Гимназијум или гимназиј (лат. gymnasium) је представљао спортску институцију на подручју античке Грчке. Реч гимназијум је латинизовани облик грчке речи (грч. γυμνάσιον вежбање, вежбалиште) (gymnasion), односно, гимнастичке школе.

Палестра гимназијума у Помпеји

То је била грчка јавна институција која се користила у античко доба за вежбања духа и тела. Архитектонски склоп зграда састојао се од пространих комплекса вежбалишта, тркалишта, тремова, засада, купатила и помоћних зграда. У њима су се одгајала и гола вежбала грчка мушка омладина, односно, ефеби. Гимназијумом је управљао гимназијарх, о моралном понашању бринуо је софронист, док је надзор над гимнастичким васпитањем имао гимназијаст. Надзор гимназијума је био поверен јавним службеницима одговорним за вођење спортских игара на јавним приредбама. У гимназијумима су се касније одржавала предавања и расправе о филозофији, књижевности и музици, а у близини њих су биле јавне библиотеке. Језгру гимназијума представљао је простор који се звао палестра.

Остаци гимназијума сачувани су на подручју античких Делфа, Помпеје, Александрије, Хијераполиса и Пергама, као и у многим другим античким градовима. Гимназији и палестре су биле под заштитом и покровитељством богова Херакла и Хермеса, док је у Атини то био Тезеј.

По гимазијумима данас се средње школе зову гимназије.

Литература

уреди
  • Опћа енциклопедија ЈЛЗ Загреб 1977 том 3 стр.161.

Спољашње везе

уреди