Гласовна транскрипција

Гласовна или фонетска транскрипција јесте прилагођено преношење гласова из једног језика у други, тј. прилагођено писање израза страних језику у који се транскрибује,[1][2] при чему се настоји записивање назива симболима циљног језика са најсличнијом гласовном вредношћу.[3]

Сви гласови према МФА/ИПА графикону

У стандардне гласовне шеме спада Међународни фонетски алфабет (МФА, ИПА) и његов ASCII еквивалент Фонетски алфабет метода процене говора (САМПА).

Насупрот гласовне, постоји правописна или ортографска транскрипција. Правопис језика у који се транскрибује садржи тачно одређена правила, тј. упутства како транскрибовати одређене гласове. У већини случајева, правописна транскрипција, за разлику од фонетске, није у потпуности базирана на МФА запису, већ и на писму.[2] Фонетски пренос страних појмова у српски језик користи се само појмове претходно непознате српском језику, и то из језика непокривених правилима правописног преноса.

ПримериУреди

Једноставан пример за фонетски пренос јесте реч итал. pizza. Гласовни пренос се у потпуности ослања на изговор речи,[2] у овом случају /pitsa/. Сви гласови су присутни у српском језику, па је коначан запис пица — п /p/, и /i/, ц /ts/, а /a/. У случају да се у страној речи налазе гласови неприсутни у српском, узима се најближи еквивалент.[2]

Пример тога је франц. deja vu, гласовно /deʒa.vy/. У овом случају, јавља се затворен предњи лабијализован самогласник /y/. Како тај глас не постоји у српском језику, узима се њему најсличнији, у овом случају затворен предњи нелабијализован самогласник /i/. Остали гласови су сасвим идентични онима у српском језику, па је коначни пренос дежа ви — д /d/, е /e/, ж /ʒ/, а /a/, в /v/, и /i/.

Свакако, постоје изузеци, као што је традиционални пренос овог гласа као затворен задњи лабијализовани самогласник /u/ из турског језика. Тако је један од најпознатијих турских владара Сулејман, а не Силејман, како би било према турском изговору /sylejmɑn/.

МФА/ИПАУреди

Међународна фонетска абецеда (енгл. International Phonetic Alphabet), скраћено МФА или ИПА, фонетски је систем записивања људског говора базиран на латиници. Осмислило га је Међународно фонетско друштво ради стандардизације записа говорног језика.[4] Како најшире примењиван систем гласовне транскрипције, користе је лексикографи, ученици и учитељи страних језика, лингвисти, логопеди, певачи, глумци, ствараоци осмишљених језика и преводиоци.[5][6]

Ова абецеда се записује помоћу посебних знакова, којих од најскорије измене из 2005.[7] има 163 — 107 слова (гласова има више, јер неки гласови су комбинација два слова), 52 дијакритика и четири ознаке за прозодије. Они чине МФА/ИПА графикон.[8]

УпотребаУреди

Фонетски пренос страних појмова у српски језик користи се само појмове претходно непознате српском језику, и то из језика непокривених правилима правописног преноса. Према тачки 291. Правописа српскога језика издатог 2010. за језике који су остали необрађени главно је правило да се држи облика који су ушли у изражајни обичај. Никакву измену уобичајених облика, чак ни из језика са одређеним правилима транскрипције, не би требало уводити у јавне текстове док се не верификује сагласно са Одбором за стандардизацију српског језика.[9] Пример таквог некоришћења фонетске транскрипције јесте индијска тенисерка Сања Мирза. Иако је она изворно Санија са изговором /saːnɪjaː/, у српском језику је заступљен искључиво облик Сања /saɲa/.[10][11][12][13]

ФонологијаУреди

Фонологија српско-хрватске језичке норме, чијег спектра је део српски језик, представљена је помоћу два писма, ћирилице и латинице, од којих оба имају по тридесет слова, подељених на пет самогласника и двадесет пет сугласника.[14] Свако од слова представља тачно један глас, али пет слова је двојно. Услед своје стапајуће природе, то су меки африкати ђ /dʑ/ и ћ /tɕ/, зубни африкат ц /ts/ и тврди африкати ч /tʃ/ и џ /dʒ/. Сумирано, српски језик остварује тридесетак гласова, представљених четвртином слова из МФА.[15]

СамогласнициУреди

 
Шема самогласника присутних у српско-хрватској језичкој форми, укључујући алофоне /ə/ и /ie/

Српски језик има пет самогласника — отворен самогласник средњег реда /ä/, средњи готово предњи нелабијализован самогласник /e̞/, затворен предњи нелабијализован самогласник /i/, средњи задњи лабијализован самогласник /o̞/ и затворен задњи лабијализован самогласник /u/.[15] У алофоним случајевима, може се уочити и средњи самогласник средњег реда, познат и као шва /ə/, док су хрватски лингвисти у Хрватској граматици, коју је издала Школска књига уз подршку Института за хрватски језик и језикословље, дискутовали чак и постојање двогласа /ie/,[16] што су остали фонолози критиковали као основано на претпоставци, а не говорном језику.[17]

Од тридесетак самогласника, у српском језику постоји већ поменутих пет. Ти вокали у транскрипцији замењују оне не присутне у српском, са изузетком средњег самогласника средњег реда   /ə/ , који се као неутралан глас неблизак ниједном другом не преноси или преноси правописно према писму.

МФА симбол Назив вокала Српски еквивалент Запис Пример
  [ a]  отворен предњи нелабијализован отворен средњег реда (Аа/Aa) нем. schwach [ˈʃvax] → швах
  [ ä]  отворен средњег реда отворен средњег реда (Аа/Aa) хол. zaal [zäːɫ] → зал
  [ ɐ]  готово отворен средњег реда отворен средњег реда (Аа/Aa) кореј. [pɐl] → пал
  [ ɑ]  отворен задњи нелабијализован отворен средњег реда (Аа/Aa) фин. kana [ˈkɑnɑ] → кана
  [ ɒ]  отворен задњи лабијализован отворен средњег реда (Аа/Aa) виј. [kɒ] → ка
  [ ʌ]  полуотворен задњи нелабијализован отворен средњег реда (Аа/Aa) енгл. plus [plʌs] → плас
  [ æ]  готово отворен предњи нелабијализован средњи готово предњи нелабијализован (Ее/Ee) свк. deväť [ˈɟevæc] → ђевећ
  [ e]  полузатворен предњи нелабијализован средњи готово предњи нелабијализован (Ее/Ee) итал. stella [ˈstelːa] → стела
  [ e̞]  средњи готово предњи нелабијализован средњи готово предњи нелабијализован (Ее/Ee) јап. 笑み [e̞mʲi] → еми
  [ ɘ]  полузатворен нелабијализован средњег реда средњи готово предњи нелабијализован (Ее/Ee) монг. үсрэ [usɘɾɘ̆] → усере
  [ ɜ]  полуотворен нелабијализован средњег реда средњи готово предњи нелабијализован (Ее/Ee) фриз. pöt [pɜt] → пет
  [ ɛ]  полуотворен предњи нелабијализован средњи готово предњи нелабијализован (Ее/Ee) франц. bête [bɛt] → бет
  [ ɶ]  отворен предњи лабијализован средњи готово предњи нелабијализован (Ее/Ee) дан. børn [bɶ̝ɐ̯n] → беан
  [ œ]  полуотворен предњи лабијализован средњи готово предњи нелабијализован (Ее/Ee) исл. þögn [θœkn] → текн
  [ ø]  полузатворен предњи лабијализован средњи готово предњи нелабијализован (Ее/Ee) ест. köök [køːk] → кек
  [ ø̞]  средњи готово предњи лабијализован средњи готово предњи нелабијализован (Ее/Ee) кат. fulles [ˈfø̞jəs] → фејс
  [ o]  полузатворен задњи лабијализован средњи задњи лабијализован (Оо/Oo) кореј. 보수 [ˈpoːsu] → посу
  [ o̞]  средњи задњи лабијализован средњи задњи лабијализован (Оо/Oo) рус. сухой [sʊˈxo̞j] → сухој
  [ ɔ]  полуотворен задњи лабијализован средњи задњи лабијализован (Оо/Oo) виј. to [tɔ] → то
  [ ɵ]  полузатворен лабијализован средњег реда средњи готово предњи нелабијализован (Оо/Oo) монг. өгөх [ɵɡɵx] → огох
  [ ɞ]  полуотворен лабијализован средњег реда средњи готово предњи нелабијализован (Оо/Oo) кашуп. ptôch [ptɞx] → птох
  [ ɤ]  полузатворен задњи нелабијализован средњи задњи лабијализован (Оо/Oo) тај. เธอ [tʰɤː] → то
  [ ɤ̞]  средњи задњи нелабијализован средњи задњи лабијализован (Оо/Oo) буг. път [pɤ̞t] → пот
  [ y]  затворен предњи лабијализован затворен предњи нелабијализован (Ии/Ii) кин. 绿 [ly˥˩] → ли
  [ ʏ]  готово затворен готово предњи лабијализован затворен предњи нелабијализован (Ии/Ii) јерм. գիւղ [kʰʏʁ] → кир
  [ ɪ]  готово затворен готово предњи нелабијализован затворен предњи нелабијализован (Ии/Ii) норв. litt [lɪt] → лит[а]
  [ ɪ̈]  готово затворен нелабијализован средњег реда затворен предњи нелабијализован (Ии/Ii) рус. жена [ʐɪ̈ˈna] → жина
  [ i]  затворен предњи нелабијализован затворен предњи нелабијализован (Ии/Ii) таџ. бинӣ [biˈniː] → бини
  [ ɨ]  затворен нелабијализован средњег реда затворен предњи нелабијализован (Ии/Ii) рус. ты [tɨ] → ти
  [ ʉ]  затворен лабијализован средњег реда затворен задњи лабијализован (Уу/Uu) енгл. rude [ɹʉːd] → руд
  [ u]  затворен задњи лабијализован затворен задњи лабијализован (Уу/Uu) тур. uçak [ut͡ʃak] → учак
  [ ɯ]  затворен задњи нелабијализован затворен задњи лабијализован (Уу/Uu) кирг. кыз [qɯz] → куз
  [ ʊ]  готово затворен готово задњи лабијализован затворен задњи лабијализован (Уу/Uu) монг. ус [ʊs] → ус
  [ ʊ̜]  готово затворен готово задњи нелабијализован затворен задњи лабијализован (Уу/Uu) кин. [xʊ̜ŋ˧˥] → хун
  [ ʊ̈]  готово затворен лабијализован средњег реда затворен задњи лабијализован (Уу/Uu) енгл. you [jʊ̈ː] → ју

Назални самогласник је онај кога карактерише артикулација кроз нос. Они се фонетски транскрибују као одговарајући рагуларан облик самогласника након кога иде надзубни назал /n/.

МФА симбол Назив вокала Српски еквивалент Запис Пример
  [ ɑ̃]  назални отворен самогласник отворен средњег реда (Аа/Aa) франц. Caen ​[kɑ̃] → Кан
  [ ɛ̃]  назални полуотворен самогласник средњи готово предњи нелабијализован (Ее/Ee) франц. Ben [bɛ̃n] → Бен
  [ œ̃]  назални полуотворен самогласник средњи готово предњи нелабијализован (Ее/Ee) франц. Brun [bʁœ̃] → Брен
  [ ɔ̃]  назални полуотворен самогласник средњи задњи лабијализован (Оо/Oo) франц. Lyon [ljɔ̃] → Лјон

Ротички самогласник је онај кога карактерише завршетак артикулације једноударним сугласником. Они се фонетски транскрибују као одговарајући рагуларан облик самогласника након кога иде надзубни вибрант /r/.

МФА симбол Назив вокала Српски еквивалент Запис Пример
  [ ɑ˞]  ротички отворен самогласник отворен средњег реда (Аа/Aa) енгл. car [kɑ˞] → кар
  [ ɜ˞]  ротички полуотворен самогласник средњи готово предњи нелабијализован (Ее/Ee) енгл. work [wɜ˞k] → верк
  [ ɔ˞]  ротички полуотворен самогласник средњи задњи лабијализован (Оо/Oo) енгл. war [wɔ˞] → вор

ПриближниУреди

Апроксиманти су сугласници у некој мери слични самогласницима. Најсличнији јесу полусамогласници и њих има осам. Остатак чине централи и бочни, али и неколицина ретких безвучних апроксиманата. Од свих двадесетак апроксиманта, у српском језику присутно их је пет — предњонепчани /j/, бочни надзубни /l/, бочни меки /ʎ̟/, веларизован бочни надзубни /ɫ/ и уснено-зубни апроксимант /ʋ/, који нема све одлике апроксиманта, али се услед негубљења звучности [v][f] сматра полувокалом.[15]

МФА симбол Полусамогласник Сугласнички еквивалент Самогласнички еквивалент
  [ ɻ]  савијени апроксимант надзубни вибрант [ r] не налази се на месту самогласника
  [ j̊]  безвучни предњонепчани предњонепчани апроксимант [ j] затворен предњи нелабијализован [ i]
  [ j]  предњонепчани апроксимант предњонепчани апроксимант [ j] затворен предњи нелабијализован [ i]
  [ ɥ]  усненопредњонепчани апроксимант предњонепчани апроксимант [ j] затворен предњи нелабијализован [ i]
  [ ɰ]  задњонепчани апроксимант надзубни вибрант [ r] не налази се на месту самогласника
  [ ʍ]  безвучни усненозадњонепчани уснено-зубни апроксимант [ ʋ] затворен задњи лабијализован [ u]
  [ w]  усненозадњонепчани апроксимант уснено-зубни апроксимант [ ʋ] затворен задњи лабијализован [ u]
  [ ʕ̞]  грлени апроксимант надзубни вибрант [ r] отворен средњег реда [ ä]

Централни апроксиманти се изговарају тако што се додирују средишта артикулатора.

МФА симбол Централни апроксимант Српски еквивалент Запис Пример
  [ β̞]  двоуснени апроксимант уснено-зубни апроксимант (Вв/Vv) шп. lava [ˈläβ̞ä] → лава
  [ ʋ]  уснено-зубни апроксимант уснено-зубни апроксимант (Вв/Vv) хол. wang [ʋɑŋ] → ван
  [ ð̞]  зубни апроксимант звучни надзубни плозив (Дд/Dd) дан. hvid [ˈʋið̞ˀ] → вид
  [ ɹ]  надзубни апроксимант надзубни вибрант (Рр/Rr) јерм. սուրճ [suɹtʃ] → сурч
  [ ʁ̞]  ресични апроксимант надзубни вибрант (Рр/Rr) дан. rød [ʁ̞ɶð̞] → ред
  [ ʢ̞]  епиглотални апроксимант надзубни вибрант (Рр/Rr) арап. تَعَشَّى [tɑʢ̞ɑʃʃæ] → тараше
  [ h̞]  безвучни глотални апроксимант безвучни задњонепчани (Хх/Hh) ретки алофони примери
  [ ɦ̞]  звучни глотални апроксимант безвучни задњонепчани (Хх/Hh) ретки алофони примери

Бочни апроксиманти се изговарају тако што језик обавезно додирује непца.

МФА симбол Бочни апроксимант Српски еквивалент Запис Пример
  [ l̪]  бочни зубни бочни надзубни (Лл/Ll) виј. lửa [lɨə˧˩˧] → лија
  [ l]  бочни надзубни бочни надзубни (Лл/Ll) абх. мгьал [mɡʲal] → мгал
  [ l̥]  безвучни бочни надзубни бочни надзубни (Лл/Ll) кин. 拉薩 [l̥ásə] → ласа
  [ ɫ]  веларизован бочни надзубни бочни надзубни (Лл/Ll) тур. kızıl [kɯzɯɫ] → кузул
  [ ɭ]  бочни савијени бочни надзубни (Лл/Ll) там. புளி [puɭi] → пули
  [ ʎ̟]  бочни меки бочни меки (Љљ/Lj) буг. любов [ʎ̟ubov] → љубов
  [ ʎ]  бочни предњонепчани бочни меки (Љљ/Lj) грч. λιακάδα [ʎaˈkaða] → љакада
  [ ʟ]  бочни задњонешчани бочни надзубни (Лл/Ll) енгл. milk [mɪʟk] → милк

ЈедноударниУреди

Једноударник је сваки сугласник који се изговара једном контракцијом мишићем услед које један говорни орган удара о други (нпр. језик о предње непце). Ниједан словенски језик нема ниједан од десет једноударних сугласника. То је делимично зато што они нису прошли кроз процес зван ротацизам, који се одвија по шеми /l//ɾ/, /ɺ/ итд, а кроз који је у потпуности прошао јапански језик. Уместо тога, они су прошли кроз процес веларизације /l//ɫ/.[15] Сви једноударници се преносе као надзубни вибрант /r/.

МФА симбол Назив једноударног Српски еквивалент Запис Пример
  [ ⱱ̟]  двоуснени једноударник надзубни вибрант (Рр/Rr) ретки алофони примери
  [ ⱱ]  уснено-зубни једноударник надзубни вибрант (Рр/Rr) мон. vwa [ⱱa] → ра
  [ ɾ]  надзубни једноударник надзубни вибрант (Рр/Rr) порт. prato [ˈpɾatu] → прату
  [ ɺ]  бочни надзубни једноударник надзубни вибрант (Рр/Rr) јап. ラーメン [ɺ̠aːmeɴ] → рамен
  [ ɽ]  савијени једноударник надзубни вибрант (Рр/Rr) норв. blad [bɽɑː] → бра
  [ ɭ̆]  бочни савијени једноударник надзубни вибрант (Рр/Rr) пашт. ړوند [ɭ̆und] → рунд
  [ ʎ̯]  бочни предњонепчани једноударник надзубни вибрант (Рр/Rr) ретки алофони примери
  [ ʟ̆]  задњонепчани једноударник надзубни вибрант (Рр/Rr) ретки алофони примери
  [ ɢ̆]  ресични једноударник надзубни вибрант (Рр/Rr) ретки алофони примери
  [ ʡ̯]  епиглотални једноударник надзубни вибрант (Рр/Rr) ретки алофони примери

НосниУреди

Назали су сугласници током чијег изговора ваздух делимично излази и кроз нос. Од деветнаест назала, српски језик их има три, сва три звучна — надзубни назал /n/, двоуснени назал /m/ и меки назал /ɲ̟/.[15] У алофоним случајевима, посебно код говорника пореклом са југа Србије и Македоније, јавља се и уснено-зубни назал /ɱ/ испред /ʋ/ и /f/ (пример /ˈträɱʋäj/). Још чешће и ван тог подручја, испред /k/ и /ɡ/ се јавља задњонепчани назал /ŋ/ (пример /ˈe̞ŋɡle̞ski/).[18] Сваком звучном назалу одговара по безвучни. Они су издвојени кружићем изнад или цртицом испод симбола, а преносе се као звучни им парњаци.

МФА симбол Назив једноударног Српски еквивалент Запис Пример
  [ m]  двоуснени назал двоуснени назал (Мм/Mm) пољ. masa [ˈmäsä] → маса
  [ m̥]  безвучни двоуснени двоуснени назал (Мм/Mm) исл. hampur [ˈham̥pʏr] → хампир
  [ ɱ]  уснено-зубни назал двоуснени назал (Мм/Mm) грч. έμβρυο [ˈe̞ɱvrio̞] → емврио
  [ ɱ̊]  безвучни уснено-зубни двоуснени назал (Мм/Mm) ретки алофони примери
  [ n̪]  зубни назал надзубни назал (Нн/Nn) енгл. month [mʌn̪θ] → мант
  [ n̪̊]  безвучни зубни надзубни назал (Нн/Nn) ретки алофони примери
  [ n]  надзубни назал надзубни назал (Нн/Nn) хебр. נבון [navon] → навон
  [ n̪̊]  безвучни надзубни надзубни назал (Нн/Nn) ест. lasn [ˈlɑsn̥] → ласн
  [ n̠]  тврди назал надзубни назал (Нн/Nn) чеш. manž [ˈman̠ʒ] → манж
  [ ɳ]  савијени назал надзубни назал (Нн/Nn) норв. garn [ɡɑːɳ ] → ган
  [ ɳ̊]  безвучни савијени надзубни назал (Нн/Nn) ретки алофони примери
  [ ɲ̟]  меки назал меки назал (Њњ/Nj) пољ. koń [kɔɲ̟] → коњ
  [ ɲ]  предњонепчани назал меки назал (Њњ/Nj) шп. enseñar [ẽ̞nse̞ˈɲär] → енсењар
  [ ɲ̊]  безвучни предњонепчани меки назал (Њњ/Nj) бурм. ညှာ [ ɲ̊à] → ња
  [ ŋ]  задњонепчани назал надзубни назал (Нн/Nn) свк. tank [taŋk] → танк
  [ ŋ̊]  безвучни задњонепчани надзубни назал (Нн/Nn) бурм. ငှါး [ŋ̊á] → на
  [ ŋm]  усненозадњонепчани назал спој /n/ и /m/ (Нм/Nm) виј. đúng [ɗuŋm] → дунм
  [ ɴ]  ресични назал надзубни назал (Нн/Nn) јап. 日本 [n̠ʲihoɴ] → нихон
  [ ɴ̥]  безвучни ресични надзубни назал (Нн/Nn) ретки алофони примери

СтрујниУреди

Фрикативи настају проласком ваздуха кроз уски пролаз који чине два артикулатора један близу другог (доња усна и горњи секутићи, на пример). Српски језик их од четрдесетак има шест — безвучни зубни сибилант /s̪/, звучни зубни сибилант /z̪/, безвучни савијени сибилант /ʂ/, звучни савијени сибилант /ʐ/, безвучни уснено-зубни фрикатив /f/ и безвучни задњонепчани фрикатив /x/.[15]

Код неких говорника, посебно оних пореклом из Црне Горе, палатализацијом тврдих фрикатива настају безвучни меки сибилант /ɕ/ и звучни меки сибилант /ʑ/. У црногорској абецеди, ова два гласа прихваћена су као део књижевног језика. У њему, иако је дозвољено записивати их као шј и жј, преферира се потпун фонетски запис коришћењем слова преузетих из пољског језика — ћирилички С́с́ и З́з́ и латинички Śś и Źź.[19][20][21]

Струјни сугласници могу бити шушкави (сибиланти):

МФА симбол Назив вибранта Српски еквивалент Запис Пример
  [ s]  безвучни надзубни безвучни зубни (Сс/Ss) фин. sinä [ˈsinæ] → сине
  [ z]  звучни надзубни звучни зубни (Зз/Zz) алб. zjarr [zjar] → зјар
  [ s̪]  безвучни зубни безвучни зубни (Сс/Ss) грч. σαν [s̻an] → сан
  [ z̪]  звучни зубни звучни зубни (Зз/Zz) рум. zar [z̪ar] → зар
  [ s̺]  безвучни вршни безвучни зубни (Сс/Ss) баск. su [s̺u] → су
  [ z̺]  звучни вршни звучни зубни (Зз/Zz) шп. mismo [ˈmiz̺mo̞] → мизмо
  [ ʃ]  безвучни тврди безвучни савијени (Шш/Šš) малт. x'ismek [ˈʃismek] → шисмек
  [ ʒ]  звучни тврди звучни савијени (Жж/Žž) хебр. אָראַנזש [aˈʀanʒ] → аранж
  [ ɕ]  безвучни меки безвучни савијени (Шш/Šš) јап. [ˈɕio] → шио
  [ ʑ]  звучни меки звучни савијени (Жж/Žž) јап. 火事 [ˈkaʑi] → кажи
  [ ʂ]  безвучни савијени безвучни савијени (Шш/Šš) абх. амш [amʂ] → амш
  [ ʐ]  звучни савијени звучни савијени (Жж/Žž) абх. абжа [ˈabʐa] → абжа

Централни фрикативи су нешушкави са изговором средином артикулатора:

МФА симбол Назив вибранта Српски еквивалент Запис Пример
  [ ɸ]  безвучни двоуснени звучни двоуснени (Фф/Ff) јап. 腐敗 [ɸɯhai] → фухаи
  [ β]  звучни двоуснени уснено-зубни апроксимант (Вв/Vv) порт. abra [ˈaβɾɐ] → авра
  [ f]  безвучни уснено-зубни безвучни уснено-зубни (Фф/Ff) алб. faqe [facɛ] → фаће
  [ v]  звучни уснено-зубни уснено-зубни апроксимант (Вв/Vv) тур. cetvel [dʒetvæl] → џетвел
  [ θ]  безвучни зубни безвучни зубни (Тт/Tt) грч. θάλασσα [ˈθalasa] → таласа
  [ ð]  звучни зубни звучни зубни (Дд/Dd) грч. δάφνη [ˈðafni] → дафни
  [ ç]  безвучни предњонепчани безвучни задњонепчани (Хх/Hh) хол. acht [ˈɑçt] → ахт
  [ ʝ]  звучни предњонепчани предњонепчани апроксимант (Јј/Jj) шп. sayo [ˈsaʝo̞] → сајо
  [ x]  безвучни задњонепчани безвучни задњонепчани (Хх/Hh) буг. тихо [ˈtixo] → тихо
  [ ɣ]  звучни задњонепчани безвучни задњонепчани (Хх/Hh) таџ. ғафс [ɣafs] → хафс
  [ ɧ]  безвучни сливени безвучни тврди (Шш/Šš) швед. Växjö [ˈvɛkɧøː]Векше[22]
  [ χ]  безвучни ресични безвучни задњонепчани (Хх/Hh) хебр. אוכל [oχel] → охел
  [ ħ]  безвучни грлени безвучни задњонепчани (Хх/Hh) арч. хIал [ħaːl] → хал
  [ ʜ]  безвучни епиглотални безвучни задњонепчани (Хх/Hh) свах. x̱adho [ʜaːɗo] → хадо

Остали могу бити бочни, истоветни са апроксимантима или псеудофрикативи:

МФА симбол Назив вибранта Српски еквивалент Запис Пример
  [ ɬ]  бочни безвучни надзубни бочни надзубни апроксимант (Лл/Ll) исл. siglt [sɪɬt] → силт
  [ ɮ]  бочни звучни надзубни бочни надзубни апроксимант (Лл/Ll) монг. долоо [tɔɮɔː] → толо
  [ ɬ̥˔]  бочни безвучни савијени бочни надзубни апроксимант (Лл/Ll) ретки алофони примери
  [ ʎ̥˔]  бочни безвучни предњонепчани бочни надзубни апроксимант (Лл/Ll) ретки алофони примери
  [ ʟ̝̊]  бочни безвучни задњонепчани бочни надзубни апроксимант (Лл/Ll) ретки алофони примери
  [ ʟ̝]  бочни звучни задњонепчани бочни надзубни апроксимант (Лл/Ll) ретки алофони примери
  [ ʁ]  звучни ресични надзубни вибрант (Рр/Rr) узб. ёмғир [jɒmˈʁɨr] → јамрир
  [ ʕ]  звучни грлени надзубни вибрант (Рр/Rr) ретки алофони примери
  [ ʢ]  звучни епиглотални надзубни вибрант (Рр/Rr) ретки алофони примери
  [ h]  безвучни глотални безвучни заднонепчани (Хх/Hh) кореј. 호랑이 [ho̞ɾɐŋi] → хорани
  [ ɦ]  звучни глотални безвучни заднонепчани (Хх/Hh) чеш. hora [ˈɦora] → хора

СливениУреди

Африкати су сугласници чија артикулација започиње плозивом, а завршава се фрикативом. Они су дословно сливени, јер два, ретко три одвојена гласа чине један нови. Према подели завршног струјног гласа, они могу бити шушкави или не. Нешушкави се преносе одабиром оног гласа који се јаче артикулише. Примери таквог преноса су [pf][f] и [kx][k]. У случајевима у којима изговарање једног гласа одмах након другог не изискује напор, преносе се сви гласови. Примери су [ndr][ndr] и [ɢʁ][ɡr].

МФА симбол Назив африката Српски еквивалент Запис Пример
  [ pɸ]  безвучни двоуснени безвучни уснено-зубни (Фф/Ff) ретки алофони примери
  [ p̪f]  безвучни уснено-зубни безвучни уснено-зубни (Фф/Ff) нем. Pfeffer [ˈpfɛfər] → фефр
  [ b̪v]  звучни уснено-зубни уснено-зубни апроксимант (Вв/Vv) цонг. xilebvu [ˈʃilebvu] → шилеву
  [ t̪θ]  безвучни зубни безвучни зубни (Тт/Tt) ретки алофони примери
  [ d̪ð]  звучни зубни звучни зубни (Дд/Dd) ретки алофони примери
  [ tɬ]  бочни безвучни надзубни спој /t̪/ и /l/ или /ɫ/ (Тл/Tl) шп. Xóchitl [ˈso̞tʃitɬ] → сочитл
  [ dɮ]  бочни звучни надзубни спој /d̪/ и /l/ или /ɫ/ (Дл/Dl) шп. Brandl [ˈbrandɮ] → брандл
  [ cç]  безвучни предњонепчани безвучни меки (Ћћ/Ćć) мађ. tyúk [cçuːk] → ћук
  [ ɟʝ]  звучни предњонепчани звучни меки (Ђђ/Đđ) мађ. gyár [ɟʝaːr] → ђар
  [ cʎ̥˔]  бочни безвучни предњонепчани спој /tɕ/ и /l/ или /ɫ/ (Ћл/Ćl) хадз. tlakate [cʎ̥˔akate] → ћлакате
  [ kx]  безвучни задњонепчани безвучни задњонепчани (Кк/Kk) ретки алофони примери
  [ ɡɣ]  звучни задњонепчани звучни задњонепчани (Гг/Gg) ретки алофони примери
  [ kʟ]  бочни безвучни задњонепчани спој /k/ и /l/ или /ɫ/ (Кл/Kl) арч. лӀон [kʟol] → клол
  [ ɡʟ]  бочни звучни задњонепчани спој /g/ и /l/ или /ɫ/ (Гл/Gl) ретки алофони примери
  [ qχ]  безвучни ресични спој /k/ и /r/ (Кр/Kr) арч. кхъэ [qχa] → кра
  [ ɢʁ]  звучни ресични спој /ɡ/ и /r/ (Гр/Gr) ретки алофони примери
  [ ʡʜ]  безвучни епиглотални безвучни задњонепчани (Кк/Kk) ретки алофони примери

Шушкави африкати много су чешћи, а од њих десет у српском их има пет. То су звучни меки африкат /dʑ/, безвучни меки африкат /tɕ/, безвучни зубни африкат /t̪s̪/, безвучни савијени африкат /ʈʂ/ и звучни савијени африкат /ɖʐ/.[15] Незванично и најчешће у страним речима, постоји и звучни зубни африкат /d̪z̪/. Правопис српскога језика издат 2010, приликом описа транскрипције овог гласа (напомена при тачки 196), каже да се он записује као дз. Ипак није никаква грешка ако се глас изговара сливено, као један, познат и из наших [српских] дијалеката.[23]

МФА симбол Назив африката Српски еквивалент Запис Пример
  [ t̪s̪]  безвучни зубни безвучни зубни (Цц/Cc) мађ. cica [ˈt̪s̪it̪s̪ɒ] → цица
  [ d̪z̪]  звучни зубни звучни зубни (Дз/Dz) грч. τζάμι [ˈd̪z̪ami] → дзами
  [ ts]  безвучни надзубни безвучни зубни (Цц/Cc) рум. preţ [prets] → прец
  [ dz]  звучни надзубни звучни зубни (Дз/Dz) јап. [mʲiˈdzu͍] → мидзу
  [ ʈʂ]  безвучни савијени безвучни савијени (Чч/Čč) словен. čakať [ˈʈ͡ʂakac] → чакаћ
  [ ɖʐ]  звучни савијени звучни савијени (Џџ/) словен. džús [d͡ʐuːs] → џус
  [ tʃ]  безвучни тврди безвучни савијени (Чч/Čč) итал. ciao [ˈtʃaːo] → чао
  [ dʒ]  звучни тврди звучни савијени (Џџ/) тур. acı [äˈdʒɯ] → аџу
  [ tɕ]  безвучни меки безвучни меки (Ћћ/Ćć) рус. чуть [tɕʉtʲ] → ћут
  [ dʑ]  звучни меки звучни меки (Ђђ/Đđ) кореј. 감자 [kɐmdʑɐ] → камђа

ПраскавиУреди

Плозиве карактерише изговор пред који је излаз ваздуха спречен. Од петнаестак, српски их има шест — по три звучна парњака. Врхом језика спречени су безвучни /t̪/ и звучни зубни плозив /d̪/, телом језика безвучни /k/ и звучни задњонепчани плозив /ɡ/, а уснама безвучни /p/ и звучни двоуснени плозив /b/.[15] Предњонепчани плозиви /c/ и /ɟ/ присутни су у македонском и чакавском наречју. Без потребе за преносом је глотални плозив   /ʔ/ , који заправо представља наглашено одвајање слогова.

МФА симбол Назив плозива Српски еквивалент Запис Пример
  [ p]  безвучни двоуснени безвучни двоуснени (Пп/Pp) порт. pai [paj] → пај
  [ b]  звучни двоуснени звучни двоуснени (Бб/Bb) мкд. убав [ˈubav] → убав
  [ p̪]  безвучни уснено-зубни безвучни двоуснени (Пп/Pp) грч. σάπφει [ˈsap̪fi] → сапфи
  [ b̪]  звучни уснено-зубни звучни двоуснени (Бб/Bb) грч. μπβανα [ˈb̪vana] → бвана
  [ t̪]  безвучни зубни безвучни зубни (Тт/Tt) укр. брат [brɑt̪] → брат
  [ d̪]  звучни зубни звучни зубни (Дд/Dd) пашт. ﺪﻮﻩ [ˈd̪wɑ] → два
  [ t]  безвучни надзубни безвучни зубни (Тт/Tt) грч. τρία [ˈtria] → трија
  [ d]  звучни надзубни звучни зубни (Дд/Dd) мађ. adó [ˈɒdoː] → адо
  [ ʈ]  безвучни савијени безвучни зубни (Тт/Tt) хинд. टालना [ʈaːl.naː] → тална
  [ ɖ]  звучни савијени звучни зубни (Дд/Dd) тел. అఢరు [ʌɖʌru] → адару
  [ c]  безвучни предњонепчани безвучни меки (Ћћ/Ćć) рум. chin [cin] → ћин
  [ ɟ]  звучни предњонепчани звучни меки (Ђђ/Đđ) мађ. gyám [ ɟaːm] → ђам
  [ k]  безвучни задњонепчани безвучни задњонепчани (Кк/Kk) груз. ქვა [kʰva] → ква
  [ ɡ]  звучни задњонепчани звучни задњонепчани (Гг/Gg) кореј. 메기 [meɡi] → меги
  [ kp]  безвучни усненозадњонепчани спој /k/ и /p/ (Кп/Kp) мон. kpa [k͡pa] → кпа
  [ ɡb]  звучни усненозадњонепчани спој /ɡ/ и /b/ (Гб/Gb) мон. gba [ɡ͡ba] → гба
  [ q]  безвучни ресични безвучни задњонепчани (Кк/Kk) каз. ҡош [qụʂ] → куш
  [ ɢ]  звучни ресични звучни задњонепчани (Гг/Gg) перс. غذا [ɢæˈzɒ] → геза
  [ ʡ]  епиглотални плозив безвучни задњонепчани (Кк/Kk) арч. гӀарз [ʡarz] → карз

ТреперниУреди

Вибрант је сугласник приликом чијег изговора артикулатори трепере. Од седам вибранта укупно, српски језик има само један — надзубни вибрант /r/.[15] Међутим, остали вибранти су му веома слични ако се звучање узима у обзир.

МФА симбол Назив вибранта Српски еквивалент Запис Пример
  [ ʙ]  двоуснени вибрант звучни двоуснени (Бб/Bb) абх. путу [puʙu] → пубу
  [ r̪]  зубни вибрант надзубни вибрант (Рр/Rr) мађ. [r̪oː] → ро
  [ r]  надзубни вибрант надзубни вибрант (Рр/Rr) алб. rrush [ruʃ] → руш
  [ r̥]  безвучни надзубни вибрант надзубни вибрант (Рр/Rr) исл. hrafn [ˈr̥apn̥] → рапн
  [ ɽr]  савијени вибрант надзубни вибрант (Рр/Rr) ретки алофони примери
  [ ʀ]  ресични вибрант надзубни вибрант (Рр/Rr) хебр. ירוק [jaˈʀok] → јарок
  [ ᴙ]  епиглотални вибрант надзубни вибрант (Рр/Rr) ретки алофони примери

УбачајнициУреди

Имплозиви су сугласници, плозиви или африкати, код којих је присутан и гркљански начин артикулације (уз плућни). Нема их у индоевропским језицима, па ни у српском. Укупно их је дванаест, а чешћи су звучни од безвучних.

МФА симбол Назив вибранта Српски еквивалент Запис Пример
  [ ƥ]/[ ɓ̥]  безвучни двоуснени безвучни двоуснени (Пп/Pp) ретки алофони примери
  [ ɓ]  звучни двоуснени звучни двоуснени (Бб/Bb) мон. ‘balœ [ɓálə́] → бала
  [ ɗ̪ ]  звучни зубни звучни зубни (Дд/Dd) ретки алофони примери
  [ ƭ]/[ ɗ̥ ]  безвучни надзубни безвучни зубни (Тт/Tt) ретки алофони примери
  [ ɗ]  звучни надзубни звучни зубни (Дд/Dd) виј. đuôi [ɗuəj] → дуој
  [ ᶑ]  звучни савијени звучни зубни (Дд/Dd) ретки алофони примери
  [ ƈ]/[  ʄ̥ ]  безвучни предњонепчани безвучни меки (Ћћ/Ćć) ретки алофони примери
  [ ʄ]  звучни предњонепчани звучни меки (Ђђ/Đđ) свах. jana [ ʄana] → ђана
  [ ƙ]/[ ɠ̊ ]  безвучни задњонепчани безвучни задњонепчани (Кк/Kk) свах. ukuza [uˈƙuːza] → укуза
  [ ɠ]  звучни задњонепчани звучни задњонепчани (Гг/Gg) ретки алофони примери
  [ ʠ]/[ ʛ̥ ]  безвучни ресични безвучни задњонепчани (Кк/Kk) ретки алофони примери
  [ ʛ]  звучни ресични звучни задњонепчани (Гг/Gg) ретки алофони примери

ИзбачајнициУреди

Ејективи су безвучни сугласници код којих при изговору долази до затварања гркљана. Дакле, ваздух се избацује из гркљана, док плућа мирују. Нема их у индоевропским језицима, па ни у српском. Укупно их има двадесетак. Неки су праскави (плозиви):

МФА симбол Назив ејектива Српски еквивалент Запис Пример
  [ pʼ]  двоуснени праскави безвучни дбоуснени плозив (Пп/Pp) јерм. պոչ [pʼotʃʰ] → поч
  [ t̪ʼ]  зубни праскави безвучни зубни плозив (Тт/Tt) ретки алофони случајеви
  [ ť]  надзубни праскави безвучни зубни плозив (Тт/Tt) груз. ტიტა [tʼitʼa] → тита
  [ cʼ]  предњонепчани ејектив безвучни меки африкат (Ћћ/Ćć) ретки алофони случајеви
  [ ʈʼ]  савијени праскави безвучни зубни плозив (Тт/Tt) ретки алофони случајеви
  [ kʼ]  задњонепчпани праскави безвучни задњонепчпани плозив (Кк/Kk) арч. кIан [kʼan] → кан
  [ qʼ]  ресични праскави безвучни задњонепчпани плозив (Кк/Kk) арч. къам [qʼam] → кам

Неки су струјне природе (фрикативи):

МФА симбол Назив ејектива Српски еквивалент Запис
  [ ɸʼ]  двоуснени струјни ејектив уснено-зубни фрикатив (Фф/Ff)
  [ fʼ]  уснено-зубни струјни ејектив уснено-зубни фрикатив (Фф/Ff)
  [ θʼ]  зубни струјни ејектив безвучни зубни плозив (Тт/Tt)
  [ sʼ]  надзубни струјни ејектив безвучни зубни сибилант (Сс/Ss)
  [ ɬʼ]  бочни надзубни струјни ејектив безвучни зубни сибилант (Сс/Ss)
  [ ʃʼ]  тврди струјни ејектив безвучни тврди фрикатив (Шш/Šš)
  [ ʂʼ]  савијени струјни ејектив безвучни тврди фрикатив (Шш/Šš)
  [ çʼ]  предњонепчани струјни ејектив безвучни задњонепчани фрикатив (Хх/Hh)
  [ ɕʼ]  меки струјни ејектив безвучни тврди фрикатив (Шш/Šš)
  [ x’]  задњонепчани струјни ејектив безвучни задњонепчани фрикатив (Хх/Hh)
  [ χʼ]  ресични струјни ејектив безвучни задњонепчани фрикатив (Хх/Hh)

Неки су сливене природе (африкати):

МФА симбол Назив ејектива Српски еквивалент Запис Пример
  [ tθʼ]  зубни сливени ејектив безвучни зубни плозив (Тт/Tt) ретки алофони случајеви
  [ tsʼ]  надзубни сливени ејектив безвучни зубни африкат (Цц/Cc) јерм. ծառ [t͡sʼɑr] → цар
  [ tɬʼ]  бочни надзубни сливени ејектив спој /t̪/ и /l/ или /ɫ/ (Тл/Tl) ретки алофони случајеви
  [ tɕʼ]  меки сливени ејектив безвучни меки африкат (Ћћ/Ćć) ретки алофони случајеви
  [ cçʼ]  предњонепчани сливени ејектив безвучни меки африкат (Ћћ/Ćć) ретки алофони случајеви
  [ c͡ʎ̝ʼ]  бочни предњонепчани сливени ејектив спој /tɕ/ и /l/ или /ɫ/ (Ћл/Ćl) хадз. dlaggwa [cʎ̝̥ʼakxʷ’a] → ћлаква
  [ tʃʼ]  тврди сливени ејектив безвучни тврди африкат (Чч/Čč) јерм. ճյուղ [t͡ʃʼiʊ̯ʁ] → чивр
  [ ʈʂʼ]  савијени сливени ејектив безвучни тврди африкат (Чч/Čč) ретки алофони случајеви
  [ kxʼ]  задњонепчани сливени ејектив безвучни задњонепчани плозив (Кк/Kk) хадз. dlaggwa [cʎ̝̥ʼakxʷ’a] → ћлаква
  [ k͡ʟ̝ʼ]  бочни задњонепчани сливени ејектив спој /k/ и /l/ или /ɫ/ (Кл/Kl) ретки алофони случајеви
  [ qχʼ]  ресични сливени ејектив безвучни задњонепчани плозив (Кк/Kk) ретки алофони случајеви

ЦоктавиУреди

Кликови су тип сугласника који се изговарају и улазним (ингресивним) и излазним (оралним) механизмом изговора. Ваздух се усисава у усну дупљу, где су две препреке — једна у предњем делу усне дупље, друга у задњем. При усисавању ваздуха уклања се предња препрека. Кликови, са изузетком паралингвистичких гласова, постоје само у афричким.

Они се услед несличности ни са једним другим гласом на српски не могу ни транскрибовати, али, како их је ипак немогуће изоставити, употребљава се Киршенбаумова транскрипција. Ипак, потребно је имати у виду да се у језичкој традицији цоктави сугласници малтене никад не преносе и у потпуности занемарују (нпр. језик коса, не ктлоса или слично).

МФА симбол Киршенбаум Назив клика Српски еквивалент Пример
  [ ʘ]  p.! слаб двоуснени клик слаб увучени пољубав [ʘoa] = поа
  [ ʘ̬]  b.! звучни двоуснени клик јак увучени пољубац [ʘ̬ox] = бох
  [ ʘ̃]  m.! назални двоуснени клик увучени пољубац кроз нос [ʘ̃i] = ми
МФА симбол Киршенбаум Назив клика Српски еквивалент Пример
  [ ǀ]/[ ʇ]  t! слаб зубни клик слабо цоктање кроз зубе [ǀʰeta] = [ʇʰeta] = тета
  [ ǀ̬]/[ ʇ̬]  d! звучни зубни клик јако цоктање кроз зубе [ǀ̬iriku] = [ʇ̬iriku] = дирику
  [ ǀ̃]/[ ʇ̃]  n! назални зубни клик зубно цоктање кроз нос [miǀ̃a] = [miʇ̃a] = мина
МФА симбол Киршенбаум Назив клика Српски еквивалент Пример
  [ ǃ]/[ ʗ]  t.! слаб надзубни клик слабо клокотање језика [laǃo] = [laʗo] = лато
  [ ǃ̬]/[ ʗ̬]  d.! звучни надзубни клик јако клокотање језика [kaᶢǃa] = [kaʗ̬a] = када
  [ ǃ̃]/[ ʗ̃]  n.! назални надзубни клик клокотање језика кроз нос [teǃ̃e] = [teʗ̃e] = тене
МФА симбол Киршенбаум Назив клика Српски еквивалент Пример
  [ ǁ]/[ ʖ]  tl! слаб бочни клик слабо цоктање ка страни уста [eǁek] = [eʖek] = етлек
  [ ǁ̬]/[ ʖ̬]  dl! звучни бочни клик јако цоктање ка страни уста [ǁ̬ai] = [ʖ̬ai] = длаи
  [ ǁ̃]/[ ʖ̃]  nl! назални бочни клик бочно цоктање кроз нос [ǁ̃àŋ] = [ʖ̃àŋ] = нлан
МФА симбол Киршенбаум Назив клика Српски еквивалент Пример
  [ ǂ]/[ ʄ]  c! слаб предњонепчани клик слабо обично цоктање [ǂʰabá] = [ʄʰabá] = ћаба
  [ ǂ̬]/[ ʄ̬]  J! звучни предњонепчани клик јако обично цоктање [ǂ̬òː] = [ʄ̬òː] = ђо
  [ ǂ̃]/[ ʄ̃]  n^! назални предњонепчани клик обично цоктање кроз нос [ǂ̃ûm] = [ʄ̃ûm] = њум

НапоменеУреди

  1. ^ Готово затворен готово предњи нелабијализован самогласник /ɪ/ преноси се као предњонепчани апроксимант /j/ када се налази до другог самогласника. Примери таквог преноса су Еј-Би-Си (ABC [.eɪ.bi'si]; не Еи-Би-Си) и Мајкл (Michael [ˈmaɪkəl]; не Маикл).

РеференцеУреди

  1. ^ „Transkripcija (lot. transcriptio – perrašymas)”. Tarptautinių žodžių žodynas. Архивирано из оригинала на датум 09. 3. 2014. Приступљено 11. 01. 2013. 
  2. ^ а б в г „Prilagođeno pisanje (transkripcija) imena iz stranih jezika”. Prijemni Infostud. Приступљено 11. 01. 2013. 
  3. ^ „Phonemic (Broad) Transcription of Australian English”. MacQuaire University. Приступљено 11. 01. 2013. 
  4. ^ International Phonetic Association (IPA), Handbook.
  5. ^ MacMahon 1996, стр. 821–846.
  6. ^ Wall, Joan (1989). International Phonetic Alphabet for Singers. Pst. ISBN 978-1-877761-50-8. 
  7. ^ „IPA: Alphabet”. UCL Division of Psychology and Language Sciences. Архивирано из оригинала на датум 10. 10. 2012. Приступљено 11. 01. 2013. 
  8. ^ „Current IPA chart” (PDF). UCL Division of Psychology and Language Sciences. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 26. 03. 2009. Приступљено 11. 01. 2013. 
  9. ^ Пешикан, Јерковић & Пижурица 2010, стр. 250.
  10. ^ Мирза и Бупати победници, Радио-телевизија Србије, Приступљено 11. 01. 2013 
  11. ^ Србија у Лондону, Влада Републике Србије, Приступљено 11. 01. 2013 
  12. ^ Ана и Ноле међу најпопуларнијима на Интернету, Глас Српске, Приступљено 11. 01. 2013 
  13. ^ Веснина и Мирза пласирале су полуфинале Ролан-Гароса, Глас Русије, Приступљено 11. 01. 2013 
  14. ^ Brown, Wayles; Alt, Theresa (2004), A Handbook of Bosnian, Serbian and Croatian, SEELRC, Приступљено 11. 01. 2013 
  15. ^ а б в г д ђ е ж з Morén, Bruce (2005), Consonant-Vowel Interactions in Serbian: Features, Representations and Constraint Interactions (PDF), Center for Advanced Study of Theoretical Linguistics, Tromsø, Архивирано из оригинала (PDF) на датум 15. 03. 2010, Приступљено 11. 01. 2013 
  16. ^ Pavešić, Eugenija; Lončarić, Mijo; Malić, Dragica; Znika, Marija; Zečević, Vesna; Peti, Mirko (1997), Hrvatska gramatika, Školska knjiga, ISBN 978-953-0-40010-8, »Pri njegovu su izgovoru govorni organi najprije u položaju sličnom kao pri izgovoru glasa i, a onda postupno prelaze u položaj za izgovor glasa e. U hrvatskom književnom jeziku dvoglasnik je ie ravan diftong.«  |first6= захтева |last6= у Authors list (помоћ)
  17. ^ Kapović, Mate (2007), „Hrvatski standard - evolucija ili revolucija?”, Jezikoslovlje, 8 (1): 61—76, »Iako se odraz dugoga jata u kojem ijekavskom govoru možda i može opisati kao dvoglas, on tu u standardu sasma sigurno nije. Taj tobožnji dvoglas treba maknuti iz priručnikâ standardnoga jezika jer nema nikakve koristi od uvođenja fantomskih fonema bez ikakve podloge u standardnojezičnoj stvarnosti.« 
  18. ^ Grammar of the Macedonian language. стр. 102, Stojka Bojkovska, Prosvetno Delo, Skopje 2008,
  19. ^ „Donijet Pravopis crnogorskog jezika”. 09. 7. 2009. Архивирано из оригинала на датум 01. 10. 2010. Приступљено 11. 01. 2013. 
  20. ^ „Dva nova slova u pravopisu”. 10. 07. 2009. Архивирано из оригинала на датум 22. 07. 2010. Приступљено 11. 01. 2013. 
  21. ^ „Montenegrin authorities introduce new alphabet”. B92. 16. 08. 2010. Архивирано из оригинала на датум 12. 08. 2013. Приступљено 11. 01. 2013. 
  22. ^ Пешикан, Јерковић & Пижурица 2010, стр. 260.
  23. ^ Пешикан, Јерковић & Пижурица 2010, стр. 173.

ЛитератураУреди

  • Пешикан, Митар; Јерковић, Јован; Пижурица, Мато (2010). „Прилагођено писање имена из страних језика (транскрипција)”. Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска. ISBN 978-86-7946-079-0.