Глазгов
Глазгов (енгл. Glasgow, шкот. Glaschu,[4][5][6][4][7][8] шкотски Glesga) је град у Уједињеном Краљевству у Шкотској. Према процени из 2022. у граду је живело 622.820 становника. Глазгов је највећи град Шкотске, трећи највећи у Уједињеном Краљевству, и има са предграђима 1.861.315 милион становника. Град се налази на реци Клајд и западној обали Шкотске.[9]
Глазгов | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Уједињено Краљевство |
Конститутивна земља | Шкотска |
Основан | 1170[2] |
Становништво | |
Становништво | |
— 2022. | 622.820 |
— густина | 3.548,83 ст./km2 |
Агломерација | 1.861.315[3] |
Географске карактеристике | |
Координате | 55° 52′ С; 4° 16′ З / 55.87° С; 4.27° З |
Површина | 175,5 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Стевен Парсел |
Позивни број | 141 |
Веб-сајт | |
glasgow.gov.uk |
Глазгов је центар бродоградње, и за разлику од Лондона или престонице Шкотске Единбурга, важи за град индустрије и радништва. У граду се налази катедрала из 12. века, три универзитета (University of Glasgow, University of Strathclyde, Glasgow Caledonian University) и Уметничка школа Глазгова.
Историја
уредиГлазгов се развио у околини цркве из VI века, коју је подигао Свети Мунго, светитељ који је преобратио Шкоте у хришћанство.
Године 1175. основана је бискупија у Глазгову. Град је просперирао после уједињења Шкотске са Енглеском 1707.
Глазгов је постао центар трговине са Карибима. Ту се трговало дуваном, памуком и шећером. Река Клајд је регулисана тако да може да прихвата прекоокеанске бродове.
У основи, Глазгов је изграђен у XVIII веку. Катедрала светог Мунга (грађена од 12-15. века) је најстарији споменик, али је то ретка старија грађевина.
Универзитет Глазгова је основан 1453. Ово је био један од центара уметничког покрета „Арт нуво“, а његов представник Чарлс Мекинтош је основао Школу за уметност у Глазгову.
Град је био доста оштећен немачким бомбардовањем у Другом светском рату.
Географија
уредиКлима
уредиПоказатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Апсолутни максимум, °C (°F) | 13,5 (56,3) |
14,4 (57,9) |
17,2 (63) |
24,4 (75,9) |
26,5 (79,7) |
29,6 (85,3) |
30,0 (86) |
31,0 (87,8) |
26,7 (80,1) |
22,8 (73) |
17,7 (63,9) |
14,1 (57,4) |
31 (87,8) |
Максимум, °C (°F) | 6,9 (44,4) |
7,4 (45,3) |
9,6 (49,3) |
12,6 (54,7) |
15,9 (60,6) |
18,1 (64,6) |
19,7 (67,5) |
19,2 (66,6) |
16,4 (61,5) |
12,7 (54,9) |
9,4 (48,9) |
6,9 (44,4) |
12,9 (55,2) |
Просек, °C (°F) | 4,4 (39,9) |
4,6 (40,3) |
6,3 (43,3) |
8,7 (47,7) |
11,6 (52,9) |
14,1 (57,4) |
15,9 (60,6) |
15,5 (59,9) |
13,1 (55,6) |
9,7 (49,5) |
6,7 (44,1) |
4,3 (39,7) |
9,6 (49,3) |
Минимум, °C (°F) | 1,8 (35,2) |
1,8 (35,2) |
3,0 (37,4) |
4,8 (40,6) |
7,3 (45,1) |
10,1 (50,2) |
12,0 (53,6) |
11,7 (53,1) |
9,7 (49,5) |
6,7 (44,1) |
4,0 (39,2) |
1,7 (35,1) |
6,2 (43,2) |
Апсолутни минимум, °C (°F) | −14,8 (5,4) |
−7,5 (18,5) |
−8,3 (17,1) |
−4,4 (24,1) |
−1,1 (30) |
1,5 (34,7) |
3,9 (39) |
2,2 (36) |
−0,2 (31,6) |
−3,5 (25,7) |
−6,8 (19,8) |
−14,5 (5,9) |
−14,8 (5,4) |
Количина кише, mm (in) | 148,2 (5,835) |
104,6 (4,118) |
112,3 (4,421) |
63,6 (2,504) |
67,5 (2,657) |
66,4 (2,614) |
73,0 (2,874) |
92,5 (3,642) |
112,5 (4,429) |
143,1 (5,634) |
126,4 (4,976) |
135,2 (5,323) |
1.245,3 (49,027) |
Дани са кишом (≥ 1.0 mm) | 17,3 | 13,2 | 14,9 | 11,6 | 11,9 | 11,1 | 12,0 | 12,8 | 13,8 | 16,8 | 16,0 | 15,5 | 167,0 |
Сунчани сати — месечни просек | 37,6 | 66,9 | 98,6 | 134,5 | 180,1 | 158,9 | 154,3 | 146,8 | 114,9 | 85,2 | 54,0 | 33,1 | 1.265 |
Извор #1: Met Office[10] | |||||||||||||
Извор #2: KNMI/Royal Dutch Meteorological Institute[11] |
Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Апсолутни максимум, °C (°F) | 13,5 (56,3) |
14,3 (57,7) |
18,9 (66) |
24,0 (75,2) |
27,4 (81,3) |
29,6 (85,3) |
30,1 (86,2) |
31,2 (88,2) |
26,7 (80,1) |
23,9 (75) |
16,0 (60,8) |
14,6 (58,3) |
31,2 (88,2) |
Максимум, °C (°F) | 6,4 (43,5) |
6,9 (44,4) |
9,0 (48,2) |
11,7 (53,1) |
15,0 (59) |
17,4 (63,3) |
19,2 (66,6) |
18,9 (66) |
16,2 (61,2) |
12,4 (54,3) |
9,1 (48,4) |
6,4 (43,5) |
12,4 (54,3) |
Просек, °C (°F) | 3,8 (38,8) |
4,1 (39,4) |
5,8 (42,4) |
7,8 (46) |
10,6 (51,1) |
13,2 (55,8) |
15,2 (59,4) |
14,9 (58,8) |
12,7 (54,9) |
9,3 (48,7) |
6,4 (43,5) |
3,8 (38,8) |
8,9 (48) |
Минимум, °C (°F) | 1,2 (34,2) |
1,3 (34,3) |
2,5 (36,5) |
3,9 (39) |
6,2 (43,2) |
9,0 (48,2) |
11,1 (52) |
10,8 (51,4) |
9,1 (48,4) |
6,2 (43,2) |
3,6 (38,5) |
1,1 (34) |
5,5 (41,9) |
Апсолутни минимум, °C (°F) | −17,4 (0,7) |
−15,0 (5) |
−12,5 (9,5) |
−5,4 (22,3) |
−3,9 (25) |
1,2 (34,2) |
0,8 (33,4) |
1,1 (34) |
−4,0 (24,8) |
−7,1 (19,2) |
−10,4 (13,3) |
−19,9 (−3,8) |
−19,9 (−3,8) |
Количина падавина, mm (in) | 153,0 (6,024) |
112,3 (4,421) |
124,8 (4,913) |
67,4 (2,654) |
65,3 (2,571) |
73,4 (2,89) |
77,7 (3,059) |
100,9 (3,972) |
123,9 (4,878) |
142,6 (5,614) |
131,7 (5,185) |
145,6 (5,732) |
1.318,4 (51,906) |
Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) | 18,1 | 13,4 | 16,6 | 13,1 | 11,3 | 11,5 | 13,3 | 12,2 | 14,2 | 17,0 | 17,8 | 16,2 | 174,6 |
Сунчани сати — месечни просек | 44,7 | 72,0 | 103,5 | 140,1 | 189,5 | 161,7 | 169,9 | 158,5 | 117,5 | 89,1 | 57,4 | 44,2 | 1.348,1 |
Извор: MetOffice[12] |
Становништво
уредиПрема процени, у граду је 2008. живело 604.355 становника.
1981. | 1991. | 2001. |
---|---|---|
765.030 | 658.379[13] | 629.501[13] |
Партнерски градови
уредиНапомене
уредиРеференце
уреди- ^ „Dictionaries of the Scots Language:: SND :: glesca”.
- ^ (између 1175–78, тачан датум је непознат) Lambert, Tim. „A brief history of Glasgow”. localhistories.org. Архивирано из оригинала 12. 5. 2017. г. Приступљено 9. 5. 2017.
- ^ „Population on 1 January by age groups and sex - functional urban areas”. Eurostat. Архивирано из оригинала 20. 12. 2020. г. Приступљено 31. 12. 2020.
- ^ а б „Glasgow”. Collins English Dictionary. HarperCollins. Архивирано из оригинала 30. 7. 2019. г. Приступљено 30. 7. 2019.
- ^ „Glasgow”. Oxford Dictionaries. Oxford University Press. Приступљено 30. 7. 2019.
- ^ Jones, Daniel (2003) [1917], Peter Roach; James Hartmann; Jane Setter, ур., English Pronouncing Dictionary, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-3-12-539683-8
- ^ „Glasgow”. The American Heritage Dictionary of the English Language (5th изд.). Boston: Houghton Mifflin Harcourt. 2014. Приступљено 30. 7. 2019.
- ^ „Glasgow”. Merriam-Webster Dictionary. Приступљено 30. 7. 2019.
- ^ „Top 20 Most Popular Cities in the UK for International Visitors”. Архивирано из оригинала 9. 7. 2019. г. Приступљено 9. 7. 2019.
- ^ „Paisley 1981–2010 averages”. Station, District and regional averages 1981-2010. Met Office. Архивирано из оригинала 27. 04. 2014. г. Приступљено 2012-11-04.
- ^ „KNMI: Climate Extremes 1959-”. KNMI. Архивирано из оригинала 03. 09. 2014. г. Приступљено 2011-10-31.
- ^ „Averages for Abbotsinch”. MetOffice.
- ^ а б World Gazetteer: Die wichtigsten Orte mit Statistiken zu ihrer Bevölkerung
Литература
уреди- Binnie, G. M. (1981). Early Victorian Water Engineers. Thomas Telford. ISBN 978-0-7277-0128-2.
- Butt, John, and George Gordon, eds (1985). Strathclyde: Changing Horizons.
- Cochrane, Hugh (1951). Glasgow: The first 800 Years.
- Cowan, J. "From Glasgow's Treasure Chest" (1951)
- Crawford, Robert (2013). On Glasgow and Edinburgh. Harvard U.P. ISBN 978-0-674-07059-2.
- Cross-Rudkin, Peter; Chrimes, Mike (2008). A Biographical Dictionary of Civil Engineers in Great Britain and Ireland: Vol 2: 1830 to 1890. Thomas Telford. ISBN 978-0-7277-3504-1.
- Cunnison, J. and JBS Gilfillan, The City of Glasgow, The Third Statistical Account of Scotland (1958)
- Daiches, David (1982). Glasgow., scholarly history
- Doak, A M and Young, A M (1983). Glasgow at a Glance.
- Gibb, Andrew (1983). Glasgow: The Making of a City.
- Gomme, A H and Walker, D (1987). Architecture of Glasgow.
- Horsey, M. "Tenements & Towers: Glasgow Working-Class Housing 1890–1990" (1990)
- Hume, John. "Industrial Archaeology of Glasgow" (1974)
- Lobina, Emanuele; Terhorst, Philipp (29. 1. 2005). D19: WaterTime case study – Edinburgh, UK. Watertime EU Research Project.
- Maver, Irene (2000). Glasgow.
- Malcolm, Sandra (2005). Old Glasgow and The Clyde: From the Archives of T. and R. Annan.
- McKean, Charles. "Central Glasgow: An Illustrated Architectural Guide" (1993)
- Oakley, Charles (1975). The Second City.
- Small, G P. "Greater Glasgow: An Illustrated Architectural Guide" (2008)
- Urquhart, Gordon R. "Along Great Western Road: An Illustrated History of Glasgow's West End" (2000)
- Williamson, Elizabeth et al. Glasgow (The Buildings of Scotland) (1999)
- Worsdall, Frank. "The Tenement: A Way of Life" (1979)
- Worsdall, Frank. "The City That Disappeared: Glasgow's Demolished Architecture" (1981)
- Worsdall, Frank. "The Victorian City: Selection of Glasgow's Architecture" (1988)
Спољашње везе
уреди- Званични веб-сајт
- „Glasgow”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 12 (11 изд.). 1911.
- Glasgow districts map and other Glasgow maps Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јун 2019)
- Глазгов на сајту Curlie (језик: енглески)
- Glasgow City Council
- Interactive Attractions Map of Central Glasgow Архивирано на сајту Wayback Machine (14. мај 2008)
- TheGlasgowStory
- National Library of Scotland: Scottish Screen Archive (archive films relating to Glasgow)