Глоговица (Зајечар)

За другу употребу, погледајте страницу Глоговица.

Глоговица је насељено место града Зајечара у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 484 становника (према попису из 1991. било је 604 становника).

Глоговица
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗајечарски
ГрадЗајечар
Становништво
 — 2011.484
Географске карактеристике
Координате44° 07′ 11″ СГШ; 22° 16′ 03″ ИГД / 44.119666° СГШ; 22.2675° ИГД / 44.119666; 22.2675
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина395 м
Глоговица на мапи Србије
Глоговица
Глоговица
Глоговица на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број019
Регистарска ознакаZA

ИсторијаУреди

Први пут се на Лангеровој карти помиње место "Glogoviz", а на карти „Темишварски Банат“ се помиње напуштено место "Glogovittz". Село Глоговица се помиње у једном документу у оквиру[1] Крајинског диштрихта 1733 године поред још 32. насеља овог диштрихта. У пописима из 1846 године је забележено да је село је имало 117 кућа, 1866. године је имало 199 кућа. Према попису из 1890. године, Глоговица припада Крајинском срезу, има 247 кућа и 1311 становника, а 1910. године има 270 кућа и 1350 становника, а 1924. године 260 кућа.[1]

Село је настало у време Турака, тако што су људи из Крајине бежећи од турског зулума почели да насељавају места око шума и вода. Глоговицу су основали избеглице из Чубре.[1] Прво су се настанили на месту Унц (Марина шума) која се налазила између Салаша и Сикола, а потом су се преселили у Сељиште. Многи домаћини су раније а и сада имају винограде у Братујевцу, Речкој и Чубри.

У Глоговици је од времена проналаска злата на Дели Јовану 1888. године[2], а и касније радила фабрика за прераду златне руде која је била у већинском власништва[3] краља Александра првог Карађорђевића, као и Центар за истраживање рудних лежишта у источној Србији чији је власник био индустријалац Ђорђе Вајферт, о овим рударским активностима и данас сведоче остаци напуштених јаловишта.

ГеографијаУреди

Куће у Глоговици су на стрмим странама Глоговичке реке, на обронцима Дели Јована испод брда Русман. Село је збијеног типа, куће су 10 до 30 метара удаљене једна од друге, а на обронцима села и до 50 метара. Подељено је не четири атара: Миљешти, Јордачевићи, Гимишешти и Барбуловићи. Квалитет земље је средње родности.

У селу се налазе многобројни бунари као и чесме : Аврамовића Чешмја, Германовића Чешмја, Бучина и Миленковића Чешмја. На Глоговичкој реци су изграђена два мања Глоговичка језера која су погодна за летњи одмор и риболов.

Глоговица и Дубочане имају једну цркву, Храм Успења Свете Ане, коју је подигао Ђорђе Вајферт 1910. године на пропланку између Глоговице и Дубочана. Мештани села славе Св. Тројицу.

Основна школа је основана 1867. године, а данас је подручно одељење ОШ „Јован Јовановић Змај“ Салаш.

ДемографијаУреди

У насељу Глоговица живи 408 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,3 година (44,1 код мушкараца и 50,3 код жена). У насељу има 137 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,53.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 1.023
1953. 973
1961. 930
1971. 867
1981. 762
1991. 604 591
2002. 484 519
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Власи
  
232 47,93%
Срби
  
226 46,69%
Румуни
  
12 2,47%
Југословени
  
1 0,20%
непознато
  
4 0,82%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ а б в Станојевић, Тихомир (1979). Неготин и Крајина, књига прва, од првих трагова до 1858. године. Неготин: Заједница културе СО Неготин - Новинска установа Тимок. стр. Стр. 40. 
  2. ^ „ISTORIJAT ISTRAŽIVANJA I GEOLOŠKA GRAĐA BORSKIH LEŽIŠTA BAKRA” (PDF). Рударски радови. 1: стр.8,. 2011. 
  3. ^ „Решење о одузимању имовине, тачка 27а. Од 2.8.1947. Пов бр. 1433, Архив Југославије” (PDF). 1947. Приступљено 01. 04. 2022. 
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди

ГалеријаУреди