Отворите главни мени

Герент Хауел Томас (енгл. Geraint Howell Thomas; 25. мај 1986)[2] велшки је професионални бициклиста, који тренутно вози за британски професионални бициклистички тим Скај, Велс и Уједињено Краљевство.[3] Члан је реда британског краљевства. (МБЕ)

Герент Томас
Tour de France 2017, Stage 2 (35637429996).jpg
Томас на Тур де Франсу 2017. године.
Личне информације
Пуно име Герент Хауел Томас
Надимак Џи (G)
Датум рођења (1986-05-25)25. мај 1986.(32 год.)
Место рођења Кардиф (Велс)
Држављанство  Уједињено Краљевство
Висина 1,83 m[1]
Тежина 70 kg [1]
Информације о тиму
Tренутно члан тима Скај
Дисциплина друмски / писта
Тип возача ал араундер
Јуниорска каријера



2005
2006
Менди Флајерс
Сајклинг клуб Кардиф
Кардиф џаст ин фронт
Визенхоф
Сунијер Дувал —Продир
Професионална каријера
2006
2007—2009
2010—
Ресајклинг
Барловрлд
Скај
Успеси
Тур де Франс
Jersey yellow.svg Тур де Франс 1 (2018)
Шампионати и друге трке
Национални шампион
(друмска трка)
MaillotReinoUnido.PNG 1 (2010)
Национални шампион
(трка на хронометар)
MaillotReinoUnido.PNG 1 (2018)
Бајерн—Рундфарт 2 (2011, 2014)
Е3 Харелбеке 1 (2015)
Волта ао Алгарве 2 (2015, 2016)
Париз—Ница 1 (2016)
Тур оф Алпс 1 (2017)
Критеријум ди Дофине 1 (2018)

Ажурирано: 27. јул 2018.

Професионалну каријеру почео је 2006. године, у тиму ресајклинг, гдје је возио и друмске, као и трке на писти. На писти, специјалиста је у дисциплини екипна дохватно. Освојио је три пута Свјетско првенство на писти и двије златне медаље на Олимпијским играма, обје у дисциплини екипна дохватно, 2008 и 2012. Као јуниор, освојио је јуниорски Париз—Рубе 2004, након чега је остварио велике успјехе као професионалац. Побиједио је на друмској трци на националном првенству Велике Британије 2010, док је представљајући Велс освојио друмску трку на Играма Комонвелта 2014. Прву велику побједу остварио је 2015. године, када је освојио класик Е3 Харелбеке. Исте године, Томас се, радећи за Криса Фрума, борио за генерални пласман на Тур де Франсу, гдје је заузимао четврто мјесто до етапе 19, када је изгубио 22 минута и пао на 15 мјесто.[4] Трансформацију у лидера на етапним тркама наставио је освајањем Париз—Нице 2016. године. Заједно са Микелом Ландом, био је лидер тима Скај на Ђиро д’Италији 2017, али је због пада на деветој етапи изгубио вријеме[5] и касније се повукао са трке. На Тур де Франсу 2017, побиједио је на хронометру на првој етапи и тако постао први велшанин који је обукао жуту мајицу на Тур де Франсу;[6] на деветој етапи, док је био на другом мјесту, пао је на спусту, због чега је морао да напусти Тур.[7]

Године 2018, освојио је Критеријум ди Дофине, након чега је био лидер на Тур де Франсу 2018, заједно са Крисом Фрумом, који је покушао да освоји и Ђиро и Тур у истој години. Томас је узео жуту мајицу на етапи 11, сачувао је све до краја и освојио Тур.[8] Томас је тако постао први Велшанин и трећи Британац који је освојио; такође, Томас је први британски побједник Тур де Франса који је рођен у Британији, са обзиром на то да је Бредли Вигинс рођен у Белгији, а Крис Фрум у Кенији.[9]

Садржај

Дјетињство и јуниорска каријераУреди

Рођен у Кардифу, Томас је похађао средњу школу Вајтчурч,[10] исту школу коју су похађали и фудбалер Гарет Бејл и рагбиста Сем Ворбертон.[11] У раном дјетињству бавио се различитим спортовима, највише пливањем, а затим је почео да се бави и бициклизмом; једно вријеме је тренирао оба спорта, након чега се опредијелио за бициклизам,[12] којим је почео да се бави са 10 година, у клубу Менди Флејерс,[13] гдје је возио заједно са Луком Роувом, будућим сувозачем у тиму Скај. Јуниорску каријеру је наставио у локалним клубовима: Сајклинг клуб Кардиф и Кардиф џаст ин фронт; први бицикл који је имао био је плави џајант.[14]

Велике успјехе остварио је у конкуренцији до 14 и 16 година. На националном првенству 2003, завршио је трећи у дисциплини 1 km спринт, иза Марка Кевендиша и Метјуа Крамптона;[15] трећи је завршио и у дисциплини скреч, иза побједника Бруса Едгара и Марка Кевендиша,[16] док је друга мјеста освојио у дисциплинама дохватна индивидуално[17] и на трци на поене.[18] У јулу исте године, возио је национално првенство у друмској вожњи за јуниоре, гдје је завршио трећи, иза Мета Брамејера и Марка Кевендиша.[19]

Први велики успјех остварио је на Европском првенству на писти 2004. године, када је освојио сребрну медаљу у трци на поене.[12] Исте године освојио је и Париз—Рубе за јуниоре, 16 секунди испред Ијана Станарда.[20] Исте године формирана је британска бициклистичка академија, налик на Харвард за талентоване бициклисте, којој се Томас придружио.[12] У августу 2004, учествовао је на Свјетском првенству за јуниоре на писти, гдје је освојио златну медаљу у дисциплини скреч 10 km; Рус Павел Корж напао је први, што је пратило још пет возача, укључујући и Томаса, који је у спринту побиједио Чилеанца Луиса Мансиљу и освојио злато.[21] Свјетско првенство почео је дан раније, у квалификацијама за дисциплину дохватна индивидуално, гдје је завршио девети, не успјевши да се квалификује, за секунду.[22] Такмичио се у још двије дисциплине; трку на поене 24 km завршио је на 17. мјесту,[23] док мадисон, у пару са Томасом Валтерсом, није завршио, јер је Валтерс пао и повриједио раме.[24]

У фебруару 2005. доживио је тежак пад дан пред трку на писти у Аустралији.[12] Возач испред њега налетио је на парче метала на путу, које је затим одлетјело у Томасов точак. Током пада, парче метала му је ушло у тијело и повриједило слезину.[25] У болници је одбио да прими морфијум за болове говорећи да сјутра има трку,[12] али након што су утврдили шта је у питању, примио је морфијум и слезина му је уклоњена;[26] због повреде је одсуствовао шест недеља, тај догађај описао је као најтежи у каријери.[12] На дан 25. маја 2005, Томас је на свој 19 рођендан, заједно са другим члановима академије, Марком Кевендишем и Едом Кленсијем, отишао да гледа финале Лиге шампиона 2005, између Ливерпула и Милана.[14] Утакмица је ријешена након пенала, због чега су попили више него што су очекивали;[14] тадашњи директор академије — Дејв Брелсфорд, сазнао је за то и казнио је Томаса тако што га је избацио из тима за трку Фајв Валејс у Велсу.[14] Умјесто трке послати су да тренирају са Бредлијем Вигинсом и Стивом Камингсом, што је Томас описао као много гору казну, "шест сати на максимуму са двојицом професионалаца".[14] У августу, возио је трку кроз Британију, коју је завршио на 42 мјесту.[27] На националном првенству на писти за сениоре одржаном у октобру, побиједио је у двије дисциплине. У дисциплини дохватна екипно освојио је прво мјесто заједно са Марком Кевендишем, Едвардом Кленсијем и Стивом Камингсом,[28] док је у дисциплини скреч побиједио испред Кевендиша и Бена Свифта.[29]

Године 2006, возио је Тур де Лањави, који је завршио на 56 мјесту;[30] Тур Британије завршио је на 40 мјесту.[31] Прва друмска трка коју је освојио била је трка Флече ди Суд у Луксембургу, коју је освојио 13 секунди испред Волфрама Визеа, уз једну етапну побједу.[32] Сезону на писти почео је у Аустралији, гдје је освојио два трећа мјеста, након чега је учествовао на Свјетском првенству у Бордоу. Такмичио се у дисциплини дохватна екипно, са Стивеном Камингсом, Робом Хајлсом и Полом Манингом. Након што су у квалификацијама заузели прво мјесто, у трци за златну медаљу поражени су од Аустралије за 0.36 стотинки.[33] У јулу учествовао је на Европском првенству на писти за возаче до 23 године. У дисциплини дохватна екипно, заједно са Едвардом Кленсијем, Ијаном Станардом и Ендрјуом Тенантом, освојио је златну медаљу, три секунде испред Русије.[34] У дисциплини скреч освојио је сребрну медаљу, завршивши иза Холанђанина Вима Стретинга.[35]

Професионална каријераУреди

2007—2009Уреди

 
Томас током прве етапе на Тур де Франсу 2007.

Професионалну каријеру почео је 2007. године, у британском тиму Барлворлд.[36] Сезону је почео у јануару, на Тур даун андер трци у Аустралији; најбољи резултат остварио је на четвртој етапи, коју је завршио на 14. мјесту;[37] у генералном пласману завршио је на 47. мјесту.[38] У фебруару, возио је трке на писти, на трци у Манчестеру, у дисциплини мадисон, завршио је други у пару са Робертом Хејлсом.[39] На Свјетском првенству у дисциплини дохватна екипно, био је члан британског тима који је освојио злато; у тиму су били још Бредли Вигинс, Едвард Кленси и Пол Манинг.[40] Сезону је наставио у Португалији, на Волта ао Алентехо трци, коју је завршио на 107. мјесту.[41] Тур де Пикади трку завршио је на 23. мјесту, што му је био најбољи резултат у сезони.[42] Тим Барлворлд је добио вајлд кард позивницу за Тур де Франс 2007, Томас је ушао у састав тима, поставши тако први Велшанин на Туру још од 1967. године, када је Колин Луис возио Тур.[43] Навијачи Велса пружили су му велику подршку на првој етапи, док му је неколико њих пружало подршку и током цијеле трке.[44] Први Тур у каријери завршио је на 140. мјесту, од 141 возача колико их је завршило.[45] Након Тур де Франса, возио је Вуелта а Бургос трку, коју је завршио на 82. мјесту.[46] Сезону на друму завршио је на домаћој трци, Тур оф Бритејн. Трка је стартовала хронометром, који је Томас завршио на седмом мјесту;[47] спринт на другој етапи завршио је на петом мјесту,[48] док је у генералном пласману завршио на 59. мјесту.[49] Сезону је завршио на писти, гдје је у дисциплини дохватна екипно освојио прво мјесто у Пекингу, заједно са Стивом Камингсом, Едвардом Кленсијем и Полом Манингом.[50] Номинован је за спортску личност године у Велсу, у избору часописа BBC; у јавном гласању, боксер Џо Калзаге је добио награду са 77 посто гласова, друго мјесто припало је голферки Беки Бреуертон, док је Томас освојио треће мјесто, испред Рајана Гигса.[51]

Сезону 2008. почео је на писти. На такмичењу Свјетског купа, у Копенхагену, био је члан британског тима у дисциплини дохватна екипно, гдје је заједно са Стивеном Буркијем, Едвардом Кленсијем и Полом Манингом освојио прво мјесто.[52] На Свјетском првенству у Манчестеру, у истој дисциплини, био је члан британског тима, заједно са Манингом, Кленсијем и Бредлијем Вигинсом. Освојили су златну медаљу, три секунде испред Данске, уз нови свјетски рекорд — 3:56.322.[53] Сезону на друму почео је у априлу, на португалској трци Волта ао Алентехо, коју је завршио на 50. мјесту.[54] У мају возио је Ђиро д’Италију по први пут. Ђиро је почео екипним хронометром, који је Томасов тим Барлворлд завршио на петом мјесту.[55] У наставку трке губио је вријеме, а најбољи резултат остварио је на хронометру на последњој етапи, гдје је завршио на 12 мјесту.[56] У генералном пласману завршио је на 118. мјесту, три сата и 23 минута иза побједника — Алберта Контадора.[57] Након Ђира возио је Стер Електрер трку, коју је завршио на 118. мјесту у генералном пласману.[58] У августу, ушао је у састав британског тима за Олимпијске игре 2008, у Пекингу, гдје је учествовао у дисциплини дохватна екипно. Томас је заједно са Вигинсом, Кленсијем и Манингом освојио златну медаљу, седам секунди испред Данске, поставивши нови свјетски рекорд — 3.53.314.[59] У септембру, возио је Тур оф Бритејн трку, коју је завршио на 71. мјесту.[60] Сезону је завршио на Свјетском првенству, гдје је возио друмску трку, али је није завршио.[61]

 
Томас на Тур оф Бритејн трци 2009.

Сезону 2009. почео је на писти, у јануару. Првенство Британије у мадисону, у пару са Луком Роувом, завршио је други, иза Марка Кристијана и Питера Кеноа.[62] Сезону на друму почео је на класику у Италији — Коста дељи Етруки, који је завршио на 110. мјесту;[63] након чега је возио Тур Медитерана, али га није завршио. У марту, возио је Тирено—Адријатико, који је морао да напусти због пада на петој етапи.[64] Вратио се након мјесец дана, возио је Ђиро дел Трентино, који је завршио на 116. мјесту у генералном пласману, од 120 возача колико их је завршило трку.[65] Најбољи резултат у сезони остварио је на италијанском класику Копа Берноки. На последњем успону, Томас је напао заједно са Стивом Камингсом, Луком Паолинијем и још четири возача; Томас је радио за сувозача — Камингса, и у спринту завршио је пети.[66] У септембру возио је домаћу трку, Тур оф Бритејн. Све етапе биле су претежно равне, Томас је трећу завршио на десетом мјесту,[67] седму на шестом[68] и у генералном пласману завршио је на шестом мјесту.[69] Сезону на друму завршио је на Свјетском првенству, гдје је возио друмску трку, али је није завршио; Кадел Еванс освојио је Свјетско првенство.[70] Сезону је завршио на писти, гдје је освојио првенство Британије у дисциплини дохватна вожња индивидуално.[71]

2010Уреди

На крају 2009, Томас је прешао у новоформирани британски тим Скај, заједно са Крисом Фрумом и Бредлијем Вигинсом.[72] Сезону је почео на Тур оф Катар трци, на којој је тим Скај побиједио на екипном хронометру на отварању.[73] Након неколико етапних трка у којима није био конкурентан, возио је калдрмисане класике. Гент—Вевелгем није завршио; Ронде ван Фландерен завршио је на 33,[74] док је Париз—Рубе завршио на 64. мјесту.[75] На Критеријуму ди Дофине завршио је у првих 10 на прве четири етапе, захваљујући чему је био лидер класификације по поенима на три етапе (другој, четвртој и шестој). У класификацији по поенима на крају је завршио на петом мјесту, док је у генералном пласману завршио на 21. мјесту, 11 минута и 50 секунди иза побједника — Јанеза Брајковича.[76]

 
Томас на Тур де Франсу 2010, у бијелој мајици, као лидер класификацији за најбољег младог возача.

На националном првенству Велике Британије, побиједио је сувозача из Скаја, Питера Кеноа и остварио прву професионалну побједу.[77] У јулу, Томас је ушао у састав тима за Тур де Франс, то је било прво учешће тима Скај на трци у Француској, на којој је Бредли Вигинс био лидер тима. Тур је стартовао прологом, који је Томас завршио на петом мјесту, 23 секунде иза Фабијана Канчеларе.[78] На трећој етапи вожене су секције по коцки, Рајдер Хеседал је напао и одвојио се од групе, након чега је Томас напао заједно са Канчеларом, Тором Хусховдом, Андијем Шлеком и Каделом Евансом;[79] достигли су Хеседала и стигли су заједно на циљ. Хусховд је тријумфовао у спринту, док је Томас завршио други.[79] Захваљујући добром резултату, Томас је дошао до другог мјеста у генералном пласману, док су вријеме изгубили Вигинс, Алберто Контадор и Ленс Армстронг.[79] На првој брдској, седмој етапи, Томас је завршио пет минута иза побједника — Силвана Шаванела и пао је на 31. мјесто у генералном пласману.[80] На осмој етапи изгубио је 28 минута и испао из борбе за генерални пласман, као и из борбе за најбољег младог возача: на етапи је такође Ленс Армстронг изгубио 12 минута, док су лидери тима Скај, Бредли Вигинс и Томас Лефквист завршили етапу два минута иза.[81] Томас је Тур завршио на 67. мјесту, два сата иза побједника — Алберта Контадора; лидери тима Скај нису завршили у топ 10; Томас Лефквист завршио је 20 минута иза Контадора, док је Бредли Вигинс завршио 39 минута иза.[82]

Првенство Британије у вожњи на хронометар одржано је у септембру, возачи тима Скај заузели су прва три мјеста. Томас је завршио трећи, минут и 40 секунди иза Бредлија Вигинса и 13 секунди иза Криса Фрума.[83] Сезону је завршио на Тур оф Бритејн трци, коју је завршио на 12. мјесту у генералном пласману.[84] Крајем септембра требало је да путује у Делхи, на Игре Комонвелта 2010, али се повукао, као и неколико других бициклиста, због забринутости за своје здравље. Денга грозница је била једна од ствари због које су бринули. Болест је била посебно ризик за Томаса, који је уклонио слезину 2005. године. Након одлуке да се повуче, изјавио је: „Ово је велико разочарење, могу да возим за Велс једном сваке четири године, али то је одлука коју сам морао да донесем.”[85]

2011Уреди

 
Томас у мајици националног шампиона 2011. године.

Сезону 2011. почео је на Тур даун Андер трци, коју је завршио на 68. мјесту у генералном пласману.[86] На Париз—Ницу дошао је као помоћник Бредлија Вигинса, који је завршио трећи, док је Томас завршио на 83. мјесту.[87] Прољећне класике почео је на Милано—Санрему, гдје није био конкурентан, након чега је остварио добре резултате. Класик Сарда завршио је шести.[88] Класик Дварс дор Фландерен завршио је други.[89] Томас и Ник Нојенс напали су из главне групе на 20 km до циља и достигли тројицу возача који су били већ испред; Фредерик Аморизон је био једини који се задржао са њима, али је и он отпао на километар до циља.[89] Нојенс и Томас су направили 20 секунди предности, али у финишу је главна група смањила предност и дошли су на циљ секунду испред групе, Нојенс је одспринтао Томаса, који је тако остварио најбољи резултат на класицима.[89] Ронде ван Фландерен завршио је на десетом мјесту, у групи која је на циљ дошла пет секунди иза Нојенса.[90] У мају освојио је прву етапну трку, Бајерн—Рундфарт. Прве борбе вођене су на трећој етапи, након прве двије спринтерске етапе. Након достизања двојице возача који су били испред групе, други возачи су напали, што је пратио и Томас; дошли су на циљ испред групе и Томас је у спринту осморице завршио други, дошавши тако до другог мјеста у генералном пласману, седам секунди иза Микела Албасинија.[91] Хронометар на четвртој етапи завршио је на петом мјесту, минут иза сувозача, Бредлија Вигинса и преузео је лидерску мајицу.[92] Последња етапа била је спринтерска, није било промјена и Томас је освојио трку.[93] Након Критеријума ди Дофине, гдје је био један од возача који су помогли Вигинсу да освоји трку,[94] Томас је на националном првенству у друмској вожњи завршио други, иза Вигинса. Вигинс је напао на последњем успону и дошао до соло побједе, 20 секунди испред Томаса, који је одспринтао Питера Кеноа за друго мјесто.[95]

 
Томас на Тур де Франсу 2011.

Томас је ушао у састав тима за Тур де Франс 2011, на којем је Вигинс био лидер тима Скај и велики фаворит за освајање.[96] Тур је стартовао спринтерском етапом, на којој је због пада много возача изгубило вријеме; Томас је завршио на шестом мјесту и узео бијелу мајицу за лидера класификације за најбољег младог возача.[97] На другој етапи вожен је екипни хронометар, Скај је завршио трећи, четири секунде иза Гармина, Томас је тако пропустио прилику да узме жуту мајицу, али је задржао бијелу мајицу.[98] Седма етапа била је лоша за Томаса и тим Скај; Бредли Вигинс је пао на 40 km до циља и повриједио раме. Томас и остали сувозачи су га чекали, али повреда је била тешка и морао је да напусти Тур.[99] Томас је изгубио три минута и бијелу мајицу преузео је Роберт Хесинк.[100] На етапи 12, дугој 212 km, добио је награду за најагресивнијег возача, након напада од другог километра етапе. На спусту са успона Ла Уркитје д’Ансизан, двапут је изгубио контролу над бициклом и пао је.[101] Етапу је завршио на 36. мјесту, након што је достигнут од стране главне групе, 7 km прије почетка последњег успона; пао је на 25. мјесто у генералном пласману.[101][102] Након етапе 16 потписао је нови трогодишњи уговор са тимом Скај.[103] Тур је завршио на 31. мјесту у генералном пласману.[104]

Након Тур де Франса возио је Енеко Тур, који је завршио на 57. мјесту.[105] Тур оф Бритејн трку завршио је на 12. мјесту, уз освојену класификацију по поенима.[106] Томас је био други до шесте етапе, када је пао и изгубио два минута.[107] Сезону је завршио на Свјетском првенству у друмској вожњи, гдје је био дио тима Велике Британије који је помогао Марку Кевендишу да освоји првенство.[108]

2012Уреди

Фокус сезоне за Томаса биле су Олимпијске игре 2012. у Лондону, изјавио је да ће размотрити повлачење са такмичења на писти након Игара.[109] Сезону 2012 почео је на Тур даун Андер трци у јануару; завршио је на 46. мјесту у генералном пласману.[110] У марту, био је дио тима који је помогао Вигинсу да освоји Париз—Ницу.[111] У априлу, Томас је био дио британског тима на Свјетском првенству на писти. На дан 4. априла, Томас је са Едом Кленсијем, Питером Кеноом и Стивеном Буркијем освојио злато у дисциплини дохватна вожња екипно, са новим свјетским рекордом — 3:53.295.[112] То је било прво злато за британски тим од 2008. године.[112] У пару са Беном Свифтом, освојио је сребрну медаљу у дисциплини мадисон.[113] Након Свјетског првенства, вратио се друмским тркама. Побиједио је на прологу на Тур де Романди трци и узео лидерску мајицу.[114] На другој етапи изгубио је седам минута и пао је у генералном пласману;[115] на четвртој етапи напустио је трку.[116]

 
Томас у лидерској мајици на Тур де Романди 2012.

У мају, возио је Ђиро д’Италију. Ђиро је почео хронометром, који је Томас завршио на другом мјесту, девет секунди иза Тејлора Финија.[117] У наставку трке, био је лид аут Марку Кевендишу, помогавши му да оствари три етапне побједе.[118] Хронометар на последњој етапи завршио је други, 39 секунди иза Марка Пинотија; Ђиро је завршио на 80. мјесту у генералном пласману, док су лидери тима — Ригоберто Уран и Серхио Енао завршили на седмом, односно деветом мјесту.[119] Одлучио је да пропусти Тур де Франс, да би се што боље припремио за Олимпијске игре.[120] Тур је освојио његов сувозач — Бредли Вигинс, који је постао први британски побједник Тура.[121]

У августу био је дио британског тима на Олимпијским играма, гдје је возио у дисциплини дохватна вожња екипно; возио је заједно са возачима са којима је освојио Свјетско првенство у априлу — Едом Кленсијем, Стивеном Буркијем и Питером Кеноом. Британски тим је већ у првом кругу поставио нови свјетски рекорд — 3:52.499.[122] У финалу возили су против Аустралије. Британци су поставили нови свјетски рекорд — 3:51.659, завршивши скоро три секунде испред Аустралије; Томас је тако освојио другу златну медаљу на Олимпијским играма.[123]

Сезону је наставио на трци кроз Данску, коју је завршио на 108. мјесту.[124] У септембру возио је класике у Канади, Гран при сајклисте де Квебек и Гран при сајклисте де Монтреал, али није ниједан завршио. На Свјетском друмском првенству возио је екипни хронометар, који је тим Скај завршио на деветом мјесту.[125] Крајем септембра возио је Еурометропола Тур у Белгији, који је завршио на 115. мјесту у генералном пласману.[126] У октобру возио је класике Париз—Бурж и Париз Тур, али их није завршио.

2013Уреди

 
Томас на Тур де Франсу 2013.

Сезону 2013 почео је на Сантос Тур даун Андер трци у Аделејду. На другој етапи напао је на успону Коркскру, на 10 km до циља; на спусту придружила су му се тројица возача, али их је Томас одспринтао и освојио етапу, захваљујући чему је преузео лидерску мајицу.[127] Мајицу је задржао све до одлучујуће, пете етапе, када на успону Вилунга хил није имао снаге да испрати нападе и завршио је 28 секунди иза, због чега је пао на пето мјесто.[128] У спринту на последњој, шестој етапи, група се раздвојила, Томас је завршио шести, четири секунде испред групе, захваљујућо чему је трку завршио на трећем мјесту у генералном пласману, уз освојену спринт класификацију.[129] Сезону је наставио на Тур оф Катар трци, која је била намијењена претежно за спринтере. Трку је освојио Марк Кевендиш, уз четири етапне побједе, док је Томас завршио на десетом мјесту.[130]

Добио је улогу лидера тима на класицима; најбољи резултат било му је четврто мјесто на класицима Омлоп хет Невсблад и ЕЗ Харелбеке,[131] док је на Милано—Санрему пао и није га завршио.[132] Ронде ван Фландерен завршио је на 41. минуту, три минута иза побједника — Фабијана Канчеларе.[133] Париз—Рубе завршио је на 79. мјесту,[134] док Гент—Вевелгем није завршио.[135] Сезону је наставио у Њемачкој, на Бајерн—Рундфарх трци. Хронометар на четвртој етапи завршио је на трећем мјесту, захваљујући чему је дошао до другог мјеста у генералном пласману.[136] Последња етапа била је спринтерска и трку је завршио на другом мјесту, 23 секунде иза Адријана Малорија.[137] Сезону је наставио на Критеријум ди Дофинеу, гдје је радио за Криса Фрума. Фрум је освојио Дофине, док је други возач Скаја — Ричи Порт завршио други; Томас је завршио на 15. мјесту.[138]

Ушао је у састав тима за Тур де Франс, гдје је лидер био Крис Фрум умјесто Бредлија Вигинса.[139] Већ на првој етапи, Томас је пао; стартовао је другу етапу, коју је завршио на 196. мјесту од 198 возача, 17 минута иза побједника — Јана Бакелантса.[140] Након етапе отишао је поново у болницу, гдје је утврђено да је повриједио карлицу.[141] Упркос повреди наставио је трку, помогао је Фруму да освоји први Тур, док је он завршио на 140. мјесту у генералном пласману.[142]

Сезону је наставио у септембру, на класицима. Након што није завршио класик у западној Француској, класик Гран при сајклисте де Квебек у Канади завршио је на 97. мјесту.[143] Гран при сајклисте де Монтреал није завршио, а сезону је завршио на Свјетском првенству. Са тимом Скај освојио је бронзану медаљу на екипном хронометру; Скај је завршио 22 секунде иза Омега Фарма лото тима и Орика ГринЕџ тима, који су завршили са мање од секунде разлике.[144] Возио је и друмску трку, али је није завршио.[145]

2014Уреди

 
Томас на Тур де Франсу 2014.

Сезону 2014 почео је на Сантос Тур даун Андер трци, гдје је радио за Ричија Порта; завршио је на осмом мјесту, док је Порт завршио на четвртом мјесту.[146] Мјесец дана касније возио је Вуелта а Андалузију, гдје је пролог на отварању завршио на петом мјесту, 14 секунди иза Алехандра Валвердеа.[147] Валверде је доминирао трком, освојио је уз три етапне побједе, док је Томас завршио на 11. мјесту, минут и по иза.[148] У марту возио је Париз—Ницу; првобитно је на трку дошао као помоћник за Ричија Порта, али након што се Фрум повриједио, из тима су одлучили да га Порт замијени на Тирено—Адријатику, док је Томас био лидер на Париз—Ници.[149] На четвртој етапи, Том Јелте Слагтер напао је при врху последљег успона, на 14 km до циља; Томас је кренуо за њим и достигао га на спусту.[150] Слагтер и Томас су успјели да остану испред главне групе; Томас је први почео да спринта, али га је Слагтер обишао и побиједио.[150] Томас је завршио други, пет секунди испред главне групе и захваљујући секундама бонификације преузео је лидерску мајицу, три секунде испред Џона Дегенколба.[150] На шестој етапи, на успону Мур де Хуј, дугом 1.5 km, Томас није могао да реагује на напад Карлоса Бетанкура, који је освојио етапу.[151] Томас је завршио четврти, три секунде иза, али захваљујући бонификацији од 10 секунди, Бетанкур је преузео лидерску мајицу, док је Томас пао на друго мјесто.[151] На седмој етапи је пао и повриједио се, али је успио да заврши етапу, седам минута иза главне групе, због чега је испао из борбе за генерални пласман.[152] Упркос томе што је завршио претходну, последњу, осму етапу, није стартовао.[153]

Сезону је наставио на класицима. Милано—Санремо није завршио, након чега је завршио трећи на Е3 Харелбекеу.[154] На Карнемелкбекстрату Петер Саган је напао, пратили су Ники Терпстра, Штајн Ванденберг и Томас; Саган је у тријумфовао у спринту, док је Томас завршио трећи, иза Терпстре.[155] Предводио је тим на Ронде ван Фландерену, гдје је завршио осми, 37 секунди иза побједника — Фабијана Канчеларе.[156] Након што је отпао на успону Тајенберг, успио је да заврши Париз—Рубе на седмом мјесту, 20 секунди иза Терпстре.[157] У мају, возио је Бајерн—Рундфарх. На хронометру на четвртој етапи побиједио је и преузео је лидерску мајицу.[158] Мајицу је сачувао до краја и освојио је трку, други пут у каријери.[159] Критеријум ди Дофине завршио је на 46. мјесту;[160] национално првенство у вожњи на хронометар завршио је на другом мјесту, минут и осам секунди иза Бредлија Вигинса,[161] док је национално првенство у друмској вожњи завршио на осмом мјесту.[162]

На Тур де Франс, Томас је дошао као један од помоћника за Криса Фрума, који је покушавао да освоји Тур другу годину заредом.[163] На петој етапи, Фрум је напустио Тур након пада, након чега је Порт преузео улогу лидера.[164] На етапи 13, Томас и Порт су изгубили осам минута; Порт је пао на 16, а Томас на 18 мјесто.[165] Томас је Тур завршио као најбоље пласирани возач тима Скај, на 22. мјесту, 59 минута иза побједника — Винченца Нибалија, а два минута испред Порта, који је завршио на 23. мјесту.[166]

 
Томас на Играма Комонвелта, гдје је освојио бронзану медаљу на хронометру.

Сезону је наставио на Играма Комонвелта у Глазгову, гдје је представљао Велс. У вожњи на хронометар освојио је бронзану медаљу, 14 секунди иза Алекса Даусета, док је сребрну медаљу освојио Роан Денис.[167] На друмској трци, Томас је био у бијегу са Џеком Бауером и Скотом Твајтсом, након чега је напао на 11 km до циља; убрзо је стекао 40 секунди предности, а на 6 km до циља пукла му је гума на предњем точку.[168] Међутим, након промјене точка убрзао је и освојио злато минут и 21 секунду испред Бауера.[169]

На хронометру на трећој етапи Енеко Тура, Томас је завршио трећи, 10 секунди иза Тома Димулена, захваљујући чему је дошао до шестог мјеста у генералном пласману.[170] На шестом мјесту је и завршио трку, 38 секунди иза Тима Веленса.[171] На крају сезоне возио је класике у Канади; Гран при сајклисте де Квебек завршио је на 116. мјесту,[172] док је Гран при сајклисте де Монтреал, одржан дан касније, завршио на 90. мјесту.[173] Сезону је завршио на Свјетском првенству, гдје је возио екипни хронометар, који је тим Скај завршио на четвртом мјесту, двије секунде иза трећепласиране Омега Фарме.[174] Друмску трку није завршио.[175]

У децембру, у јавном гласању, добио је награду за спортисту године Велса;[176] награду је освојио испред гимнастичарке Френки Џоунс и Манон Карпентер, возачице у брдском бициклизму.[176] Трофеј му је уручио Сер Бредли Вигинс.[176]

2015Уреди

Сезону 2015 почео је на Сантос Тур даун Андер трци, коју је завршио на 32. мјесту у генералном пласману,[177] након чега је Дубаи Тур, намијењен спринтерима, завршио на 38. мјесту.[178] Крајем фебруара возио је Волта ао Алгарве трку у Португалији. На другој етапи, пратио је напад Рејна Тарамајеа на последњем успону, након чега је напао и одвојио се, на спусту је задржао предност и побиједио је са 19 секунди испред Тарамајеа и 23 секунде испред главне групе, захваљујући чему је преузео лидерску мајицу.[179] Хронометар на трећој етапи завршио је на трећем мјесту, три секунде иза Тонија Мартина и тако повећао предност у генералном пласману, на 30 секунди испред Мартина, који је дошао до другог мјеста.[180] На краљевској, четвртој етапи, завршио је четврти, девет секунди иза сувозача — Ричија Порта, шест секунди иза Михала Квјатковског, који је дошао до другог мјеста.[181] Последња етапа била је равна и Томас је освојио трку 27 секунди испред Квјатковског.[182]

 
Томас након побједе на Е3 Харелбеке класику 2015.

Сезону је наставио у марту, на Париз—Ници. Трка је почела прологом, који је Томас завршио на десетом мјесту, 14 секунди иза Квјатковског.[183] На краљевској, четвртој етапи, Томас је заједно са сувозачем, Ричијем Портом, напао на 2 km до циља; Порт је тријумфовао, а Томас завршио други, захваљујући чему је дошао до трећег мјеста у генералном пласману, три секунде иза Квјатковског.[184] На шестој етапи, Тони Галопен је тријумфовао, док је Томас завршио у групи, минут иза; на спусту је пао, али је успио да достигне групу. Галопен је преузео лидерску мајицу, док је Томас пао на четврто мјесто, 38 секунди иза, али двије секунде иза Порта и једну иза Квјатковског.[185] На последњој, седмој етапи вожен је хронометар, који је завршио на седмом мјесту, 39 секунди иза Порта и Париз—Ницу завршио је на петом мјесту, 41 секунду иза побједника — Ричија Порта.[186] Недељу дана касније возио је Милано—Санремо. Нападао је неколико пута током трке, најзначајнији напад упутио је на спусту са успона Чипреса; соло је прешао и успон Пођо, али је након тога достигнут и завршио је на 31. мјесту, у главној групи.[187] Пет дана касније возио је белгијски класик Е3 Харелбеке. На 41 km до циља, Томас је напао заједно са Петером Саганом и Здењеком Штибаром на једној од калдрмисаних секција — Кваремонту. На 4 km до циља, Томас је напао и дошао до соло побједе, 25 секунди испред Штибара, док је Сагана достигла главна група.[188] Томас је тако постао први британски побједник трке.[189] Сезону класика наставио је два дана касније, возио је Гент—Вевелгем. Трка је вожена по тешким временским условима; Томас је заједно са мањом групом возача напао на нешто више од 40 km до циља; пао је али је успио да достигне групу. На 5 km до циља, Лука Паолини је напао и нико није могао да га достигне; Томас је завршио трећи, 11 секунди иза Паолонија; у борби за друго мјесто одспринтао га је Ники Терпстра.[190]

Сезону је наставио на Тур де Романди трци у мају, на којој је радио за Фрума и завршио је на 87. мјесту у генералном пласману.[191] У јуну, возио је Тур де Свис трку. Трка је почела прологом, који је завршио на десетом мјесту, седам секунди иза Тома Димулена.[192] На петој етапи, чији је циљ био на успону Ретенбах, са надморском висином 2.669 метара, Томас је завршио пети, 43 секунди иза Тиба Пиноа и дошао до другог мјеста у генералном пласману, 47 секунди иза Пиноа.[193] На наредне три етапе надокнадио је 13 секунди и пред последњу етапи заостајао је 34 секунде. На последњој, деветој етапи вожен је хронометар. Томас га је завршио на петом мјесту, 36 секунди иза Димулена, минут и 30 секунди испред Пиноа, али је изгубио 18 секунди од Симона Шпилака, који је освојио трку; Томас је тако завршио други, пет секунди иза.[194]

 
Томас током етапе 21 на Тур де Франсу 2015.

У јулу, возио је Тур де Франс, где је био помоћник Крису Фруму. Тур је стартовао хронометром, који је завршио на 12. мјесту, 33 секунде иза Роана Дениса.[195] На другој етапи главна група се подијелила, због јаког вјетра; Томас и Фрум су завршили минут и по испред других фаворита и Томас је дошао до петог мјеста у генералном пласману.[196] На трећој етапи Хоаким Родригез и Фрум су одлучивали о побједи, док је Томас изгубио минут и 10 секунди.[197] Циљ осме етапе био је на успону Мур де Бретањ; Томас је, након што је радио за Фрума, отпао на 2 km до циља и изгубио минут, због чега је пао на 15. мјесто у генералном пласману.[198] На деветој етапи вожен је екипни хронометар, који је тим Скај завршио на другом мјесту, захваљујући чему је Томас на први дан одмора отишао са осмог мјеста.[199] Десета етапа била је прва права брдска етапа. Тим Скај је контролисао трку, а Фрум је напао на 6.4 km до циља и тријумфовао; Томас је завршио шести, два минута иза и дошао је до петог мјеста у генералном пласману, јер су други возачи изгубили више времена.[200] На етапи 14 изгубио је 30 секунди од Алберта Контадора и пао је на шесто мјесто.[201] На етапи 16 је пао, након што је Ворен Барги изгубио контролу на спусту и покупио га;[202] ипак, избјегао је озбиљнију повреду и завршио је етапу, изгубивши само 38 секунди.[203] На етапи 17, другопласирани Тиџеј ван Гардерен због болести је морао да напусти Тур, док је Алберто Контадор због пада изгубио минут и по, захваљујући чему је Томас дошао до четвртог мјеста у генералном пласману, шест секунди испред Контадора.[204] На етапи 19, Томас је отпао већ на успону Кол де ла Кроа де Фер, на преко 50 km до циља; завршио је етапу 22 минута иза групе и пао је на 15. мјесто у генералном пласману.[205] На етапи 20 изгубио је још пет минута, док на последњој етапи није било временских разлика и завршио је Тур на 15. мјесту, 31 минут иза Фрума, који је освојио свој други Тур.[206]

Након Тур де Франса возио је Вуелта а Еспању у августу, гдје је такође радио за Фрума. Вуелта је почела екипним хронометром, који је био неутрализован за генерални пласман, те га је тим Скај завршио на 20. мјесту од 22 тима.[207] На другој етапи, Естебан Чавез је побиједио, док је Томас завршио скоро шест минута иза.[208] У наставку трке губио је вријеме, а најбољи резултат остварио је на хронометру на етапи 17, завршио је на 12. мјесту, два и по минута иза Тома Димулена.[209] Вуелту је завршио на 69. мјесту у генералном пласману, два и по сата иза побједника — Фабија Аруа, након чега је завршио сезону.[210]

2016Уреди

 
Томас на Париз—Ници 2016.

Сезону 2016 почео је на Сантос Тур даун Андер трци, коју је завршио на 39. мјесту, три минута иза Сајмона Геранса.[211] У фебруару возио је Волта ао Алгарве трку у Португалији, коју је освојио претходне сезоне. Прве борбе вођене су на другој етапи, чији је циљ био на успону; Томас је завршио други, секунду иза Луиса Леона Санчеза и дошао је до другог мјеста у генералном пласману.[212] На трећој етапи вожен је хронометар, који је завршио на трећем мјесту, 28 секунди иза Фабијана Канчеларе и 25 секунди иза Тонија Мартина, који је преузео лидерску мајицу, Томас је остао други, три секунде иза.[213] На последњој, петој етапи, чији је циљ био на успону Алто де Малао, завршио је пети, 28 секунди иза Контадора и освојио је трку 19 секунди испред Јона Изагиреа.[214]

У марту био је лидер тима Скај на Париз—Ници. Трка је почела прологом, који је завршио на седмом мјесту, седам секунди иза Мајкла Метјуза.[215] Након неколико спринтерских етапа и отказане треће етапе због снијега, прве борбе за генерални пласман вођене су на петој етапи, на којој је вожено пет успона. Алексеј Луценко је тријумфовао, док је Томас завршио у групи и остао на шестом мјесту у генералном пласману.[216] Шеста етапа била је прва чији је циљ био на успону. Рафал Мајка је напао на 5,5 km до циља, што су пратила четири возача; у последњем километру, Илнур Закарин, Контадор и Томас су се одвојили од осталих. Закарин је побиједио у спринту, док је Томас завршио други и преузео лидерску мајицу, 15 секунди испред Контадора.[217] На последњој етапи, Контадор је напао на последњем успону, а Томас није могао да прати; завршио је пет секунди иза, док је Контадор узео шест секунди бонификације за друго мјесто и надокнадио укупно 11 секунди, што није било довољно и Томас је освојио Париз—Ницу, четири секунде испред Контадора, остваривши највећи успјех у дотадашњој каријери.[218]

Сезону је наставио на Милано—Санрему, гдје није био конкурентан, након чега је возио Вуелта а Каталуњу. Након прве двије спринтерске етапе, циљ треће био је на брду. Томас је радио за Фрума и етапу је завршио на 12. мјесту, 18 секунди иза побједника — Данијела Мартина.[219] Након што је изгубио 14 минута на четвртој етапи, повукао се са трке, истичући да се не осјећа најбоље и да му је потребан одмор пред Ронде ван Фландерен.[220] Ронде је завршио на 12. мјесту, у групи која је на циљ стигла 49 секунди иза Сагана.[221] У априлу возио је Тур де Романди. Трка је почела прологом, који је завршио на четвртом мјесту, седам секунди иза Јона Изагиреа.[222] На другој етапи, чији је циљ био на успону, Наиро Кинтана и Илнур Закарин напали су на 5 km до циља; Томас је дистанциран и од друге групе и изгубио је скоро минут.[223] На хронометру на трећој етапи изгубио је још минут и у генералном пласману заостајао је скоро два минута.[224] На четвртој етапи дефинитивно је испао из борбе за генерални пласман; завршио је у великој групи која је на циљ дошла 27 минута иза Фрума и трку је завршио на 51. мјесту, 29 минута иза Кинтане.[225] У мају 2016, објављено је да је потписао нови двогодишњи уговор са Скајем, до краја 2018. године,[226] али је током јуна Томас изјавио да је ипак потписао једногодишњи уговор, са опцијом продужетка на још једну сезону.[227] Сезону је наставио у јуну, на Тур де Свис трци. Трка је стартовала прологом, који је завршио на 14. мјесту, 12 секунди иза Канчеларе.[228] Био је на осмом мјесту у генералном пласману све до последње, девете етапе. На етапи су вожена два брдска циља екстра категорије; Томас је завршио 11 минута иза и трку је завршио на 17. мјесту у генералном пласману, 12 минута иза Мигела Анхела Лопеза.[229]

 
Томас на Тур де Франсу 2016.

У јулу, ушао је у састав тима Скај за Тур де Франс, гдје је радио за Фрума. Након неколико спринтерских етапа, на којима је доминирао Марк Кевендиш са три побједе, прве борбе за генерални пласман одвијале су се на осмој етапи; Фрум је тријумфовао на етапи чији је циљ био на спусту, док је Томас завршио минут и по иза.[230] Етапа 12 вожена је до Мон Вентуа. Фрум, Ричи Порт и Бауке Молема су оборени од стране мотористе на Вентуу, али су добили исто вријеме као побједник етапе, док је Томас завршио пет и по минута иза и пао је на 16. мјесто у генералном пласману.[231] На етапи 13 вожен је хронометар, који је завршио на седмом мјесту, два минута иза Тома Димулена и напредовао на 15. мјесто у генералном пласману.[232] На етапи 17, изгубио је осам минута, али је остао на 15. мјесту, 20 минута иза Фрума.[233] На етапи 18 вожен је брдски хронометар, који је завршио на 23. мјесту, два минута иза Фрума, који је побиједио на етапи.[234] На етапи 19, Фрум је пао на спусту прије последњег успона, Томас му је дао свој бицикл, док је он остао да чека тимски аутомобил. Аутомобил га је прошао, али је стао након неколико стотина метара и дали су Томасу други бицикл;[235] етапу је завршио шест минута иза Фрума и групе, али је задржао позицију у генералном пласману.[235] Тур је завршио на 15. мјесту, другу годину заредом, 28 минута иза Фрума, који је освојио свој трећи Тур.[236]

Заједно са Фрумом, изабран је да вози на Олимпијским играма 2016; возио је и друмску трку и трку на хронометар. На друмској трци пао је на спусту са последњег успона, на око 10 km до циља, у тренутку када је био при врху групе, са могућношћу да се бори за медаљу. Наставио је трку и завршио је на 11. мјесту, два и по минута иза Грега ван Авермата, који је освојио златну медаљу.[237] Након трке изјавио је да није гледао резултате нити преглед трке.[237] За хронометар није био планиран да вози, али је позван на мање од 48 сати прије старта, због чега није имао довољно времена да се припреми; завршио је на деветом мјесту, два минута и 37 секунди иза Фабијана Канчеларе, који је освојио златну медаљу.[238] Мјесец након Игара возио је класике у Канади, након чега је возио Енеко Тур, који је завршио на 32. мјесту у генералном пласману, три минута иза Никија Терпстре.[239] Сезону је завршио на Свјетском првенству, гдје је са тимом Скај освојио четврто мјесто на екипном хронометру, 54 секунде иза Етикс Квик—Степа.[240] Возио је и друмску трку, гдје је радио за Кевендиша, који је освојио сребрну медаљу, док Томас није завршио трку.[241]

2017Уреди

Почетком јануара, тим Скај је објавио да ће Томас и Микел Ланда бити лидери тима на Ђиро д’Италији; то је био први пут да је Томас добио улогу лидера на некој гранд тур трци.[242] Сезону 2017 почео је на Сантос Тур даун Андер трци, коју је завршио на 49. мјесту у генералном пласману, шест и по минута иза Ричија Порта.[243] У марту, возио је Тирено—Адријатико. Трка је почела екипним хронометром, на коме је Ђани Москон пао, када му се предњи точак искривио при великој брзини; ипак, успио је да настави трку.[244] Након етапе, Томас је изјавио да су још двојица возача из тима имали незгоду са точковима; етапу су завршили минут и 41 секунду иза БМЦ-а.[245] На другој етапи, на 5,5 km до циља, Томас и Боб Јунгелс су напали на дионици са 16 процената нагиба, што су пратили Тим Веленс, Тиџеј ван Гардерен и Дамијано Карузо. Након што је Томас поново напао, Наиро Кинтана је кренуо за њим из друге групе, али је Томас био недостижан и побиједио је девет секунди испред Тома Димулена.[246] На четвртој етапи, Кинтана је напао на 5 km до циља, пратили су Адам Јејтс и Томас; Кинтана је напао поново на 2 km до циља, што нико није могао да прати. Томас је завршио други, 18 секунди иза и дошао је до осмог мјеста у генералном пласману.[247] Хронометар на последњој етапи завршио је на осмом мјесту, 16 секунди иза Роана Дениса и трку је завршио на петом мјесту у генералном пласману, 58 секунди иза Кинтане.[248] Крајем марта возио је Вуелта а Каталуњу. Тим Скај је екипни хронометар на другој етапи завршио на другом мјесту, 44 секунде иза БМЦ-а;[249] док је добром вожњом на првој брдској, трећој етапи, дошао до трећег мјеста у генералном пласману.[250] На шестој етапи, тимови Мовистар и Трек радили су на челу и група се раздвојила; ниједан возач тима Скај није био у водећој групи од око 50 возача.[251] У почетку су одржавали заостатак од минут, али он је растао, док нису одустали од потјере и завршили су етапу 26 минута иза прве групе.[251] Трку је завршио на 34. мјесту у генералном пласману, 32 минута иза Алехандра Валвердеа.[252]

 
Томас у жутој мајици на Тур де Франсу 2017.

У априлу возио је Тур оф Алпс трку (која се раније звала Ђиро дел Трентино). На првој етапи био је дио шесточланог бијега који је на циљ стигао испред групе; упркос више покушаја да дође до соло побједе, није успио и у спринту је Микеле Скарпони тријумфовао, док је Томас завршио други. То је била прва побједа Скарпонија од 2013. године и прва побједа на ворлд тур трци од 2011.[253] На трећој етапи, Микел Ланда и Доменико Поцовиво су напали на 5 km до циља, Томас их је достигао у последњем километру, након чега је напао, што је пратио Ланда; Томас је побиједио и преузео лидерску мајицу, 16 секунди испред Поцовива.[254] Мајицу је сачувао до краја и освојио је трку, седам секунди испред Тиба Пиноа; Томас је тако постао први британски побједник трке.[255] Микеле Скарпони, који је трку завршио на четвртом мјесту, убијен је дан након завршетка трке, када га је камион ударио на тренингу.[256] У мају, возио је Ђиро д’Италију, гдје је заједно са Ландом био лидер тима Скај. Након три спринтерске етапе, четврта је вожена до Мон Етне; Илнур Закарин једини је возач за генерални пласман који је завршио испред групе, док је Томас завршио етапу на трећем мјесту.[257] Прве борбе за генерални пласман вођене су на деветој етапи, чији је циљ био на успону прве категорије — Блокаусту. Како се група приближавала последњем успону, на 20 km до циља, Вилко Келдерман је ударио у полицијски мотор, који је био паркиран са десне стране улице. Након Келдермана пали су и Адам Јејтс, као и Скајев дуо — Микел Ланда и Томас. Ланда је одмах устао и наставио трку, али је убрзо осјетио бол и на крају је изгубио 27 минута; сувозачи су се вратили до Томаса, који је на крају етапу завршио пет минута иза Кинтане и пао је на 17. мјесто у генералном пласману.[258] На десетој етапи, након дана одмора, вожен је 39,8 km дуг хронометар, који је Томас завршио на другом мјесту, 49 секунди иза Димулена и напредовао је на 11. мјесто у генералном пласману.[259] Ипак, на етапама 11 и 12 изгубио је укупно два минута и повукао се са Ђира, није стартовао етапу 13.[260]

У јулу ушао је у састав тима Скај за Тур де Франс, гдје је радио за Фрума, који је покушао да освоји четврти Тур. Прва етапа био је хронометар дуг 14 km, на којем је Томас тријумфовао и постао први Велшанин који је обукао жуту мајицу на Туру.[261] На петој етапи, Фрум је напао на 2 km до циља, што није могао Томас да прати, завршио је 20 секунди иза Фрума, односно 40 иза Фабија Аруа, који је побиједио на етапи; Фрум је преузео жуту мајицу, док је Томас пао на друго мјесто, 12 секунди иза.[262] Борбе за генерални пласман настављене су на деветој етапи. На 100 km до циља, Томас је на спусту са Кол де ла Бишеа пао, због чега је морао да напусти Тур.[263]

Сезону је наставио у септембру, на Тур оф Бритејн трци. Прве четири етапе биле су спринтерске, док је на петој вожен хронометар, који је Томас завршио на осмом мјесту, 17 секунди иза Ларса Бума.[264] Преостале три етапе биле су такође спринтерске и трку је завршио на осмом мјесту у генералном пласману, 24 секунде иза Ларса Бума.[265] Сезону је завршио на Свјетском првенству, гдје је возио само екипни хронометар, на којем је тим Скај освојио бронзану медаљу, 22 секунде иза тима Санвеб.[266]

2018Уреди

 
Томас на Лијеж—Бастоњ—Лијежу 2018.

Сезону 2018 почео је у фебруару, на Волта ао Алгарве трци. Циљ друге етапе био је на 15 km дугом успону, на којем је тим Скај контролисао трку, а на 3 km до циља напали су и Томас и други возачи. Михал Квјатковски је тријумфовао, док је Томас завршио трећи у спринту групе и преузео лидерску мајицу.[267] На трећој етапи вожен је 20,3 km дуг хронометар, на којем је Томас побиједио и повећао предност на 22 секунде.[268] На последњој, петој етапи, група од 31 возача, укључујући и његовог сувозача — Квјатковског, отишла је у бијег на почетку етапе и стигла на циљ прије групе. Квјатковски је тријумфовао минут и 50 секунди испред Томаса и освојио је трку минут и 31 секунду испред Томаса, који је завршио други.[269] У марту возио је Тирено—Адријатико. Трка је почела екипним хронометром, који је тим Скај завршио на трећем мјесту, девет секунди иза БМЦ-а.[270] На трећој етапи вожена су брда; Скај је контролисао трку, али напад Приможа Роглича нису могли да испрате; Томас је завршио четврти, седам секунди иза Роглича и преузео је лидерску мајицу.[271] На четвртој етапи, на 1,5 km до циља на успону Сарнано—Сасотето, имао је проблем са ланцем и морао је да промијени бицикл, због чега је изгубио 40 секунди и пао на пето мјесто у генералном пласману, 28 секунди иза Дамијана Каруза.[272] Хронометар на последњој етапи завршио је на 13. мјесту, 22 секунде иза Роана Дениса и трку је завршио на трећем мјесту, 32 секунде иза сувозача — Михала Квјатковског.[273] У априлу возио је Париз—Рубе, који је морао да напусти због пада на првој секцији калдрме, на 160 km до циља; након пада је наставио трку, али недуго касније је одлучио да је напусти.[274] Од класика возио је још арденски класик, Лијеж—Бастоњ—Лијеж, који је завршио на 56. мјесту, три и по минута иза Боба Јунгелса.[275]

Сезону је наставио на Тур де Романди трци. Трка је стартовала прологом, који је Томас завршио на шестом мјесту, пет секунди иза Мајкла Метјуза.[276] Хронометар на трећој етапи завршио је на 27. мјесту, два и по минута иза сувозача, Егана Бернала и пао је на 19. мјесто у генералном пласману.[277] На краљевској, четвртој етапи изгубио је пет и по минута, док је Бернал остао на другом мјесту.[278] На последњој етапи није било промјена и трку је завршио на 33. мјесту у генералном пласману.[279] У јуну, био је лидер тима Скај на Критеријуму ди Дофине, у одсуству Фрума, који је освојио Ђиро д’Италију недељу раније.[280] Дофине је стартовао прологом, на којем је Томас пао и завршио га је на 43. мјесту, 21 секунду иза Квјатковског.[281] На трећој етапи вожен је екипни хронометар, на којем је тим Скај побиједио и Томас је дошао до четвртог мјеста у генералном пласману, док су на прве три позиције такође били возачи из Скаја.[282] На првој брдској, четвртој етапи, Данијел Мартин је напао на последњем километру, пратили су Жилијен Алафилип, Ромен Барде и Томас; Алафилип је тријумфовао, док је Томас завршио трећи и дошао је до трећег мјеста у генералном пласману, шест секунди иза сувозача, Ђанија Москона.[283] На петој етапи Данијел Мартин је напао на 3 km до циља, Томас је касно реаговао и није успио да га стигне, завршио је други, четири секунде иза и преузео је лидерску мајицу, минут и 10 секунди испред Дамијана Каруза.[284] На шестој етапи, Пељо Билбао је отишао у бијег заједно са још 26 возача, опстао је до краја и побиједио на етапи. У групи фаворита, Данијел Мартин је напао први и пратила су четири возача; Томас је напао на последњем километру, нико није могао да прати и завршио је други, 21 секунду иза Билбаа, повећавши предност у генералном пласману на минут и по испред Адама Јејтса, који је дошао до другог мјеста.[285] На последњој етапи, Барде је нападао више пута, Томас је имао двапут механичких проблема, али се задржао уз остале фаворите, све до последњег километра, када је Адам Јејтс напао и тријумфовао на етапи, док је Томас завршио 20 секунди иза и освојио је Дофине минут испред Јејтса.[286]

 
Томас на етапи 19, на Тур де Франсу 2018.

У јулу, био је лидер тима Скај на Тур де Франсу 2018, заједно са Крисом Фрумом, који је освојио Ђиро д’Италију и покушао је да оствари Ђиро—Тур дабл. Томас је изјавио да се осјећа боље него што се икад раније осјећао пред Тур де Франс и да ће се лидерска позиција у тиму одлучити у Алпима.[287] На првој етапи, Фрум је пао и завршио 51 секунду иза главне групе, у којој је завршио Томас; осим Фрума, вријеме су изгубили Адам Јејтс, Ричи Порт и Наиро Кинтана.[288] На трећој етапи вожен је екипни хронометар, који је тим Скај завршио на другом мјесту, четири секунде иза БМЦ-а и Томас је дошао до трећег мјеста у генералном пласману.[289] Циљ шесте етапе био је на успону Мур де Бретањ. Данијел Мартин је напао на последњем километру и тријумфовао; Томас је завршио у групи која је стигла на циљ три секунде након Мартина, док је Фрум завршио додатних пет секунди иза.[290] На деветој етапи вожене су секције калдрме које се возе на Париз—Рубеу; многи возачи су имали механичких проблема, док је Ричи Порт напустио Тур због пада. Томас је завршио у главној групи, која је на циљ дошла 27 секунди иза водеће тројке и дошао је до другог мјеста у генералном пласману.[291] Након девете етапе слиједио је дан одмора, на коме су почеле спекулације око лидерске позиције у тиму. Томас је одговарао дипломатски, истичући да још није вожен ниједан прави успон и да ће након Алп д’Иза ситуација бити јаснија.[292] Прва велика брдска етапа била је етапа 11, чији је циљ био на успону Ла Розјер. Томас је напао из групе фаворита на 6 km до циља, али је Том Димулен предводио групу и достигао га. Поново је напао на последњем километру, дистанцирао Димулена, а затим достигао и Микела Ниевеа, који је био у бијегу већи дио етапе; побиједио је на етапи 20 секунди испред Димулена и Фрума и преузео је жуту мајицу.[293] На етапи 12 вожено је неколико успона, док је циљ био на Алп д’Иезу, дугом 13,8 km. Стивен Кројсвајк је напао из групе фаворита на 85 km до циља, створио је велику предност, што је тим Скај успио да достигне у финишу. На почетку успона, нападали су Винченцо Нибали, Наиро Кинтана и Микел Ланда, али их је Еген Бернал на темпо достизао. Након што су достигли Кројсвајка на 4 km до циља, Димулен је напао, пратили су Томас, Фрум, Барде и Ланда и стигли су заједно до последњег километра; Томас је напао на 300 метара до циља и тријумфовао двије секунде испред Димулена, повећавши предност у генералном пласману на минут и 39 секунди испред Фрума.[294] Томас је тако постао први возач који је у жутој мајици тријумфовао на Алп д’Изу, као и први британски побједник на том успону.[294] Након етапе изјавио је да не вјерује да може да освоји Тур и да је Фрум лидер тима.[295] Након што на првој етапи у Пиринејима није било напада, борбе су вођене на етапи 17, која је била дуга само 65 km; толико кратка етапа на Туру није вожена од 1988. године.[296] Наиро Кинтана, који је био доста далеко у генералном пласману, напао је заједно са Данијелом Мартином на последњем успону, Кол ди Портеу; успио је да дистанцира све и да побиједи на етапи. У групи фаворита, Димулен и Примож Роглич су више пута нападали, али је Томас пратио сваки напад, у финишу је сам напао и завршио пет секунди испред, док је Фрум завршио 48 секунди иза. Томас је повећао предност у генералном пласману на минут и 59 секунди испред Димулена, док је Фрум пао на треће мјесто, два и по минута иза.[297] На последњој брдској, етапи 19, Роглич је напао на последњем успону, Кол де Обиску, што је Томас пратио. На спусту је Роглич успио да се одвоји и да тријумфује 20 секунди испред Томаса, који је узео шест секунди бонификације за друго мјесто и повећао предност испред Димулена на два минута и пет секунди.[298] На етапи 20 вожен је 31 km дуг хронометар. Томас је на прва два пролазна циља имао боље вријеме од Димулена, док је у финишу попустио и завршио етапу на трећем мјесту, 14 секунди иза Димулена.[299] На последњој етапи није било промјена и Томас је освојио Тур минут и 51 секунду испред Димулена, док је Фрум завршио трећи, два и по минута иза.[300] Томас је тако постао трећи Британац и први Велшанин који је освојио Тур; такође, први је британски побједник Тура који је рођен у Британији.[301][302]

Након освајања Тура, у Кардифу су га дочекале хиљаде људи, а Томас је у шали изјавио да се плашио да ће доћи само његова жена и пас.[303] Сезону је наставио на критеријумима у Њемачкој и Холандији, тријумфовао је на оба. На Спракасен Ђиро Бохум критеријуму побиједио је испред Рика Цабела;[304] док је на Профронде ван Сурхистервену побиједио испред Тома Димулена.[305]

Приватни животУреди

Томас и његова жена, Сара Елен Томас, упознали су се преко заједничких пријатеља.[306] Живе у Монаку, а вјенчали су се у Кардифу у октобру 2015. године [307]

У октобру 2015, објавио је аутобиографију The World of Cycling According to G.[308]

Велшка култураУреди

Велшки навијачи Томаса, почели су да му пјевају верзију пјесме Titw Tomos Las,[309] коју је снимила група Hogia'r Wyddfa, популарни велшки квинтет из 60-их и 70-их година 20. вијека.[310] Пјесма је о плавој сеници (Titw Tomos Las на велшком) и акцентује Томасово презиме, које се пише Томос на велшком.[311]

Радио Би-Би-Си снимио је нову верзију пјесме, коју су отпјевали два члана групе Hogia'r Wyddfa, заједно са групом Сиди, бендом Band Pres Llareggub и локалном дјецом. Пјесма је емитована у јутарњем програму националне телевизије Велса, након чега је подијељена на друштвене мреже.[312][313]

Резултати на тркамаУреди

Резултати на гранд тур тркамаУреди

Гранд тур трке 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
  Ђиро д’Италија 118 80 DNF
  Тур де Франс 140 67 31 140 22 15 15 DNF 1
  Вуелта а Еспања 69

Резултати на главним етапним тркамаУреди

Етапне трке 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
  Париз—Ница 86 83 DNF DNF 5 1
  Тирено–Адријатико 121 5 3
  Вуелта а Каталуња DNF 34
  Вуелта ал Паис Васко
  Тур де Романди 88 DNF 87 51 33
  Критеријум ди Дофине 21 DNF 15 46 1
  Тур де Свис 2 17

Резултати на класицимаУреди

Монументални класици 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
Милано—Санремо 60 DNF DNF 31 169
Ронде ван Фландерен 33 10 41 8 14 12
Париз—Рубе 64 OTL 79 7 DNF DNF
Лијеж—Бастоњ—Лијеж 56
Ђиро ди Ломбардија
Остали класици 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
Омлоп хет Ниувсблад 4
Дварс дор Фландерен 32 2 19
Е3 Харелбеке 50 4 3 1
Гент—Вевелгем DNF 124 112 3

Резултати на Свјетском првенствуУреди

Свјетско првенство у друмској вожњи 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
Друмска трка DNF DNF 81 DNF DNF DNF
Трка на хронометар
Екипни хронометар 9 3 4 4 3
Свјетско првенство на писти 2007 2008 2009 2010 2011 2012
Дохватна вожња индивидуално 5
Дохватна вожња екипно 1 1 1
Медисон 2

Резултати на Олимпијским играмаУреди

Друмске трке 2008 2012 2016
Друмска трка 11
Трка на хронометар 9
Трке на писти 2008 2012
Дохватна вожња екипно 1 1
Легенда
Није учествовао
DNF Није завршио

Свјетски рекордиУреди

Дисциплина Рекорд Датум Такмичење Велодром Реф
Дохватна вожња екипно 3:56.322 27. март 2008. Свјетско првенство Велодром у Манчестеру [314]
3:55.202 17. август 2008. Олимпијске игре Лаошан (Пекинг) [59]
3:53.314 18. август 2008. [59]
3:53.295 4. април 2012. Свјетско првенство Хисенс арена (Мелбурн) [112]
3:52.499 2. август 2012. Олимпијске игре Ли Валеј (Лондон) [122]
3:51.659 3. август 2012. [123]

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 „Geraint Thomas profile”. teamsky.com. BSkyB. Архивирано из оригинала на датум 1. 5. 2013. Приступљено 27. 7. 2018. 
  2. ^ „Geraint Thomas”. eurosport.com. Приступљено 27. 7. 2018. 
  3. ^ „Geraint Thomas”. teamsky.com. 2015. Архивирано из оригинала на датум 1. 8. 2015. Приступљено 27. 7. 2018. 
  4. ^ „Tour de France: Nibali redeemed with La Toussuire win”. cyclingnews.com. 24. 7. 2015. Приступљено 27. 7. 2018. 
  5. ^ „Giro d'Italia: Quintana conquers Blockhaus”. cyclingnews.com. 14. 5. 2017. Приступљено 27. 7. 2018. 
  6. ^ Wynn, Nigel. „Geraint Thomas wins Tour de France 2017 stage one time trial to wear yellow jersey”. cyclingweekly.com. Приступљено 27. 7. 2018. 
  7. ^ Cunningham, Craig (9. 7. 2017). „Five talking points from stage nine of the Tour de France”. cyclingweekly.com. Приступљено 27. 7. 2018. 
  8. ^ Scrivener, Peter (29. 7. 2018). „Tour de France: Geraint Thomas wins as Chris Froome finishes third”. bbc.co.uk. Приступљено 29. 7. 2018. 
  9. ^ Walters, Mike (29. 7. 2018). „Geraint Thomas wins Tour de France 2018 and toasts victory with glass of champagne on way to finish line”. mirror.co.uk. Приступљено 29. 7. 2018. 
  10. ^ „About Geraint”. geraintthomas.com. 2015. Приступљено 27. 7. 2018. 
  11. ^ Walters, Mike (28. 7. 2018). „Who is Geraint Thomas? Inside track on Britain's Tour de France hopeful”. mirror.co.uk. Приступљено 27. 7. 2018. 
  12. 12,0 12,1 12,2 12,3 12,4 12,5 „In the zone: Geraint Thomas”. bbc.co.uk. 28. 8. 2008. Архивирано из оригинала на датум 28. 8. 2008. Приступљено 27. 7. 2018. 
  13. ^ „An interview with Geraint Thomas”. autobus.cyclingnews.com. 5. 7. 2007. Приступљено 27. 7. 2018. 
  14. 14,0 14,1 14,2 14,3 14,4 „Geraint Thomas interview”. cyclist.co.uk. Приступљено 27. 7. 2018. 
  15. ^ „National Championship, Track, 1 km, Juniors, Great Britain 2003”. cyclingarchives.com. Приступљено 29. 7. 2018. 
  16. ^ „National Championship, Track, Scratch, Juniors, Great Britain 2003”. cyclingarchives.com. Приступљено 29. 7. 2018. 
  17. ^ „National Championship, Track, Pursuit, Juniors, Great Britain 2003”. cyclingarchives.com. Приступљено 29. 7. 2018. 
  18. ^ „National Championship, Track, Points race, Juniors, Great Britain 2003”. cyclingarchives.com. Приступљено 29. 7. 2018. 
  19. ^ „National Championship, Road, Juniors, Great Britain 2003”. cyclingarchives.com. Приступљено 29. 7. 2018. 
  20. ^ „Paris - Roubaix juniors 2004”. procyclingstats.com. Приступљено 27. 7. 2018. 
  21. ^ Scrymgeour, Kristy (28. 7. 2004). „Men Scratch 10 km: Thomas takes Gold for Great Britain”. autobus.cyclingnews.com. Приступљено 29. 7. 2018. 
  22. ^ Scrymgeour, Kristy (1. 8. 2004). „Men's 3000m Individual Pursuit: Ford overcomes pressure”. autobus.cyclingnews.com. Приступљено 29. 7. 2018. 
  23. ^ Scrymgeour, Kristy (30. 7. 2004). „Men Points race 24 km: Barth makes the perfect move”. autobus.cyclingnews.com. Приступљено 29. 7. 2018. 
  24. ^ Scrymgeour, Kristy (1. 8. 2004). „Men Madison 30 km: Aussies too strong”. autobus.cyclingnews.com. Приступљено 29. 7. 2018. 
  25. ^ „Thomas in hospital after crashing”. BBC Sport. BBC. 18. 2. 2005. Приступљено 29. 7. 2018. 
  26. ^ Larry Hickmott (27. 3. 2005). „Geraint Thomas Recovering from Aussie Crash”. British Cycling. Архивирано из оригинала на датум 3. 12. 2008. Приступљено 29. 7. 2018. 
  27. ^ „Tour of Britain 2005”. procyclingstats.com. Приступљено 27. 7. 2018. 
  28. ^ „National Championship, Track, Team Pursuit, Elite, Great Britain 2005”. cyclingarchives.com. Приступљено 29. 7. 2018. 
  29. ^ „National Championship, Track, Scratch, Elite, Great Britain 2005”. cyclingarchives.com. Приступљено 29. 7. 2018. 
  30. ^ „Le Tour de Langkawi 2006”. procyclingstats.com. Приступљено 27. 7. 2018. 
  31. ^ „Tour of Britain 2006”. procyclingstats.com. Приступљено 27. 7. 2018. 
  32. ^ „Flèche du Sud 2006”. cyclingarchives.com. Приступљено 29. 7. 2018. 
  33. ^ Sawford, Mal (15. 4. 2006). „Men's team pursuit: Britain and Australia to meet up once again”. autobus.cyclingnews.com. Приступљено 29. 7. 2018. 
  34. ^ „European Championship, Track, Team Pursuit, U23 2006”. cyclingarchives.com. Приступљено 29. 7. 2018. 
  35. ^ „Under 23 Mens Scratch Race”. britishcycling.org.uk. Архивирано из оригинала на датум 21. 11. 2008. Приступљено 29. 7. 2018. 
  36. ^ „How Geraint Thomas became a Tour de France contender”. sky.com. Приступљено 29. 7. 2018. 
  37. ^ „Tour Down Under 2007 - stage 4”. procyclingstats.com. Приступљено 29. 7. 2018. 
  38. ^ „Tour Down Under 2007 - general classification”. procyclingstats.com. Приступљено 29. 7. 2018. 
  39. ^ „Manchester, Madison 2007”. cyclingarchives.com. Приступљено 29. 7. 2018. 
  40. ^ „World Championship, Track, Team Pursuit, Elite 2007”. cyclingarchives.com. Приступљено 29. 7. 2018. 
  41. ^ „Volta ao Alentejo em Bicicleta 2007”. procyclingstats.com. Приступљено 29. 7. 2018. 
  42. ^ „Tour de Picadie 2007”. procyclingstats.com. Приступљено 29. 7. 2018. 
  43. ^ „Thomas backed for Beijing glory”. BBC Sport. BBC. 5. 12. 2007. Приступљено 29. 7. 2018. 
  44. ^ Ian Jenkins (17. 7. 2007). „Maindy Flyers 'On Tour'!”. Welsh Cyclin. Архивирано из оригинала на датум 23. 11. 2008. Приступљено 29. 7. 2018. 
  45. ^ „2007 Tour de France, Overall Standing”. Le Tour de France. 29. 7. 2007. Приступљено 29. 7. 2018. 
  46. ^ „Vuelta a Burgos 2007”. procyclingstats.com. Приступљено 29. 7. 2018. 
  47. ^ „Tour of Britain 2007 - stage 1”. procyclingstats.com. Приступљено 29. 7. 2018. 
  48. ^ „Tour of Britain 2007 - stage 2”. procyclingstats.com. Приступљено 29. 7. 2018. 
  49. ^ „Tour of Britain 2007 - general classification”. procyclingstats.com. Приступљено 29. 7. 2018. 
  50. ^ „Beijing, Team Pursuit 2007”. cyclingarchives.com. Приступљено 29. 7. 2018. 
  51. ^ „Calzaghe claims BBC Wales award”. BBC Sport. BBC. 2. 12. 2007. Приступљено 29. 7. 2018. 
  52. ^ „København, Team Pursuit 2008”. cyclingarchives.com. Приступљено 29. 7. 2018. 
  53. ^ Atkins, Ben (27. 3. 2008). „Great Britain smash World record and throw down Beijing gauntlet”. autobus.cyclingnews.com. Приступљено 29. 7. 2018. 
  54. ^ „Volta ao Alentejo 2008”. procyclingstats.com. Приступљено 29. 7. 2018. 
  55. ^ „Slipstream shows speed in Sicily”. cyclingnews.com. 9. 5. 2008. Приступљено 29. 7. 2018. 
  56. ^ „Hola! Contador conquers second Grand Tour”. cyclingnews.com. 3. 6. 2008. Приступљено 29. 7. 2018. 
  57. ^ „2008 Giro D'Italia”. bikeraceinfo.com. Приступљено 29. 7. 2018. 
  58. ^ „Ster Elektrotoer 2008”. procyclingstats.com. Приступљено 29. 7. 2018. 
  59. 59,0 59,1 59,2 „Foursome put the 'great' in Great Britain”. autobus.cyclingnews.com. 18. 8. 2008. Приступљено 29. 7. 2018. 
  60. ^ „Tour of Britain 2008”. procyclingstats.com. Приступљено 29. 7. 2018. 
  61. ^ „Ballan crowned new King of Italy”. autobus.cyclingnews.com. 28. 9. 2018. Приступљено 29. 7. 2018. 
  62. ^ „National Championship, Track, Madison, Elite, Great Britain 2009”. cyclingarchives.com. Приступљено 2. 8. 2018. 
  63. ^ „GP Costa Degli Etruschi 2009”. procyclingstats.com. Приступљено 2. 8. 2018. 
  64. ^ Haake, Bjorn (15. 3. 2009). „Klöden's time trial victory propels him into overall lead”. autobus.cyclingnews.com. Приступљено 2. 8. 2018. 
  65. ^ Brown, Gregor (25. 4. 2009). „Basso back, Di Luca stage”. autobus.cyclingnews.com. Приступљено 2. 8. 2018. 
  66. ^ Brown, Gregor (20. 8. 2009). „Coppa Bernocchi win aids Paolini's cause”. cyclingnews.com. Приступљено 2. 8. 2018. 
  67. ^ McManus, Gerry (14. 9. 2009). „Boasson Hagen claims Britain's third stage”. cyclingnews.com. Приступљено 2. 8. 2018. 
  68. ^ McManus, Gerry (18. 9. 2009). „Swift's sweet victory in Somerset”. cyclingnews.com. Приступљено 2. 8. 2018. 
  69. ^ „Merlo takes first pro win on Britain's final stage”. cyclingnews.com. 19. 9. 2009. Приступљено 2. 8. 2018. 
  70. ^ Moore, Richard (27. 9. 2009). „Evans becomes road World Champion in Mendrisio”. cyclingnews.com. Приступљено 2. 8. 2018. 
  71. ^ „National Championship, Track, Pursuit, Elite, Great Britain 2009”. cyclingarchives.com. Приступљено 2. 8. 2018. 
  72. ^ „Team Sky names its first six riders”. cyclingweekly.com. 9. 9. 2009. Приступљено 4. 8. 2018. 
  73. ^ Farrand, Stephen (7. 2. 2010). „Dominant start for Sky in Qatar team time trial”. cyclingnews.com. Приступљено 4. 8. 2018. 
  74. ^ Houssain, Ronan (4. 4. 2010). „The sun shines for the Swiss champion in Flanders”. cyclingnews.com. Приступљено 4. 8. 2018. 
  75. ^ Houssain, Ronan (11. 4. 2010). „Cancellara crowned king of the cobbled Classics”. cyclingnews.com. Приступљено 4. 8. 2018. 
  76. ^ „Brajkovic wins the Critérium du Dauphiné”. cyclingnews.com. 13. 6. 2010. Приступљено 4. 8. 2018. 
  77. ^ McManus, Gerry (27. 6. 2010). „Thomas leads Team Sky domination”. cyclingnews.com. Приступљено 4. 8. 2018. 
  78. ^ „Cancellara wins prologue time trial”. cyclingnews.com. 3. 7. 2010. Приступљено 4. 8. 2018. 
  79. 79,0 79,1 79,2 Clarce, Les (6. 7. 2010). „Carnage on the cobbles!”. cyclingnews.com. Приступљено 4. 8. 2018. 
  80. ^ Moore, Richard (10. 7. 2010). „Chavanel races to victory in first mountains stage”. cyclingnews.com. Приступљено 4. 8. 2018. 
  81. ^ Moore, Richard (11. 7. 2010). „Advantage Schleck on first major mountain stage”. cyclingnews.com. Приступљено 4. 8. 2018. 
  82. ^ Tan, Anthony (25. 7. 2010). „Tres victorias de Francia para Contador!”. cyclingnews.com. Приступљено 4. 8. 2018. 
  83. ^ „2010 National Time Trial Championships”. britishcycling.org.uk. 5. 9. 2018. Приступљено 4. 8. 2018. 
  84. ^ Lampard, Robert (18. 9. 2010). „Albasini wins the Tour of Britain”. cyclingnews.com. Приступљено 4. 8. 2018. 
  85. ^ „Geraint Thomas pulls out of Commonwealth Games in Delhi”. BBC Sport. BBC. 24. 9. 2010. Приступљено 4. 8. 2018. 
  86. ^ Clarce, Les (23. 1. 2011). „Swift and Henderson head Sky quinella”. cyclingnews.com. Приступљено 5. 8. 2018. 
  87. ^ Quénet, Jean-François (13. 3. 2011). „Tony Martin secures overall victory at Paris-Nice”. cyclingnews.com. Приступљено 5. 8. 2018. 
  88. ^ „Geraint Thomas has hailed his first season at Team Sky as the best of his career so far and is hoping the confidence gained will propel him to greater things in 2011.”. Team Sky. 25. 5. 2011. Архивирано из оригинала на датум 2. 1. 2012. Приступљено 5. 8. 2018. 
  89. 89,0 89,1 89,2 Simms, Daniel (23. 3. 2011). „Nuyens victorious at Dwars door Vlaanderen”. cyclingnews.com. Приступљено 5. 8. 2018. 
  90. ^ „Tour of Flanders 2011: Saxo Bank-SunGard's Nick Nuyens denies favourites to win his first monument of cycling”. Telegraph.co.uk. 3. 4. 2011. Приступљено 5. 8. 2018. 
  91. ^ „Albasini beats Thomas in Aichach”. cyclingnews.com. 27. 5. 2011. Приступљено 5. 8. 2018. 
  92. ^ „Sky's the limit in Bayern”. cyclingnews.com. 28. 5. 2011. Приступљено 5. 8. 2018. 
  93. ^ Westemeyer, Susan (29. 5. 2011). „Thomas triumphs at Bayern-Rundfahrt”. cyclingnews.com. Приступљено 5. 8. 2018. 
  94. ^ Farrand, Stephen (12. 6. 2011). „Wiggins claims Dauphiné overall victory”. cyclingnews.com. Приступљено 5. 8. 2018. 
  95. ^ „Wiggins Wins National RR Champs”. British Cycling. 26. 6. 2011. Приступљено 5. 8. 2018. 
  96. ^ „Sky announces Tour de France team”. cyclingnews.com. 23. 6. 2011. Приступљено 5. 8. 2018. 
  97. ^ Aubrey, Jane (3. 7. 2011). „Thomas' white jersey could soon be yellow heading into TTT”. cyclingnews.com. IPC Media Limited. Приступљено 5. 8. 2018. 
  98. ^ Clarce, Les (3. 7. 2011). „Garmin-Cervelo wins team time trial”. cyclingnews.com. Приступљено 5. 8. 2018. 
  99. ^ Cossins, Peter (8. 7. 2011). „Cavendish repeats at site of first Tour success”. cyclingnews.com. Приступљено 5. 8. 2018. 
  100. ^ „Tour de France: Wiggins crashes out, Cavendish wins stage”. bbc.co.uk. 8. 7. 2011. Приступљено 5. 8. 2018. 
  101. 101,0 101,1 „Geraint Thomas in the thick of the Tour de France action”. South Wales Echo. 15. 7. 2011. Приступљено 5. 8. 2018. 
  102. ^ „2011 Tour de France results, stage 12”. Velo News. 14. 7. 2011. Приступљено 5. 8. 2018. 
  103. ^ Fanning, Evan (19. 7. 2011). „Geraint Thomas signs new three-year contract with Team Sky”. theguardian.com. London. Приступљено 5. 8. 2018. 
  104. ^ Irwin, Will (26. 7. 2011). „Boardman: it's decision time for Geraint Thomas”. cyclingweekly.co.uk. Приступљено 5. 8. 2018. 
  105. ^ „Boasson Hagen takes final stage victory”. cyclingnews.com. 14. 8. 2011. Приступљено 5. 8. 2018. 
  106. ^ Lampard, Rob (18. 9. 2011). „Boom wins Tour of Britain”. cyclingnews.com. Приступљено 5. 8. 2018. 
  107. ^ Lampard, Rob (16. 9. 2011). „Boom wins in Wells and extends overall lead”. cyclingnews.com. Приступљено 5. 8. 2018. 
  108. ^ Cossins, Peter (25. 9. 2011). „Cavendish sprints out of nowhere to Worlds victory ahead of Goss”. cyclingnews.com. Приступљено 5. 8. 2018. 
  109. ^ Thomas, Graham (7. 10. 2011). „Geraint Thomas considers quitting track after London Olympics”. BBC Wales Sport. Приступљено 5. 8. 2018. 
  110. ^ Hinds, Alex (22. 1. 2012). „Gerrans crowned Tour Down Under champion in Adelaide”. cyclingnews.com. Архивирано из оригинала на датум 23. 1. 2012. Приступљено 5. 8. 2018. 
  111. ^ Howell, Andy (5. 3. 2012). „Geraint Thomas helps Bradley Wiggins claim Paris-Nice yellow jersey”. walesonline.co.uk. Media Wales. Приступљено 5. 8. 2018. 
  112. 112,0 112,1 112,2 Richardson, Simon (4. 4. 2012). „Great Britain break team pursuit world record to win gold”. cyclingweekly.co.uk. IPC Media Limited. Приступљено 5. 8. 2018. 
  113. ^ „Belgians win world Madison crown”. SBS Cycling Central. Архивирано из оригинала на датум 19. 2. 2013. Приступљено 5. 8. 2018. 
  114. ^ „Tour de Romandie: Geraint Thomas wins on opening day”. bbc.co.uk. 24. 4. 2012. Приступљено 5. 8. 2018. 
  115. ^ Weislo, Laura (25. 4. 2012). „Wiggins takes sprint victory in La Chaux-de-Fonds”. cyclingnews.com. Приступљено 5. 8. 2018. 
  116. ^ Hymas, Peter (28. 4. 2012). „Sanchez sprints to second straight victory at Tour de Romandie”. cyclingnews.com. Приступљено 5. 8. 2018. 
  117. ^ Gallagher, Brendan (5. 5. 2012). „Taylor Phinney romps to victory in opening time-trial ahead of Team Sky's Geraint Thomas”. telegraph.co.uk. Telegraph Media Group Limited. Приступљено 5. 8. 2018. 
  118. ^ Brown, Gregor. „Cavendish's Sky lead-out still on learning curve”. cyclingweekly.co.uk. Cervere, Italy: IPC Media Limited. Приступљено 5. 8. 2018. 
  119. ^ „Giro d'Italia 2012: Ryder Hesjedal is first Canadian to win the race”. bbc.co.uk. 27. 5. 2012. Приступљено 5. 8. 2018. 
  120. ^ Callow, James (24. 10. 2011). „Geraint Thomas to skip Tour de France in bid for Olympic gold”. theguardian.com. London. Приступљено 5. 8. 2018. 
  121. ^ „Bradley Wiggins wins 2012 Tour de France”. bbc.co.uk. 22. 7. 2012. Приступљено 5. 8. 2018. 
  122. 122,0 122,1 „Track cycling: GB men set team pursuit world record”. bbc.co.uk. 2. 8. 2012. Приступљено 5. 8. 2018. 
  123. 123,0 123,1 Bevan, Chris (3. 8. 2012). „Olympics cycling: Team GB defend men's pursuit title”. bbc.co.uk. Архивирано из оригинала на датум 09. 08. 2015. Приступљено 5. 8. 2018. 
  124. ^ „Cavendish wins final stage at Tour of Denmark”. cyclingnews.com. 26. 8. 2012. Приступљено 5. 8. 2018. 
  125. ^ Benson, Daniel (16. 9. 2012). „Omega Pharma-Quick Step wins world championship team time trial”. cyclingnews.com. Приступљено 5. 8. 2018. 
  126. ^ „Eurométropole Tour 2012”. procyclingstats.com. Приступљено 5. 8. 2018. 
  127. ^ „Thomas grabs stage win and race lead on day two of Santos Tour Down Under”. VeloNation. VeloNation LLC. 23. 1. 2013. Приступљено 8. 8. 2018. 
  128. ^ „Geraint Thomas drops to fifth place”. bbc.co.uk. 26. 1. 2013. Приступљено 8. 8. 2018. 
  129. ^ „Tour Down Under: Geraint Thomas finishes third”. bbc.co.uk. 27. 1. 2013. Приступљено 8. 8. 2018. 
  130. ^ Ryan, Barry (8. 2. 2013). „Tour of Qatar: Cavendish wins final stage and overall”. cyclingnews.com. Приступљено 8. 8. 2018. 
  131. ^ „Cancellara wins E3 Harelbeke 2013”. cyclingnews.com. Future plc. 22. 3. 2013. Приступљено 8. 8. 2018. 
  132. ^ „Gerald Ciolek wins Milan-San Remo”. cyclingnews.com. 17. 3. 2013. Приступљено 8. 8. 2018. 
  133. ^ Houssain, Ronan (31. 3. 2013). „Cancellara wins Tour of Flanders”. cyclingnews.com. Приступљено 8. 8. 2018. 
  134. ^ „Cancellara wins his third Paris-Roubaix”. cyclingnews.com. 7. 4. 2013. Приступљено 8. 8. 2018. 
  135. ^ „Sagan solos away for crafty Gent-Wevelgem victory”. cyclingnews.com. 24. 3. 2013. Приступљено 8. 8. 2018. 
  136. ^ „Malori wins time trial stage at Bayern-Rundfahrt”. cyclingnews.com. 25. 5. 2013. Приступљено 8. 8. 2018. 
  137. ^ „Haussler bags first win of 2013 in Bayern-Rundfahrt finale”. cyclingnews.com. 26. 5. 2018. Приступљено 8. 8. 2018. 
  138. ^ „De Marchi wins final stage of Dauphiné”. cyclingnews.com. 9. 6. 2013. Приступљено 8. 8. 2018. 
  139. ^ Ingle, Sean (19. 6. 2013). „Chris Froome given space by Bradley Wiggins' Tour de France absence”. theguardian.com. Приступљено 8. 8. 2018. 
  140. ^ Benson, Daniel (30. 6. 2013). „Tour de France stage 2: Bakelants wins”. cyclingnews.com. Приступљено 8. 8. 2018. 
  141. ^ „Geraint Thomas to battle on despite suffering from fractured pelvis”. skysports.com. 2. 7. 2013. Приступљено 8. 8. 2018. 
  142. ^ „Tour de France 2013: stage 21 results”. theguardian.com. 21. 7. 2013. Приступљено 8. 8. 2018. 
  143. ^ Hymas, Peter (13. 9. 2013). „Gesink wins GP Quebec”. cyclingnews.com. Приступљено 8. 8. 2018. 
  144. ^ Weislo, Laura (22. 9. 2013). „Omega Pharma Quick Step wins elite men's time trial world championship”. cyclingnews.com. Приступљено 8. 8. 2018. 
  145. ^ Ryan, Barry (29. 9. 2013). „Rui Costa wins men's road race world championship”. cyclingnews.com. Приступљено 8. 8. 2018. 
  146. ^ Woodpower, Zeb (26. 1. 2014). „Final day victory for Andre Greipel at the Tour Down Under”. cyclingnews.com. Приступљено 8. 8. 2018. 
  147. ^ „Valverde smokes Ruta del Sol prologue”. cyclingnews.com. 19. 2. 2014. Приступљено 8. 8. 2018. 
  148. ^ „Hofland wins final Ruta del Sol stage”. cyclingnews.com. 23. 2. 2014. Приступљено 8. 8. 2018. 
  149. ^ Richardson, Simon (7. 3. 2014). „Froome out of Tirreno, Thomas to lead in France”. cyclingnews.com. Приступљено 8. 8. 2018. 
  150. 150,0 150,1 150,2 Hymas, Peter (12. 3. 2014). „Slagter wins stage 4 in Paris-Nice”. cyclingnews.com. Приступљено 8. 8. 2018. 
  151. 151,0 151,1 Ryan, Barry (14. 3. 2014). „Betancur wins second straight stage at Paris-Nice”. cyclingnews.com. Приступљено 8. 8. 2018. 
  152. ^ O'Shea, Sadhbh (15. 3. 2014). „Slagter bags another stage win in Paris-Nice”. cyclingnews.com. Приступљено 8. 8. 2018. 
  153. ^ O'Shea, Sadhbh (16. 3. 2014). „Vichot wins final Paris-Nice stage”. cyclingnews.com. Приступљено 8. 8. 2018. 
  154. ^ „Peter Sagan sees off sprint rivals to win E3 Harelbeke in Belgium”. theguardian.com. Guardian Media Group. Associated Press. 28. 3. 2014. Приступљено 8. 8. 2018. 
  155. ^ „Sagan victorious in E3 Harelbeke”. cyclingnews.com. 28. 3. 2014. Приступљено 8. 8. 2018. 
  156. ^ Westby, Matt (6. 4. 2014). „Fabian Cancellara wins after pipping Greg van Avermaet and Sep Vanmarcke”. skysports.com. Приступљено 8. 8. 2018. 
  157. ^ „Bradley Wiggins and Geraint Thomas reflect on Paris-Roubaix”. cyclingweekly.co.uk. 13. 4. 2014. Приступљено 8. 8. 2018. 
  158. ^ „Bayern Rundfahrt: Thomas takes over in time trial”. cyclingnews.com. 31. 5. 2013. Приступљено 8. 8. 2018. 
  159. ^ „Bennett wins final Bayern Rundfahrt stage”. cyclingnews.com. 1. 6. 2014. Приступљено 8. 8. 2018. 
  160. ^ Westemeyer, Susan (15. 6. 2014). „Talansky wins Critérium du Dauphiné”. cyclingnews.com. Приступљено 8. 8. 2018. 
  161. ^ O'Shea, Sadhbh (26. 6. 2014). „Wiggins wins British time trial title”. cyclingnews.com. Приступљено 8. 8. 2018. 
  162. ^ „Kennaugh beats Swift to British national road title”. cyclingnews.com. 29. 6. 2014. Приступљено 8. 8. 2018. 
  163. ^ Wynn, Nigel (27. 6. 2014). „Team Sky announces squad for Tour de France: No Wiggins”. cyclingweekly.com. Приступљено 8. 8. 2018. 
  164. ^ Ryan, Barry (9. 7. 2014). „Tour de France: Boom the master of the pavé”. cyclingnews.com. Приступљено 8. 8. 2018. 
  165. ^ „Tour de France: Nibali dominates first Alpine stage in Chamrousse”. cyclingnews.com. 18. 7. 2014. Приступљено 8. 8. 2018. 
  166. ^ „Nibali wins the Tour de France”. cyclingnews.com. 27. 7. 2014. Приступљено 8. 8. 2018. 
  167. ^ Benson, Daniel (31. 7. 2014). „Dowsett claims Commonwealth Games time trial gold”. cyclingnews.com. Приступљено 8. 8. 2018. 
  168. ^ Benson, Daniel (3. 8. 2014). „Thomas survives late puncture to win Commonwealth Games gold”. cyclingnews.com. Приступљено 8. 8. 2018. 
  169. ^ O'Shea, Sadhbh (3. 8. 2014). „Thomas wins gold for Wales in Commonwealth Games road race”. cyclingnews.com. Приступљено 8. 8. 2018. 
  170. ^ O'Shea, Sadhbh (13. 8. 2014). „Dumoulin wins Eneco Tour time trial”. cyclingnews.com. Приступљено 8. 8. 2018. 
  171. ^ Benson, Daniel (17. 8. 2014). „Wellens wins the Eneco Tour”. cyclingnews.com. Приступљено 8. 8. 2018. 
  172. ^ „Gerrans wins Grand Prix Cycliste de Québec”. cyclingnews.com. 12. 9. 2014. Приступљено 8. 8. 2018. 
  173. ^ Frattini, Kirsten (13. 9. 2014). „Gerrans wins GP de Montréal”. cyclingnews.com. Приступљено 8. 8. 2018. 
  174. ^ Fotheringham, Alasdair (21. 9. 2014). „World Championships: BMC win men's TTT”. cyclingnews.com. Приступљено 8. 8. 2018. 
  175. ^ Benson, Daniel (28. 9. 2014). „World Championships: Michal Kwiatkowski wins road race gold”. cyclingnews.com. Приступљено 8. 8. 2018. 
  176. 176,0 176,1 176,2 „BBC Sport - Geraint Thomas wins BBC Cymru Wales Sports Personality 2014”. bbc.co.uk. 8. 12. 2014. Приступљено 8. 8. 2018. 
  177. ^ „Tour Down Under: Wippert wins final stage in Adelaide”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 25. 1. 2015. Приступљено 11. 8. 2018. 
  178. ^ „Cavendish wins final stage and overall at Dubai Tour”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 7. 2. 2015. Приступљено 11. 8. 2018. 
  179. ^ „Geraint Thomas takes Volta ao Algarve lead by winning stage two”. skysports.com. 19. 2. 2015. Приступљено 11. 8. 2018. 
  180. ^ „Geraint Thomas increases lead in Tour of the Algarve”. cyclingweekly.co.uk. 20. 2. 2015. Приступљено 11. 8. 2018. 
  181. ^ „Volta ao Algarve: Porte wins in Malhão”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 21. 2. 2015. Приступљено 11. 8. 2018. 
  182. ^ „Geraint Thomas wins 2015 Volta ao Algarve; André Greipel gets final stage victory”. cyclingweekly.co.uk. 22. 2. 2015. Приступљено 11. 8. 2018. 
  183. ^ Benson, Daniel (8. 3. 2015). „Paris-Nice: Kwiatkowski wins prologue”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. Приступљено 11. 8. 2018. 
  184. ^ „Paris-Nice: Porte wins atop Croix de Chaubouret”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 13. 3. 2015. Приступљено 11. 8. 2018. 
  185. ^ „Paris-Nice: Gallopin wins stage 6 and takes race lead”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 14. 3. 2015. Приступљено 11. 8. 2018. 
  186. ^ „Richie Porte takes Paris-Nice overall victory”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 15. 3. 2015. Приступљено 11. 8. 2018. 
  187. ^ Brown, Gregor (22. 3. 2015). „Geraint Thomas hoping to continue form after heroic ride in Milan-San Remo”. cyclingweekly.co.ulk. Приступљено 11. 8. 2018. 
  188. ^ „Thomas solos away from Stybar to win E3 Harelbeke”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 27. 3. 2015. Приступљено 11. 8. 2018. 
  189. ^ „Geraint Thomas: Team Sky rider wins E3 Harelbeke in Belgium”. BBC Sport. Приступљено 11. 8. 2018. 
  190. ^ „Geraint Thomas thrown off bike by huge gust of wind at Gent-Wevelgem”. uk.eurosport.yahoo.com. 29. 3. 2015. Архивирано из оригинала на датум 2. 4. 2015. Приступљено 11. 8. 2018. 
  191. ^ O'Shea, Sadhbh (3. 5. 2015). „Zakarin wins Tour de Romandie”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. Приступљено 11. 8. 2018. 
  192. ^ „Tom Dumoulin wins opening time trial at Tour de Suisse”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 13. 6. 2015. Приступљено 11. 8. 2018. 
  193. ^ Farrand, Stephen (17. 6. 2015). „Tour de Suisse: Pinot wins on Rettenbachgletscher”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. Приступљено 11. 8. 2018. 
  194. ^ „Geraint Thomas finishes second at the Tour de Suisse”. bbc.co.uk. Приступљено 11. 8. 2018. 
  195. ^ Woodpower, Zeb (4. 7. 2015). „Tour de France: Dennis sets record speed to claim first maillot jaune in Utrecht”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. Приступљено 11. 8. 2018. 
  196. ^ Woodpower, Zeb (5. 7. 2015). „Tour de France: Greipel wins storm-swept stage to Neeltje Jans”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. Приступљено 11. 8. 2018. 
  197. ^ Woodpower, Zeb (6. 7. 2015). „Tour de France: Rodriguez wins on the Mur de Huy”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. Приступљено 11. 8. 2018. 
  198. ^ Westemeyer, Susan (11. 7. 2015). „Tour de France: Vuillermoz wins on the Mûr-de-Bretagne”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. Приступљено 11. 8. 2018. 
  199. ^ „Tour de France: BMC win team time trial in Plumelec”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 12. 7. 2015. Приступљено 11. 8. 2018. 
  200. ^ „Tour de France: Froome crushes competition in first major summit finish”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 14. 7. 2015. Приступљено 11. 8. 2018. 
  201. ^ Westby, Matt (19. 7. 2015). „Tour de France: Steve Cummings wins as Chris Froome extends lead”. skysports.com. Приступљено 11. 8. 2018. 
  202. ^ „Geraint Thomas's horror fall in stage 16 fails to dampen spirits as Chris Froome retains Tour de France lead”. telegraph.co.uk. 20. 7. 2015. Приступљено 11. 8. 2018. 
  203. ^ „Geraint Thomas keeps sense of humour after scary Tour de France crash”. cyclingweekly.co uk. 20. 7. 2015. Приступљено 11. 8. 2018. 
  204. ^ „Tour de France 2015: Geraint Thomas rises to fourth overall as Team Sky mate Chris Froome retains yellow jersey”. walesonline.co.uk. 22. 7. 2015. Приступљено 11. 8. 2018. 
  205. ^ Bull, Nick (24. 7. 2015). „Geraint Thomas describes his Tour de France bad day as being like an Ikea nail”. cyclingweekly.co.uk. Приступљено 11. 8. 2018. 
  206. ^ „Chris Froome wins Tour de France 2015”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 26. 7. 2018. Приступљено 11. 8. 2018. 
  207. ^ O'Shea, Sadhbh (26. 8. 2015). „BMC win opening Vuelta a Espana team time trial”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. Приступљено 11. 8. 2018. 
  208. ^ „Vuelta a España: Chaves wins on Caminito del Rey”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 23. 8. 2015. Приступљено 11. 8. 2018. 
  209. ^ Fletcher, Patrick (9. 9. 2015). „Vuelta a Espana: Dumoulin smashes Burgos time trial”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. Приступљено 11. 8. 2018. 
  210. ^ „Vuelta a Espana: Degenkolb wins final stage in Madrid”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 13. 9. 2015. Приступљено 11. 8. 2018. 
  211. ^ Woodpower, Zeb (24. 1. 2016). „Simon Gerrans wins the 2016 Tour Down Under”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. Приступљено 11. 8. 2018. 
  212. ^ „Volta ao Algarve stage 2: Luis Leon Sanchez wins on Alto da Foia”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 18. 2. 2016. Приступљено 11. 8. 2018. 
  213. ^ „Volta ao Algarve: Cancellara wins stage 3 time trial in Sagres”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 19. 2. 2016. Приступљено 11. 8. 2018. 
  214. ^ „Volta ao Algarve: Thomas takes overall victory as Contador wins the final stage”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 21. 2. 2016. Приступљено 11. 8. 2018. 
  215. ^ Fletcher, Patrick (6. 3. 2016). „Paris-Nice prologue: Matthews beats Dumoulin to claim yellow jersey”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. Приступљено 11. 8. 2018. 
  216. ^ „Paris-Nice: Lutsenko wins on Ventoux stage”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 11. 3. 2016. Приступљено 11. 8. 2018. 
  217. ^ „Geraint Thomas takes yellow jersey before final stage of Paris-Nice”. theguardian.com. 12. 3. 2016. Приступљено 11. 8. 2018. 
  218. ^ Clarke, Stuart (13. 3. 2016). „Geraint Thomas stages remarkable comeback to hold off Alberto Contador and win Paris-Nice”. cyclingweekly.co.uk. Приступљено 11. 8. 2018. 
  219. ^ Frattini, Kristen (23. 3. 2016). „Volta a Catalunya: Dan Martin wins stage 3 on climb to La Molina”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. Приступљено 11. 8. 2018. 
  220. ^ „Geraint Thomas pulls out of the Volta a Catalunya after stage four”. bbc.co.uk. 25. 3. 2016. Приступљено 11. 8. 2018. 
  221. ^ „Peter Sagan storms to Tour of Flanders win”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 3. 4. 2016. Приступљено 11. 8. 2018. 
  222. ^ „Izagirre wins prologue at Tour de Romandie”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 26. 4. 2016. Приступљено 11. 8. 2018. 
  223. ^ „Tour de Romandie: Quintana wins stage 2 in Morgins after Zakarin relegated”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 28. 4. 2016. Приступљено 11. 8. 2018. 
  224. ^ „Tour de Romandie: Pinot wins time trial in Sion”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 29. 4. 2016. Приступљено 11. 8. 2018. 
  225. ^ „Quintana wins the Tour de Romandie”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 1. 5. 2016. Приступљено 11. 8. 2018. 
  226. ^ „Geraint Thomas extends contract with Team Sky”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 23. 5. 2016. Приступљено 11. 8. 2018. 
  227. ^ Fletcher, Patrick (7. 6. 2016). „Thomas keeping his options open with one-year Team Sky deal”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. Приступљено 11. 8. 2018. 
  228. ^ „Tour de Suisse: Cancellara claims prologue victory”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 11. 6. 2016. Приступљено 11. 8. 2018. 
  229. ^ „López wins Tour de Suisse”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 19. 6. 2016. Приступљено 11. 8. 2018. 
  230. ^ Cossins, Peter (9. 7. 2016). „Tour de France: Froome attacks descent to win stage to Luchon”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. Приступљено 11. 8. 2018. 
  231. ^ Weislo, Laura (14. 7. 2016). „Tour de France: Froome knocked from bike on Mont Ventoux, keeps yellow”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. Приступљено 11. 8. 2018. 
  232. ^ Frattini, Kristen (15. 7. 2016). „Tour de France: Dumoulin wins stage 13 time trial in Pont-d'Arc”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. Приступљено 11. 8. 2018. 
  233. ^ Farrand, Stephen (20. 7. 2016). „Tour de France: Zakarin wins atop Finhaut-Emosson”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. Приступљено 11. 8. 2018. 
  234. ^ Frattini, Kristen (21. 7. 2016). „Tour de France: Froome wins mountain time trial to Megève”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. Приступљено 11. 8. 2018. 
  235. 235,0 235,1 Malach, Pat (22. 7. 2016). „Tour de France: Bardet wins summit to Saint-Gervais Mont Blanc”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. Приступљено 11. 8. 2018. 
  236. ^ Benson, Daniel (24. 7. 2016). „Tour de France: Froome seals third overall victory in Paris”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. Приступљено 11. 8. 2018. 
  237. 237,0 237,1 Wynn, Nigel; Abraham, Richard (7. 8. 2016). „Geraint Thomas on Olympics disappointment: 'It’s too raw, I haven’t even looked at the results'. cyclingweekly.com. Приступљено 11. 8. 2018. 
  238. ^ Wynn, Nigel (10. 8. 2016). „Geraint Thomas on Rio time trial ride: 'I was eating McDonalds with the road boys on Sunday”. cyclingweekly.com. Приступљено 11. 8. 2018. 
  239. ^ Farrand, Stephen (25. 9. 2016). „Terpstra wins Eneco Tour as Dennis crashes out”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. Приступљено 11. 8. 2018. 
  240. ^ Farrand, Stephen (9. 10. 2016). „UCI World Championships: Etixx beat BMC to win TTT title”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. Приступљено 11. 8. 2018. 
  241. ^ „World Championships: Sagan beats Cavendish to defend elite men's world title in Doha”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 16. 10. 2016. Приступљено 11. 8. 2018. 
  242. ^ „Thomas and Landa to have joint leadership of Team Sky at Giro d'Italia”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 11. 1. 2017. Приступљено 11. 8. 2018. 
  243. ^ „Tour Down Under: Porte seals overall victory in Adelaide”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 22. 1. 2017. Приступљено 11. 8. 2018. 
  244. ^ Windsor, Richard (8. 3. 2017). „Gianni Moscon's front wheel collapses in bizarre crash during Tirreno TTT (video)”. cyclingweekly.co.uk. Time Inc. UK. Приступљено 11. 8. 2018. 
  245. ^ Farrand, Stephen (8. 3. 2017). „Wheel failures decimate Team Sky's Tirreno-Adriatico ambitions”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. Приступљено 11. 8. 2018. 
  246. ^ Charles, Andy (9. 3. 2017). „Team Sky's Geraint Thomas wins second stage of Tirreno-Adriatico”. skysports.com. Приступљено 11. 8. 2018. 
  247. ^ „Montalto di Castro - Terminillo (Campoforogna) km 187: Ordine d'arrivo / Ordre d'arrivée / Order of arrival” (PDF). tirrenoadriatico.it. RCS MediaGroup. 11. 3. 2017. Приступљено 11. 8. 2018. 
  248. ^ „Quintana seals Tirreno-Adriatico victory”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 14. 3. 2017. Приступљено 11. 8. 2018. 
  249. ^ „Volta a Catalunya: Movistar powers to team time trial victory”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 21. 3. 2017. Приступљено 11. 8. 2018. 
  250. ^ „Volta Catalunya: Valverde wins stage 3”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 22. 3. 2017. Приступљено 11. 8. 2018. 
  251. 251,0 251,1 „Impey wins Volta a Catalunya stage 6”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 25. 3. 2017. Приступљено 11. 8. 2018. 
  252. ^ Fotheringham, Alasdair (26. 3. 2017). „Valverde wins Volta a Catalunya”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. Приступљено 11. 8. 2018. 
  253. ^ „Scarponi wins stage 1 of the Tour of the Alps”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 17. 4. 2017. Приступљено 11. 8. 2018. 
  254. ^ Fletcher, Patrick (19. 4. 2017). „Tour of the Alps: Thomas wins stage 3 to move into overall lead”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. Приступљено 11. 8. 2018. 
  255. ^ „Geraint Thomas wins Tour of Alps: Welshman the first Briton to win event”. bbc.co.uk. 21. 4. 2017. Приступљено 11. 8. 2018. 
  256. ^ Verdenelli, Marina (22. 4. 2017). „È morto il ciclista Michele Scarponi, investito nella sua Filottrano”. Cronache Ancona (на језику: италијански). CA Comunicazione S.r.l. Приступљено 11. 8. 2018. 
  257. ^ Benson, Daniel (9. 5. 2017). „Giro d'Italia: Polanc wins stage 4 on Mount Etna”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. Приступљено 11. 8. 2018. 
  258. ^ „Giro d'Italia 2017: Geraint Thomas crashes as Quintana takes charge”. bbc.co.uk. 14. 5. 2017. Приступљено 11. 8. 2018. 
  259. ^ „Giro d'Italia 2017: Geraint Thomas second to Thomas Dumoulin in time trial”. bbc.co.uk. 16. 5. 2017. Приступљено 11. 8. 2018. 
  260. ^ „Giro d'Italia: Geraint Thomas pulls out of race after crash on Sunday”. bbc.co.uk. 19. 5. 2017. Приступљено 11. 8. 2018. 
  261. ^ Westemeyer, Susan (1. 7. 2017). „Tour de France: Geraint Thomas wins stage 1”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. Приступљено 11. 8. 2018. 
  262. ^ Fletcher, Patrick (5. 7. 2017). „Tour de France: Aru wins on La Planche des Belles Filles”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. Приступљено 11. 8. 2018. 
  263. ^ „Tour de France: Uran wins stage 9 in photo finish”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 9. 7. 2017. Приступљено 11. 8. 2018. 
  264. ^ Ostanek, Daniel (7. 9. 2017). „Boom wins Tour of Britain time trial”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. Приступљено 11. 8. 2018. 
  265. ^ „Tour of Britain: Lars Boom wins overall”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 10. 9. 2017. Приступљено 11. 8. 2018. 
  266. ^ „World Championships: Team Sunweb win men's team time trial”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 17. 9. 2017. Приступљено 11. 8. 2018. 
  267. ^ Frattini, Kristen (15. 2. 2018). „Volta ao Algarve: Kwiatkowski wins stage 2 mountain finish to Foia”. cyclingnews.com. Приступљено 14. 8. 2018. 
  268. ^ Wynn, Nigel (16. 2. 2018). „Geraint Thomas wins Volta ao Algarve time trial to increase overall lead”. cyclingweekly.com. Приступљено 14. 8. 2018. 
  269. ^ Benson, Daniel (18. 2. 2018). „Geraint Thomas downed by friendly fire at Volta ao Algarve -”. cyclingnews.com. Приступљено 14. 8. 2018. 
  270. ^ Frattini, Kristen (7. 3. 2018). „Tirreno-Adriatico: BMC Racing wins team time trial”. cyclingnews.com. Приступљено 14. 8. 2018. 
  271. ^ Frattini, Kristen (9. 3. 2018). „Tirreno-Adriatico: Roglic wins stage 3 in Trevi”. cyclingnews.com. Приступљено 14. 8. 2018. 
  272. ^ Brown, Gregor (10. 3. 2018). „'It's frustrating': Geraint Thomas on losing Tirreno-Adriatico lead due to jammed chain”. cyclingweekly.com. Приступљено 14. 8. 2018. 
  273. ^ Wynn, Nigel (13. 3. 2018). „Geraint Thomas reflects on 'bittersweet' Tirreno-Adriatico podium spot”. cyclingweekly.com. Приступљено 14. 8. 2018. 
  274. ^ Robertshaw, Henry (8. 4. 2018). „Geraint Thomas abandons Paris-Roubaix after crash on opening cobble sector”. cyclingweekly.com. Приступљено 14. 8. 2018. 
  275. ^ Ryan, Barry (22. 4. 2018). „Jungels wins Liege-Bastogne-Liege”. cyclingnews.com. Приступљено 14. 8. 2018. 
  276. ^ Ryan, Barry (24. 4. 2018). „Tour de Romandie: Matthews wins prologue”. cyclingnews.com. Приступљено 14. 8. 2018. 
  277. ^ Ryan, Barry (27. 4. 2018). „Tour de Romandie: Bernal wins stage 3 time trial”. cyclingnews.com. Приступљено 14. 8. 2018. 
  278. ^ „Fuglsang wins Tour de Romandie queen stage”. cyclingnews.com. 28. 4. 2018. Приступљено 14. 8. 2018. 
  279. ^ „Roglic wins Tour de Romandie”. cyclingnews.com. 29. 4. 2018. Приступљено 14. 8. 2018. 
  280. ^ Robertshaw, Henry (31. 5. 2018). „Team Sky reveal Critérium du Dauphiné line-up with one big name missing”. cyclingweekly.com. Приступљено 14. 8. 2018. 
  281. ^ Fletcher, Patrick (3. 6. 2018). „Geraint Thomas crashes during Criterium du Dauphine prologue”. cyclingnews.com. Приступљено 14. 8. 2018. 
  282. ^ „Criterium du Dauphine: Team Sky win team time trial, Michal Kwiatkowski leads”. bbc.co.uk. 6. 6. 2018. Приступљено 14. 8. 2018. 
  283. ^ O'Shea, Sadhbh (7. 6. 2018). „Criterium du Dauphine: Alaphilippe wins stage 4”. cyclingnews.com. Приступљено 14. 8. 2018. 
  284. ^ „Criterium du Dauphine: Geraint Thomas leads as Dan Martin wins stage”. bbc.co.uk. 8. 6. 2018. Приступљено 14. 8. 2018. 
  285. ^ „Criterium du Dauphine: Geraint Thomas extends overall lead”. bbc.co.uk. 9. 6. 2018. Приступљено 14. 8. 2018. 
  286. ^ „Criterium du Dauphine: Geraint Thomas wins from fellow Briton Adam Yates”. bbc.co.uk. 10. 6. 2018. Приступљено 14. 8. 2018. 
  287. ^ Fletcher, Patrick (5. 7. 2018). „Thomas: Team Sky leadership will be decided in the Alps”. cyclingnews.com. Приступљено 14. 8. 2018. 
  288. ^ Ostanek, Daniel (7. 7. 2018). „Tour de France: Gaviria wins opener and takes first yellow jersey”. cyclingnews.com. Приступљено 14. 8. 2018. 
  289. ^ Weislo, Laura (9. 7. 2018). „BMC Racing win Tour de France TTT”. cyclingnews.com. Приступљено 14. 8. 2018. 
  290. ^ Benson, Daniel (12. 7. 2018). „Tour de France: Dan Martin wins on the Mur de Bretagne”. cyclingnews.com. Приступљено 14. 8. 2018. 
  291. ^ „Tour de France: Degenkolb wins much-feared stage in Roubaix”. cyclingnews.com. 15. 7. 2018. Приступљено 14. 8. 2018. 
  292. ^ Brown, Gregor (16. 7. 2018). „Chris Froome or Geraint Thomas? Team Sky to decide Tour de France leader on Alpe d’Huez”. cyclingweekly.com. Приступљено 14. 8. 2018. 
  293. ^ Fletcher, Patrick (18. 7. 2018). „Tour de France: Geraint Thomas wins stage 11 at La Rosiere, takes yellow”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. Приступљено 14. 8. 2018. 
  294. 294,0 294,1 Cary, Tom (20. 7. 2018). „Tour de France 2018, stage 12: Geraint Thomas makes history on Alpe d'Huez as Welshman extends overall lead”. telegraph.co.uk. Приступљено 14. 8. 2018. 
  295. ^ Benson, Daniel (19. 7. 2018). „Tour de France: Geraint Thomas on cloud nine after historic Alpe d'Huez win”. cyclingnews.com. Приступљено 14. 8. 2018. 
  296. ^ „Tour de France 2018: Stage 17 preview”. cyclingnews.com. 23. 10. 2017. Приступљено 14. 8. 2018. 
  297. ^ MacLeary, John (25. 7. 2018). „Tour de France 2018, stage 17: Geraint Thomas tightens grip on yellow as Chris Froome cracks as Nairo Quintana ends five-year wait for victory”. telegraph.co.uk. Приступљено 14. 8. 2018. 
  298. ^ „Tour de France: Geraint Thomas edges closer to victory after second place on stage 19”. bbc.co.uk. 27. 7. 2018. Приступљено 14. 8. 2018. 
  299. ^ Scrivener, Peter (28. 7. 2018). „Tour de France: Geraint Thomas set to win after maintaining lead on stage 20”. bbc.co.uk. Приступљено 14. 8. 2018. 
  300. ^ Ostanek, Daniel (29. 7. 2018). „Geraint Thomas wins 2018 Tour de France”. cyclingnews.com. Приступљено 14. 8. 2018. 
  301. ^ Howell, Andy (28. 7. 2018). „Geraint Thomas takes Tour de France glory as history is made”. WalesOnline. Приступљено 14. 8. 2018. 
  302. ^ „Geraint Thomas seals maiden Tour de France title with Paris procession”. theguardian.com. 29. 7. 2018. Приступљено 14. 8. 2018. 
  303. ^ „Cycling comes home to Wales as Cardiff welcomes Tour champion Thomas”. cyclingnews.com. 10. 8. 2018. Приступљено 14. 8. 2018. 
  304. ^ „Bochum 2018 Sparkassen Giro Bochum”. cyclingarchives.com. Приступљено 14. 8. 2018. 
  305. ^ „Surhuisterveen 2018 Profronde van Surhuisterveen”. cyclingarchives.com. Приступљено 14. 8. 2018. 
  306. ^ „Geraint Thomas’ girlfriend: "Why I've travelled thousands of miles to support Ger". walesonline.co.uk. 9. 7. 2011. Приступљено 14. 8. 2018. 
  307. ^ Morgan, Sion (5. 10. 2015). „Everyone was huddled around a TV – the place went crazy' How Geraint Thomas' wedding guests celebrated when Australia beat England”. walesonline.co.uk. Приступљено 14. 8. 2018. 
  308. ^ Thomas, Geraint (27. 10. 2015). „Geraint Thomas: All you are aware of is the pain in cycling. It's your own little world of torture”. telegraph.co.uk. Приступљено 14. 8. 2018. 
  309. ^ Noson (30. 11. 2012). „Hogia'r Wyddfa - Titw Tomos Las Lawen”. youtube.com. Приступљено 19. 8. 2018. 
  310. ^ Wyn-Williams, Gareth (2. 1. 2014). „Hogia'r Wyddfa celebrate 50 years on stage”. dailypost.co.uk. Приступљено 19. 8. 2018. 
  311. ^ „Given Name TOMOS”. behindthename.com. Приступљено 19. 8. 2018. 
  312. ^ „Titw Tomos Las, Hogia'r Wyddfa a Geraint Thomas”. bbc.co.uk. 25. 7. 2018. Приступљено 19. 8. 2018. 
  313. ^ „Ail recordio Titw Tomos Las ar gyfer Geraint Thomas, Aled Hughes”. bbc.co.uk. Приступљено 19. 8. 2018. 
  314. ^ „2008 World Championships Final Results” (PDF). TissotTiming.com. Union Cycliste Internationale. Приступљено 19. 8. 2018. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди