Гимнастика на Летњим олимпијским играма
Гимнастика је спорт у којем се такмичило на свим Летњим олимпијским играма од првих модерних Олимпијских игара 1896. у Атини. Темељи данашњег програма спортске гимнастике на Играма су постављени 1924. у Паризу када су организована прва такмичења у индивидуалној и екипној мушкој конкуренцији. Од 1928. у Амстердаму и жене наступају у спортској гимнастици на Играма, али је тек 1960. године у Риму програм утврђен на данашњих 6 дисциплина.[1]
Овим спортом су од 1952. године доминирали спортисти из бившег Совјетског Савеза, све до 2008. у Пекингу када су се кинески спортисти највише пута попели на победничко постоље.
Такмичење се одржава у спортској гимнастици, ритмичкој гимнастици и трамбулини
Спортска гимнастика
уредиНа првом гимнастичком такмичењу на Олимпијским играма у Атини 1896. године учествовало је 18 гимнастичара из 5 земаља. Произвољне вежбе извођене су на 6 справа: вратилу, паралелном разбоју, коњу са хватаљкама, карикама, прескоку и пењању уз конопац.[2]
Промене су постепено вршене на сваком наредном такмичењу на Олимпијским играма: у броју справа, броју гимнастичара у тиму, као и у квалитету извођења вежби. Савремени гимнастички програм постављен је на ОИ у Хелсинкију 1952. године.[2]
У спортској гимнастици, мушкарци и жене такмиче се посебно. Мушкарци се такмиче на 6 справа: партеру, коњу са хватаљкама, карикама, прескоку, паралелном разбоју и вратилу. Жене се такмиче на 4 справа: прескоку, двовисинском разбоју, греди и партеру. Мушкарци и жене се такмиче и за појединачне и екипне титуле.[3]
Све до Атинских игара 2004. године, систем бодовања за спортску гимнастику користио је „максимум 10 бодова“. На Играма у Монтреалу 1976, Нађа Команечи из Румуније постала је прва такмичарка која је икада зарадила „савршен резултат“ од 10. Њен велики успех на овим Играма у Монтреалу, када је имала 14 година, најавио је еру младих шампионки, тренираних за гимнастичарке од најранијег детињства. Касније је, како би се спречило померање те границе у још млађе категорије, уведено правило да такмичари на олимпијским играма не могу бити млађи од 16 година.[1]
Године 2005. укинута је оцена „савршених 10“ као максимални резултат у корист новог отвореног система, дизајнираног да омогући већу разлику између перформанси спортиста.[3] Уведене су две врсте резултата: оцена „Д“ (тежина) у оцени изведених техника и „Е“ (извршење) оцена која оцењује уметност и перформансе. Ови резултати се комбинују у систему где сада нема максимума.[2]
Сада је систем бодовања уклонио горњу границу потешкоћа са вештинама, спортисти морају да одлуче коју од најсмелијих техника коју ће укључити у своју рутину и како да комбинују покрете различитог степена тешкоће у кохерентан, ангажован и победнички наступ.
Такмичење у уметничкој гимнастици започиње квалификацијским круговима да би се утврдило ко ће прећи у тимско, појединачно такмичење и појединачна финала. Бодови које сваки спортиста освоји за један наступ у сваком догађају одлучују да ли ће наставити са такмичењем.
У екипном вишеструком такмичењу сваки спортиста из четворочланог тима наступа, а медаље се додељују према укупном резултату. У појединачном такмичењу један спортиста се такмичи у свакој дисциплини (шест за мушкарце, четири за жене), а укупан резултат одређује њихов положај. У појединачним дисциплинама, спортисти се такмиче једни против других како би постигли највећи резултат. Резултати из квалификационих кола се не узимају у обзир, само они постигнути у надметањима за медаље.[3]
Ритмичка гимнастика
уредиСветска гимнастичка федерација је признала ритмичку гимнастику као издвојену дисциплину 1963. године, а годину дана касније је организовано и прво међународно такмичење у Будимпешти. На играма 1984. године у Лос Анђелесу овај спорт постао је стални члан породице Олимпијских спортова.
До Барселоне 1992. године на програму су била искључиво индивидуална такмичења, а екипна су на програм уврштена 1996. у Атланти.
Ритмичка гимнастика је искључиво женски спорт и има пет дисциплина: чуњеви, лопта, трака, обруч и вишебој.[1]
Ритмичке гимнастичарке оцењују се на основу умећа извођења перформанси уз музику. Јединственост спорта лежи у комбинацији музичке интерпретације, уз ризик да се реквизит баци неколико метара у ваздух и изгуби се из вида током извођења скокова, окрета или акробатских рутина, а затим буде успешно ухваћен. Ритмичке гимнастичарке су спортисткиње који поседују изузетну снагу, брзину, вештину и флексибилност, али и уметнички склад.
Наступи се одржавају на простирци величине 13 са 13 метара, у различитим форматима за појединачна и групна такмичења. Гимнастичарке које учествују у појединачним такмичењима наступају четири пута, користећи сваки реквизит једном. Сваки наступ мора трајати у интервалу од 75 до 90 секунди. У групном такмичењу, екипа од пет гимнастичарки наступа два пута користећи више реквизита истовремено. Сваки наступ мора трајати између 2 минута 15 секунди и 2 минута 30 секунди. Прелазак или испод тог времена доводи до одбитка од 0,05 поена за сваку секунду.[3]
Музика која се пуштала током наступа такође игра значајну улогу у успостављању расположења и стила. Музика са вокалом дозвољена је за један наступ по групи и за два наступа по појединцу.
Трамбулина
уредиПрве модерне трамбулине су направили гимнастичари Џорџ Нисен и Лари Грисволд око 1934. године на Универзитету у Ајови. Били су инспирисани циркуским акробатама и њиховим падовима на сигурносну мрежу. У почетку су коришћене за савладавање акробатских вештина, као припрема астронаута за лет у свемир, за припреме скакача у воду, гимнастичара или скијаша слободним стилом. Постала је популарна због могућности за забаву које пружа и убрзо постала посебан спорт.[1][3]
Свој олимпијски деби је имала на Играма у Сиднеју 2000. године, а такмичили су се, у одвојеним конкуренцијама, и мушкарци и жене.
Гимнастичари на трамполини изводе серију кратких рутина које садрже мноштво окрета, одскока и борбених удараца. Прецизна техника и савршена контрола тела су од виталног значаја за успех, а судије дају оцене за ниво сложености покрета, извршење и време лета.[3]
Олимпијске квалификације заснивају се на резултатима постигнутим на Светском првенству у години која је претходила олимпијским играма. У квалификацијама учествује 16 мушкараца и 16 жена који у квалификацијској рунди изводе две рутине, једну обавезну и једну по сопственом избору. Свака рутина се састоји од десет вештина. У обавезној рутини, спортисти изводе осам вештина које се процењују само на основу технике извођења и две вештине које је гимнастичар одабрао, а које се оцењују и по извођењу и по тежини.[3]
Осам такмичара који су постигли највише поена напредују до финала. Резултати из квалификационог круга не преносе се у финале које се састоји само од самостално одабране рутине означене тежином, извршењем и временом проведеним у ваздуху. Постоје три основна положаја у ваздуху за скокове, а извођачи додају ротације и увијања како би зарадили већи резултат у категорији тежине.
Учешће по дисциплинама
уредиМушкарци
уредиДисциплина | 96 | 00 | 04 | 08 | 12 | 20 | 24 | 28 | 32 | 36 | 48 | 52 | 56 | 60 | 64 | 68 | 72 | 76 | 80 | 84 | 88 | 92 | 96 | 00 | 04 | 08 | Године |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Вишебој екипно | - | - | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | 24 |
Вишебој | - | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | 25 |
Floor exercise | - | - | - | - | - | - | - | - | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | 18 |
Коњ са хватаљкама | X | - | X | - | - | - | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | 22 |
Кругови | X | - | X | - | - | - | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | 22 |
Прескок | X | - | X | - | - | - | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | 22 |
Разбој | X | - | X | - | - | - | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | 22 |
Вратило | X | - | X | - | - | - | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | 22 |
Конопац | X | - | X | - | - | - | X | - | X | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | 4 |
Club swinging ? | - | - | X | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | 1 |
Вратило екипно | X | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | 1 |
Разбој екипно | X | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | 1 |
Слободни систем, екипно | - | - | - | - | X | X | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | 2 |
Шведски систем, екипно | - | - | - | - | X | X | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | 2 |
Комбинација | - | - | X | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | 1 |
Тробој | - | - | X | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | 1 |
Indian clubs | - | - | - | - | - | - | - | - | X | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | 1 |
Прескок по ширини | - | - | - | - | - | - | X | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | 1 |
Скок с одскочне даске | - | - | - | - | - | - | - | - | X | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | 1 |
Дисциплине | 8 | 1 | 11 | 2 | 4 | 4 | 9 | 7 | 11 | 8 | 8 | 8 | 8 | 8 | 8 | 8 | 8 | 8 | 8 | 8 | 8 | 8 | 8 | 8 | 8 | 8 |
Жене
уредиДисциплина | 96 | 00 | 04 | 08 | 12 | 20 | 24 | 28 | 32 | 36 | 48 | 52 | 56 | 60 | 64 | 68 | 72 | 76 | 80 | 84 | 88 | 92 | 96 | 00 | 04 | 08 | Година |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Вишебој екипно | - | - | - | - | - | - | - | X | - | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | 18 |
Вишебој | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | 15 |
Прескок | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | 15 |
Двовисински разбој | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | 15 |
Греда | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | 15 |
Партер | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | 15 |
Композиције | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | X | X | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | 2 |
Дисциплине | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 | 1 | 1 | 7 | 7 | 6 | 6 | 6 | 6 | 6 | 6 | 6 | 6 | 6 | 6 | 6 | 6 | 6 |
Биланс медаља
уредиМушкарци
уредиРанг | Држава | Злато | Сребро | Бронза | Укупно |
---|---|---|---|---|---|
1 | Совјетски Савез | 39 | 38 | 17 | 94 |
2 | Јапан | 28 | 29 | 32 | 89 |
3 | Сједињене Државе | 23 | 19 | 18 | 60 |
4 | Швајцарска | 16 | 19 | 13 | 48 |
5 | Италија | 14 | 4 | 8 | 26 |
6 | Немачка | 11 | 7 | 11 | 29 |
7 | Кина | 10 | 10 | 6 | 26 |
8 | Финска | 8 | 5 | 12 | 25 |
9 | Мађарска | 7 | 5 | 4 | 16 |
10 | Уједињени тим | 6 | 4 | 2 | 12 |
11 | Југославија | 5 | 2 | 4 | 11 |
12 | Русија | 4 | 3 | 8 | 15 |
13 | Грчка | 5 | 3 | 2 | 10 |
14 | Шведска | 4 | 1 | 0 | 5 |
15 | Чехословачка | 3 | 7 | 9 | 19 |
16 | Источна Немачка | 3 | 3 | 10 | 16 |
17 | Француска | 2 | 9 | 7 | 18 |
18 | Бугарска | 2 | 2 | 5 | 9 |
19 | Украјина | 2 | 1 | 2 | 5 |
20 | Шпанија | 2 | 0 | 0 | 2 |
21 | Румунија | 1 | 4 | 4 | 9 |
22 | Данска | 1 | 2 | 1 | 4 |
Норвешка | 1 | 2 | 1 | 4 | |
24 | Летонија | 1 | 1 | 0 | 2 |
25 | Уједињени тим Немачке | 1 | 0 | 1 | 2 |
26 | Канада | 1 | 0 | 0 | 1 |
Северна Кореја | 1 | 0 | 0 | 1 | |
28 | Јужна Кореја | 0 | 3 | 4 | 7 |
29 | Белгија | 0 | 1 | 1 | 2 |
Велика Британија | 0 | 1 | 1 | 2 | |
Пољска | 0 | 1 | 1 | 2 | |
32 | Хрватска | 0 | 1 | 0 | 1 |
33 | Белорусија | 0 | 0 | 4 | 4 |
34 | Западна Немачка | 0 | 0 | 1 | 1 |
Узбекистан | 0 | 0 | 1 | 1 |
Жене
уредиРанг | Држава | Злато | Сребро | Бронза | Укупно |
---|---|---|---|---|---|
1 | Совјетски Савез | 33 | 29 | 26 | 88 |
2 | Румунија | 22 | 15 | 20 | 57 |
3 | Чехословачка | 9 | 6 | 1 | 16 |
4 | Мађарска | 7 | 6 | 10 | 23 |
5 | Сједињене Државе | 5 | 10 | 10 | 25 |
6 | Русија | 4 | 5 | 4 | 13 |
7 | Источна Немачка | 3 | 10 | 7 | 20 |
8 | Кина | 3 | 4 | 5 | 12 |
9 | Уједињени тим | 3 | 1 | 2 | 6 |
10 | Украјина | 2 | 1 | 0 | 3 |
11 | Шведска | 1 | 1 | 1 | 3 |
12 | Француска | 1 | 0 | 0 | 1 |
Немачка | 1 | 0 | 0 | 1 | |
Холандија | 1 | 0 | 0 | 1 | |
15 | Уједињени тим Немачке | 0 | 1 | 0 | 1 |
Италија | 0 | 1 | 0 | 1 | |
17 | Бугарска | 0 | 0 | 1 | 1 |
Велика Британија | 0 | 0 | 1 | 1 | |
Јапан | 0 | 0 | 1 | 1 | |
Пољска | 0 | 0 | 1 | 1 | |
Шпанија | 0 | 0 | 1 | 1 |
Укупно
уредиРанг | Држава | Злато | Сребро | Бронза | Укупно |
---|---|---|---|---|---|
1 | Совјетски Савез | 72 | 67 | 43 | 182 |
2 | Сједињене Државе | 30 | 35 | 30 | 105 |
3 | Јапан | 28 | 31 | 33 | 92 |
4 | Румунија | 24 | 19 | 25 | 68 |
5 | Кина | 22 | 15 | 15 | 52 |
6 | Швајцарска | 16 | 19 | 13 | 48 |
7 | Мађарска | 14 | 11 | 14 | 39 |
8 | Италија | 14 | 5 | 8 | 27 |
9 | Чехословачка | 12 | 13 | 10 | 35 |
10 | Немачка | 12 | 8 | 12 | 33 |
11 | Уједињени тим | 9 | 5 | 4 | 18 |
12 | Русија | 8 | 8 | 12 | 28 |
13 | Финска | 8 | 5 | 12 | 25 |
14 | Источна Немачка | 6 | 13 | 17 | 36 |
15 | Југославија | 5 | 2 | 4 | 11 |
16 | Шведска | 5 | 2 | 1 | 8 |
17 | Грчка | 5 | 3 | 2 | 10 |
18 | Украјина | 4 | 2 | 3 | 9 |
19 | Француска | 3 | 10 | 8 | 21 |
20 | Бугарска | 2 | 2 | 6 | 10 |
21 | Шпанија | 2 | 1 | 1 | 4 |
22 | Северна Кореја | 2 | 0 | 0 | 2 |
23 | Данска | 1 | 2 | 1 | 4 |
23 | Норвешка | 1 | 2 | 1 | 4 |
25 | Пољска | 1 | 1 | 2 | 4 |
26 | Уједињени тим Немачке | 1 | 1 | 1 | 3 |
27 | Летонија | 1 | 1 | 0 | 2 |
28 | Канада | 1 | 0 | 0 | 1 |
28 | Холандија | 1 | 0 | 0 | 1 |
30 | Јужна Кореја | 0 | 4 | 4 | 8 |
31 | Велика Британија | 0 | 1 | 3 | 4 |
32 | Белгија | 0 | 1 | 1 | 2 |
33 | Хрватска | 0 | 1 | 0 | 1 |
34 | Белорусија | 0 | 0 | 4 | 4 |
35 | Западна Немачка | 0 | 0 | 1 | 1 |
35 | Узбекистан | 0 | 0 | 1 | 1 |
Референце
уреди- ^ а б в г „Gimnastika - Olimpijski komitet Srbije”. www.oks.org.rs. Архивирано из оригинала 30. 05. 2019. г. Приступљено 20. 12. 2019.
- ^ а б в „Ženska sportska gimnastika – Gimnastički savez Srbije” (на језику: енглески). Приступљено 20. 12. 2019.
- ^ а б в г д ђ е „Olympic Sports : Gymnastics|The Tokyo Organising Committee of the Olympic and Paralympic Games”. The Tokyo Organising Committee of the Olympic and Paralympic Games (на језику: енглески). Приступљено 20. 12. 2019.