Гавар (јерм. Գավառ) је град и општина у Јерменији и административни центар марза Гехаркуник. Град се налази у планинском подручју, на надморској висини од 2.000 m. Смештен је западно од језера Севан, на реци Гаварагет.

Гавар
Գավառ
Gavar general view.jpg
Гавар
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Јерменија
Основан728.
Град од 1850.
Стара именаНорбајазит (до 1959)
Камо (до 1996)
Становништво
Становништво
 — 2010.36.500
 — густина1.042,86 ст./km2
Географске карактеристике
Координате40°21′14″ СГШ; 45°07′26″ ИГД / 40.353984° СГШ; 45.123863° ИГД / 40.353984; 45.123863Координате: 40°21′14″ СГШ; 45°07′26″ ИГД / 40.353984° СГШ; 45.123863° ИГД / 40.353984; 45.123863
Временска зонаUTC+4 (лети UTC+5)
Апс. висина2.000 m
Површина35 km2
Гавар на мапи Јерменије
Гавар
Гавар
Гавар на мапи Јерменије
Поштански број1201-1205
Позивни број+374 (264)
Регистарска ознака02
Веб-сајт
www.gavariqaghaqapetaran.am

Све до 1959. био је познат под именом Нор Бајазит, када му је име промењено у Камо, у част једног од бољшевичких лидера. Садашње име датира од 1996. године.

Према проценама за 2010. на територији града и општине живело је око 36.500 становника.

ГеографијаУреди

Гавар је смештен у западном делу Севанске котлине, западно од обала језера Севан. Налази се на реци Гаварагет, 8 км узводно од њеног ушћа у језеро. Удаљен је неких 90-ак километара североисточно од главног града Јерменије Јеревана.

Просечна надморска висина је око 2.000 m.

ИсторијаУреди

На подручју данашњег града постојало је старо насеље Кавар које се први пут спомиње у првој половини VIII века, а које је разорено 1726. од стране персијског шаха Надир Афшара.

Ново насеље основано је 1830. доласком избеглица из отоманског града Бајазита, и било је познато под називом Нови Бајазит. Норбајазит је статус града добио 1850. приликом оснивања Јереванске губерније.

Бројни археолошки споменици и остаци старих грађевина сведоци су богате и древне прошлости овог подручја. У западном делу града постоје остаци утврђења из раног гвозденог доба, а претпоставке су да је тврђава била админситративни центар једног од рејона Урартског царства. Главно утврђење је било окружено са 22 мање тврђаве.[1] Приликом изградње централног градског трга (Позоришни трг) пронађене су гробнице старе око 4.000 година, као и нешто млађи бројни хачкари (камене громаде са симболима крста).

Град је 1959. преименован у Камо у знак сећања на бољшевичког револуционара Симон Аршакович Тер-Петросјан чије партијско кодно име је било управо Камо. Данашње име усвојено је 1996. године.

ДемографијаУреди

Према проценама за 2010. на целој општини је живело око 36.500 становника, а око двадесетак хиљада у самом граду. Након стицања независности Јерменије и колапса совјетског система привређивања, број становника је нагло падао, али се са развојем туризма током последње деценије демографска слика знатно променила.

Готово целокупну популацију чине Јермени.

ОбразовањеУреди

У Гавару је 1993. отворен државни Универзитет са пет факултета: филолошки, природно-математички, филозофски, економски и учитељски факултет. Универзитет данас похађа око 2.400 студената.

У граду се налази и специјална школа са децу са посебним потребама.

ЗнаменитостиУреди

  • Богородичина црква Сурб Аствацацин из 1848. изграђена је у целости од камених блокова, и налази се у центру града.
  • Норатус - некропола из Х века са бројним хачкарима се налази 4 км северно од града, у истоименом селу.
  • Манастир Ајраванк из IX века се налази у близини града.

Градови побратимиУреди

ГалеријаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди