Гванабара (залив)

Сателитски снимак залива

Залив Гуанабара је океански залив лоциран на југоистоку Бразила, у држави Рио де Жанеиро. На његовој југозападној обали се налази град Рио де Жанеиро, а на југоисточној град Нитерој. Гуанабара је други по величини залив у Бразилу(412 km²). Залив је дугачак 31 километар и 28 километара широк. Његова уста су са сјеверне стране притиснута са Папагајовим Врхом (Pico do Papagaio), а са јужне Шећерном Главом.

ИсторијаУреди

Када су португалски истраживачи први пут угледали овај залив, 1501. године, његове обале су већ насељавала разна племена бразилских индијанаца. Иако је, како неки мисле у заблуди, Гаспар ди Лемос залив крстио, 1. јануара, 1502. године у Јануарску Ријеку (Рио де Жанеиро), залив је већ има тупи име guará-nhã-pará, што значи њедра мора, слична ријеци, одакле потиче и данашње име, Гуанабара. Први европљани који су га угледали, су га овако описивали: ... залив је тако добро осликан и саграђен, да га је једино Бог, Свемогући могао направити!. Током наредних вијекова, главни улаз у Рио је био кроз залив. Водени саобраћај у заливу је веома интензиван, повезујући центар Рија са острвима Пакета и Вилгањон, као и центар Нитероја са Ријом. Од 1974. године на самим устима залива се налази мост који повезује Рио и Нитерој.

ГеографијаУреди

 
Поглед на Рио де Жанеиро, из залива

Просјечна дубина залива је 3 метра, а најдубљи је на самом улазу, гдје износи 17 метара. У заливу се налази преко 130 острва највише на његовој јужној страни, укључујући:

  • Lajes
  • Говернадор (на којем се налази међународни аеродром Карлос Жобим)
  • Galeão
  • Пакета (на којем нема ауто-саобраћаја)
  • Cobras
  • Flores
  • Fiscal
  • Вилгањон
  • Фундао (на којем је сједиште Универзитетског кампуса)

На сјеверној страни залива, захваљујући седиментним таложењима налазе се највеће површине под мангровом, које често угосте делфине и понеког кита. Рељеф у заливу је идеалан за луке, а најбољи примјери су луке у Рију и Нитероју.

Околина - ЕкологијаУреди

Тренутно, залив је отерећен отпадним водама, како канализационим водама околних насељатако и индустријским отпадом. Иако постоји 55 ријека које се улијевају у залив, као и чињеница да се вода из залива мијеша са водом у отвореном мору, преко 14000 индустријских постојења на рубу залива успијева да га загади. Површина са које се све воде сливају у залив је око 4.000 km² унутар које је налазе и градови и мјеста Дуке де Кашијас, São João de Meriti, Белфорд Рошу, Нилополис, Сао Гонсало, Маже, Guapimirim, Итаборај, Тангуа, као и дијелови Рио де Жанеира, Нитероја, Нова Игуасуа, Cachoeiras de Macacu, Rio Bonito и Петрополиса. У овој се регији налази око 10 милиона становника што чини 80% укупног становништва државе Рио де Жанеиро, која је у задњих 20 година 20. вијека била најбрже растућа држава у Бразилу. Од почетка 1990-их овај је регион постао мјесто највећег пројетка опоравка околине, спонзорисаног од владе Јапана. Нажалост, овај пројекат је тренутно заустављен.

Узрочници загађивањаУреди

На великом дијелу руба залива се налазе разне грађевине као што су луке, мостови и путеви.

Уништавање мангровеУреди

Од првобитних 260 km² залива, колико је било прекривено мангровом, данас је остало само 82 km². Уништавањем овог дрвета, онемогућава се живот других животиња чији је опстанак везан за ово дрво. Посљедица овога је смањење дубине залива.

Индустијски загађивачиУреди

Око 14000 индустријских постројења је одговорно за огромне количине токсичних материја у водама залива. Највећи загађивач је за сигурно Петробрасова рафинерија нафте у Дуке де Кашијасу која је одговрна за излијевање разних нафтних деривата и тешких метала у залив. Процјењује се да дневно у залив излије загађења:

Еколошке несрећеУреди

Као да основни загађивачи нису довољни, такође се дешавају и акутне еколошке несреће, скоро у сваком од индустријских постројења. У јануару 2000. године, истицање 1,3 милиона литара нафте у залив је узроковало велику штету на мангровама и воденом животу уопште. Такође, у марту 2006. године, се догодио велики помор рибе у заливу, за који је оптужен међународни аеродром Карлос Жобим, на којем су, приликом прања авиона, отпадну воду испустили, грешком, у залив.