена Милошевић Мицић О храму Рођења пресвете Богородице у селу Габровица код Књажевца Гласник Завода за заштиту споменика културе Ниш Број 2, Ниш 2016. стр.17-21
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
