Гвидо Тартаља

Гвидо Тартаља (Загреб, 25. јануар 1899Београд, 29. децембар 1984) био је српски књижевник, песник, преводилац[1] чувен по својим књигама за децу, често називан „Змајем савремене српске књижевности за децу”.[2] Објавио је преко тридесет књига, међу којима су „Песма и град”, „Лирика”, „Зачарани круг”, „Срмена у граду птица”, затим песме за децу „Оживела цртанка”, „Шта месеци причају”, „Од облака до маслачка”, „Дедин шешир и ветар” и друге.

Гвидо Тартаља
Gvido Tartalja portrait.jpg
Гвидо Тартаља
Датум рођења(1899-01-25)25. јануар 1899.
Место рођењаЗагреб,  Аустроугарска
Датум смрти29. децембар 1984.(1984-12-29) (85 год.)
Место смртиБеоград,  Социјалистичка Федеративна Република Југославија

Потпис

Део његове заоставштине налази се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду, у оквиру породичне Збирке породице Тартаља.[3]

БиографијаУреди

Рођен је 25. јануара 1899. године у Загребу, у уваженој и старој грофовској породици Тартаља (хрв. Tartaglia, од итал. tartagliare: муцати, тепати), једној од последњих породица са том титулом на Балкану.[4][5] Изворно породично презиме забележено у 15. веку било је Јаковлић, потом промењено у Тарталић, а напослетку у Тартаља.[5] Титулу грофова породици је доделио млетачки дужд 1444. године.[5]

Основну и средњу школу Гвидо је завршио у Сплиту, а након положене велике матуре 1916. године радио је као хемичар асистент у једној фабрици.[6] Дошао је 1920. године у Београд на студије права[6] и дипломирао је Правни факултет на Београдском универзитету 1923. године.

Књижевношћу је почео да се бави 1917. године. Сарађивао је у великом броју књижевних и других публикација. Током 1921. године сарађивао је у Српском књижевном гласнику и „Мисли“.[6] У периоду између 1920. и 1930. године Гвидо Тартаља је пратио збивања у савременој италијанској књижевности и објавио је велики број прилога, превода и приказа[1].

 
Портрет Тартаље, насликао Михајло Петров (1902-1983)

По сопственим речима на њега су имали утицаја Владимир Назор као лирски песник и Јован Јовановић Змај као дечји песник, а извесног утицаја је имао и Тин Ујевић кога је слушао 1919. у Сплиту како чита своје песме.[7]

Од завршетка Првог светског рата скрасио се у Београду. Као Србин католик славио је католички Божић.[8] Био је запослен пре Другог светског рата у Народној банци у Београду.[9] По завршетку Другог светског рата посветио се сав култури и радио у издавачком предузећу Просвета, где је као уредник приређивао дела Иве Ћипика, Змајеве песме, путописе Мике Аласа итд. Његова књига „Колико је тежак сан“ била је школска лектира и имала је највише издања и тираж од преко 150 хиљада примерака.[6]

 
Писаћа машина Гвида Тартаље са ћириличним и латиничним распоредом слова; део збирке у „Адлигату

Тартаља спада у ред оних наших књижевника који искрено воле децу, разумеју дечју душу и дају своје драгоцене прилоге нашој младој послератној дечјој литератури.[10] Био је изузетно плодан и свестран дечји писац који је не само писао књиге, већ свакодневно објављивао литерарне написе у новинама. Давао је пре свега у београдској "Правди" песме и забавне прилоге (попут ребуса), изводио радио-журнале за децу[11] на Радио Београду, отварао изложбе дечјих и деце сликара и друго. Добио је 1960. награду „Младо поколење“ за животно књижевно дело намењено деци.[6] Добитник је Повеље Змајевих дечјих игара 1978. године [12].

Током 15. и 17. фебруара 1980. био је гост Другог програма Радио Београда у емисији коју је водио Милош Јевтић.[13]

Његов рођени брат био је сликар Марино Тартаља, а син професор књижевности Иво Тартаља.

Збирка породице ТартаљаУреди

 
Писма која је Црњански слао Тартаљи, изложена на Сајму књига у Новом Саду 2019. године; део збирке у „Адлигату

Велики део заоставштине Гвида Тартаље налази се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду, у оквиру породичне Збирке породице Тартаља. Збирку је формирао његов син, Иво Тартаља, који је током година у неколико наврата Удружењу поклањао разне породичне предмете, рукописе, књиге и друга културна добра, данас изложена у оквиру Музеја српске књижевности на Бањици.[3]

БиблиографијаУреди

Посебна издања:
  • Na raskrsnici, pesme, izd. „Raskrsnica“, Split, 1919. COBISS.SR 124185095
  • Песма и град, изд. „Раскрсница“, Београд, 1923. COBISS.SR 46760967
  • Лирика, с предговором Јована Дучића, изд. „Вук“, Београд, 1924. COBISS.SR 58675719
  • Зачарани круг, поема, изд. „Вук“, Београд, 1924. COBISS.SR 209853703
  • Саблазан са духовима, приче, изд. „Геца Кон“, Београд, 1931. COBISS.SR 49830919
  • Дечја књижевност, чланци, изд. Ј. Џелебџић, Београд, 1934. COBISS.SR 96408332
  • Поема о прузи, циклус песама, изд. „Ново поколење“, Београд, 1946. COBISS.SR 51775239
  • Песме, изд. „Просвета“, Београд, 1952. COBISS.SR 14333959
  • Пред-ратне песме, изд. „Плато“, Београд, 2013. COBISS.SR 189612300
Књижевност за децу:
  • Срмена у граду птица, изд. С. Б. Цвијановић, Београд, 1927. COBISS.SR 93264647
  • Царство мале Срмене, песме, изд. С. Б. Цвијановић, Београд, 1929. COBISS.SR 53957639, II изд. 1937. COBISS.SR 205116167
  • Чобанска фрула, песме, изд. „Скерлић“, Београд, 1933. COBISS.SR 7588871; II изд. 1934; III изд. 1937. COBISS.SR 14463495
  • Весели другари, приче и песме, изд. „Скерлић“, Београд, 1934. COBISS.SR 203948807
  • Шарена књига, са М. Матовићем и П. Богдановићем, изд. „Скерлић“, Београд, 1934.
  • Шкољке, приче, изд. Џелебџић, Београд, 1935. COBISS.SR 26465039
  • Младо дрво, приче и песме, изд. Ј. Џелебџић, Београд, 1936.
  • Варјача, царев доглавник, прича, изд. Ј. Џелебџић, Београд, 1936.
  • Мали глумци, монолози, дијалози, рецитације, позоришне сцене, хорске песме, изд. Ј. Џелебџић, Београд, 1938. COBISS.SR 95543808
  • Наша позорница, монолози, диалози, позоришне сцене, хорске песме, изд. Ј. Џелебџић, Београд, 1941. COBISS.SR 51773959
  • Оживела цртанка, поема, изд. „Просвета“, Београд, 1946. COBISS.SR 78388231
  • Приче о радним бригадама, стихови, изд. „Просвета“, Београд, 1948. COBISS.SR 46804999
  • Naše more, poema, izd. „Prosveta“, Beograd, 1948. COBISS.SR 46720263
  • Наше море, поема, изд. „Просвета“, Београд, 1948. COBISS.SR 46761735
  • Шта месеци причају, стихови, изд. „Ново поколење“, Београд, 1949. COBISS.SR 6040641
  • Загонетке, стихови, изд. „Дечја књига“, Београд, 1953. COBISS.SR 28864519
  • Дечји пријатељи, песме, изд. „Народна књига“, Београд, 1953. COBISS.SR 26465551
  • Прве трешње, песме за малу децу, изд. „Дечја књига“, Београд, 1954. COBISS.SR 46762503
  • Колачићи, песме за малу децу, изд. „Дечја књига“, Београд, 1957. COBISS.SR 134787079
  • Весела зоологија, песме, изд. „Просвета“, Београд, 1957. COBISS.SR 42353671
  • Врабац у забавишту, песме за малу децу, изд. „Народна књига“, Цетиње, 1958. COBISS.SR 63738887
  • У шетњи, песме, изд. „Свјетлост“, Сарајево, 1959. COBISS.SR 88558855
  • Дедин шешир и ветар, песме, изд. „Просвета“, Београд, 1960. COBISS.SR 88725511
  • Мој брат близанац и ја, песме, изд. „Графички завод“, Титоград, 1964. COBISS.SR 93876487
  • Гусарска дружина, циклус песама, изд. „Младо поколење“, Београд, 1964. COBISS.SR 131941383
  • Од облака до маслачка, песме, изд. „Просвета“, Београд, 1965. COBISS.SR 94124295
  • Животиње - наши пратиоци, изд. „Вук Караџић“, Београд, 1965. COBISS.SR 256143367
  • Колико је тежак сан, песме, изд. „Младо поколење“, Београд, 1967. COBISS.SR 100682503
  • Од куће до школе, песме, изд. „Интерпрес“, 1968.
  • Две приче, песме, изд. „Борба“, библиотека „Жар-птица“, 1968.[6] COBISS.SR 83800071
  • Први лет, песме, изд. „Графос“, 1973. COBISS.SR 112710407
  • Опет је ту пролеће, изд. „Вук Караџић“, 1974. COBISS.SR 512058029
  • Фи-фо-фу, мале сцене, изд. „Дечје новине“, Београд, 1974. COBISS.SR 512244134
  • Сјатиле се песме, избор и поговор Душан Радовић, изд. „Српска књижевна задруга“, Београд, 1974. COBISS.SR 15604231
  • Мој часовник није као други, песме, са поговором Милована Данојлића, изд. „БИГЗ“, Београд, 1976. COBISS.SR 119974663
  • И ово и оно, песме, избор Невзета Османбеговић, изд. „Веселин Маслеша“, Сарајево, 1976. COBISS.SR 74871052
  • I ovo i ono, pesme, izbor Nevzeta Osmanbegović, izd. „Veselin Masleša“, Sarajevo, 1976. COBISS.SR 16621575
  • Koliko je težak san, izd. „Veselin Masleša“, Сарајево, 1976. COBISS.SR 122021127
  • Колико је тежак сан / Дедин шешир и ветар, изд. „Веселин Маслеша“, Сарајево, 1976.
  • Мале песме, сликовница, изд. „Завод за уџбенике“, Београд, 1979. COBISS.SR 41955591
  • Тајанствено перо, изд. „Нолит“, Београд, 1980. COBISS.SR 17260551
  • Mačji kašelj in živali, prev. Miha Mate, izd. „Mladinska knjiga“, Ljubljana, 1980. COBISS.SR 45471495
  • С оне стране дуге, изд. „Нолит“ - „Просвета“ - „Завод за уџбенике и наставна средства“, Београд, 1980. COBISS.SR 45364487
  • Mi rešavamo zagonetke, izd. „Delta press“, Beograd, 1981. COBISS.SR 18538759
  • Снови и играчке, приредио Владимир Миларић, Нови Сад, 1980. COBISS.SR 15950087; 1982. COBISS.SR 18864647
  • Mama žaba in žabčki, prev. Ivan Minati, izd. „Mladinska kniga“, Ljubljana, 1983. COBISS.SR 46351623
  • Vesela zoologija / stara i nova, sa pogovorom Slobodana Stanišića, izd. „Delta press“, 1985. COBISS.SR 26218759
  • S one strane duge, izd. „Nolit“, Beograd, 1986. COBISS.SR 10764807
  • Seholsincs állattan, na mađarskom jeziku, izd. „Forum“, 1988. COBISS.SR 2461186
  • Колико је тежак сан / Дедин шешир и ветар, изд. „Другари“, Сарајево, 1989. COBISS.SR 997894
  • Svetilka kraj moreto, prev. Hristo Popov, Sofija 1990. COBISS.SR 3959052
  • Весела зоологија, 1 - 6, изд. „Интерпрес“, Београд, 1997. COBISS.SR 173677831
  • Цветови и гусари, приредио Драган Лакићевић, изд. „Bookland“, Београд, 2007. COBISS.SR 136971020
  • Приредба, мале сцене и рецитације за децу, изд. „Bookland“, Београд, 2011. COBISS.SR 186302476
  • Весела зоологија, изд. „Креативни центар“, 2013. COBISS.SR 199421196
  • Насмејана лица, изд. „Пчелица“, Чачак, 2013. COBISS.SR 201973260
  • Необични дечак Миша, Мој издавач, Београд, 2015. COBISS.SR 214447884
  • Дечија позорница, Мој издавач. Београд, 2015. COBISS.SR 214066956

Избор критикаУреди

  • Пржић, Илија, Једна интимна књига: Гвидо Тартаља, Песма и град, Београд 1923.
  • Препород, 1923, бр. 267.
  • Алексић, Драган – Гвидо Тартаља: Песма и град, Slobodna tribuna, 7. XII 1924.
  • Дучић, Јован, Предговор у књизи: Гвидо Тартаља, Лирика, Београд, 1924.
  • Хамза Хумо, Лирика Гвида Тартаље, Мисао 1924.
  • Станислав Винавер /bez naslova/ Време, 31.VII 1924.
  • Кашанин, Милан /М.К./ Гвидо Тартаља Лирика, Српски књижевни гласник, 1.IX 1924.
  • Цуцић, Сима / Срмена у граду птица, Српско Косово, 1927.
  • Јаша М. Продановић, Срмена у граду птица, Српски књижевни гласник, књ. XX, бр.4, 16. фебруар 1927.
  • Младен Лесковац, Срмена у граду птица, Летопис Матице српске, књ. 311, св.1-2, 1927.
  • Борисав Михајловић, Гвидо Тартаља Песме, издање Просвете , 1952.
  • Др Слободан Поповић/ Лирске интроспекције и емоције Гвида Тартаље, Књижевност, 1954 бр. 7-8, pp. 136 136-145.
  • Никола Дреновац, Ретко успело дело за децу, Борба, 30, VI, 1964.
  • Слободан Марковић/ Један врло тихи човек, Борба, 31. мај 1969. pp. 9.
  • Слободан Ж. Марковић, Гвидо Тартаља – Разноврсност поетског света, Записи о књижевности за децу, 1971.
  • Бранко В. Радичевић, Повратак Гвида Тартаље, Гвидо Тартаља, Опет је ту пролеће, (поговор) Београд, 1974.
  • Воја Марјановић, Песничка повеља, Борба, 21. XII 1974.
  • Драгутин Огњановић, Мозаик Тартаљиних слика, Повеља октобра, 1975, 1
  • Mileva Čičulić, Sud kritike o stvaralaštvu za decu Gvida Tartalje, Stav, Kikinda, 1976, br. 2, pp. 49–64
  • Милован Данојлић, Песме за најмлађу децу, Гвидо Тартаља, Мој часовник није као други, поговор, Београд, 1977.
  • Slobodan Stanišić, Dugovečnost knjige, Gvido Tartalja, Vesela zoologija – stara i nova -, pogovor, Beograd, 1985.
  • Жељко Ђурић, Гвидо Тартаља и италијанска књижевност, Зборник матице српске за књижевност и језик (2003, св.1-2, pp. 171–179.
  • Драган Лакићевић, Песничко царство, Гвидо Тартаља, Цветови и гусари, поговор, Београд, 2007.

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Жељко Ђурић, Гвидо Тартаља и италијанска књижевност, Зборник Матице српске за књижевност и језик, 2003, вол. 51, бр. 1-2, pp. 171–179.
  2. ^ Времеплов, 29. децембар 2009.
  3. 3,0 3,1 Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Збирка породице Тартаља у Адлигату”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Приступљено 2020-08-20. 
  4. ^ Tartaglia, Siniša "Obitelj Tartaglia i Split, neraskidive veze : 1150-2010", Književni krug, Split, 2011
  5. 5,0 5,1 5,2 „Obitelj Tartaglia”. www.plemstvo.hr. Приступљено 2020-08-18. 
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 6,5 Хронологија живота и рада Гвида Тартаље (саставио Драган Лакићевић), стране 141-145, у књизи Гвидо Тартаља „Приредба“, 2011.
  7. ^ текст „Гвидо Тартаља“, стране 356-359 у књизи Драгослав Адамовић: „Разговори са савременицима: ко је на вас пресудно утицао и зашто?“, Београд, 1982. COBISS.SR 34846983
  8. ^ "Правда", Београд 25. децембар 1935.
  9. ^ "Правда", Београд 19. новембар 1933.
  10. ^ "Правда", Београд 18. децембар 1932.
  11. ^ "Време", Београд 9. октобар 1933.
  12. ^ „Змајеве дечје игре, Награде — Повеља”. Архивирано из оригинала на датум 07. 06. 2012. Приступљено 12. 08. 2010. 
  13. ^ аудио снимци емисија у Каталогу: COBISS.SR 46774796, COBISS.SR 46775052

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди