Гиза

град у Египту

Гиза (арап. الجيزة /al-ǧīzah;/; на египатско арапском дијалекту Каира изговара као eg-Gīza; исто тако понекад је писано Gizeh, Ghizeh, или Geezeh) је град у Египту у гувернорату Гиза. Према процени из 2008. у граду је живело 3.258.540 становника. Гиза је изграђена на западној обали реке Нил, 20 km југозападно од централног Каира, данашњи део шире каирске метрополе.

Гиза
арап. الجيزة
Поглед на Гизу и пирамиде
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Египат
ГубернијаГиза
Становништво
Становништво
 — 2008.3.258.540
 — густина2.062,69 ст./km2
Географске карактеристике
Координате30° 01′ 00″ С; 31° 13′ 00″ И / 30.016667° С; 31.216667° И / 30.016667; 31.216667
Временска зонаUTC+2
Апс. висина16 m
Површина1.579,750 km2
Гиза на карти Египта
Гиза
Гиза
Гиза на карти Египта
Поштански број(+20) 2
Позивни број027
Веб-сајт
http://www.giza.gov.eg/English/default.aspx

Гиза је једна од најпознатијих туристичких дестинација захваљујући свом комплексу импресивних древних споменика. То је гробни комплекс египатских краљева и храмова, који се састоји од Велике сфинге, великих пирамида, бројних других пирамида и храмова.

Гиза је некада била гринички меридијан, референтна тачка за одређивање географске дужине, највероватније за подручје великих пирамида.

Географија

уреди

Клима

уреди
Клима Гизе
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 28
(82)
30
(86)
36
(97)
41
(106)
43
(109)
46
(115)
41
(106)
43
(109)
39
(102)
40
(104)
36
(97)
30
(86)
46
(115)
Максимум, °C (°F) 19,3
(66,7)
20,9
(69,6)
24,2
(75,6)
28,4
(83,1)
32,0
(89,6)
34,9
(94,8)
34,5
(94,1)
34,4
(93,9)
32,4
(90,3)
30,2
(86,4)
25,4
(77,7)
21,1
(70)
28,14
(82,65)
Просек, °C (°F) 13,0
(55,4)
14,0
(57,2)
17,2
(63)
20,5
(68,9)
24,0
(75,2)
27,1
(80,8)
27,5
(81,5)
27,5
(81,5)
25,6
(78,1)
23,5
(74,3)
19,2
(66,6)
15,0
(59)
21,18
(70,13)
Минимум, °C (°F) 6,8
(44,2)
7,2
(45)
10,3
(50,5)
12,7
(54,9)
16,1
(61)
19,3
(66,7)
20,6
(69,1)
20,7
(69,3)
18,9
(66)
16,8
(62,2)
13,0
(55,4)
8,9
(48)
14,28
(57,69)
Апсолутни минимум, °C (°F) 2
(36)
4
(39)
5
(41)
8
(46)
11
(52)
16
(61)
17
(63)
17
(63)
16
(61)
11
(52)
4
(39)
4
(39)
2
(36)
Количина падавина, mm (in) 4
(0,16)
3
(0,12)
2
(0,08)
1
(0,04)
0
(0)
0
(0)
0
(0)
0
(0)
0
(0)
0
(0)
3
(0,12)
4
(0,16)
17
(0,68)
Извор #1: Climate-Data.org[1]
Извор #2: Voodoo Skies[2]

Историја

уреди
 
Пирамиде у Гизи

Најпознатије археолошко налазиште Гизе, Висораван Гизе, садржи неке од најпознатијих споменика древне египатске историје. Некада се развијао захваљујући Нилу који је директно плавио Висораван Гизу, па су Пирамиде у Гизи биле саграђене тако да се с њих може видети древна египатска престолница Мемфис, која је у доба њихове изградње била у близини данашњег Каира. Сам град се доста мењао кроз време. Промене инфраструктуре су забежене за време различитих режима који су владали Египтом, укључујући Британце у 19. и раном 20. веку, који су саградили велики број цеста, улица и зграда у околном подручју. Често се погрешно мисли да је Гиза ништа друго до пустињска област; међутим, Гиза је постала средиште културе Египта те је густо насељена, тако да у њој постоје многе зграде и градске службе. Гиза је привукла светску пажњу због великог броја древних египатских споменика на Висоравни Гиза, који су привукле милионе туриста и посетилаца. Због тога су у инфтаструктуру Гизе улагали како британске власти пре египатске револуције, тако и савремена египатска влада с обзиром на његову туристичку важност. Један од познатих делова Гизе је Алхарам, који је у прошлости био популаран због ноћних клубова. У Замалеку пак живи египатска средња класа, док је недавно Алмохандесеен постао пренасељен.

Становништво

уреди

Према процени, у граду је 2008. живело 3.258.540 становника.

Кретање броја становника
1986. 1996. 2006.
1.883.189[3] 2.221.868[3] 3.087.878[3]

Привреда

уреди

Гиза је економски потенцијал Египта. Захваљујући бројним туристима, Гиза је седиште многобројних луксузних хотела чији се број из године у годину повећава.

Развијена је и филмска, керамичарска, машинска и дуванска индустрија.

Туризам

уреди

Захваљујућу бројним храмовима и споменицима културе Старог Египта, милиони туриста сваке године долазе у Гизу. Најзначајнија туристичка дестинација свакако су Пирамиде у Гизи, комплекс од три гробнице египатских владара.

Гиза је са Шарм ел Шеиком и Каиром најпознатији египатска туристичка дестинација.

Саобраћај

уреди

Образовање

уреди

Поред предшколских, основних и средњошколских установа у Гизи је 1932. основана и Академија арапског језика. Универзитет Каира је 1924. премештен из Каира у Гизу.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Climate: Giza – Climate graph, Temperature graph, Climate table”. Climate-Data.org. Архивирано из оригинала 14. 9. 2013. г. 
  2. ^ „El-Giza, Egypt”. Voodoo Skies. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. 
  3. ^ а б в „Egypt: largest cities and towns and statistics of their population”. Архивирано из оригинала 18. 12. 2012. г. Приступљено 2. 12. 2012. 

Спољашње везе

уреди