Отворите главни мени

Глумачка династија Поповић

Стара зграда Српског народног позоришта у Новом Саду, кућа Лазара Дунђерског коју је он изнајмљивао Позоришту за симболичну једну форинту годишње. Зграда је изгорела у пожару 22. јануара 1928. године.
Изглед Народног позоришта 1895. године - првобитан изглед до 1914. Фотографија М. Јовановића

Глумачка династија Поповић значајна је српска глумачка династија. Родоначелник ове чувене породице је свештеник Лука Поповић из Врањева.[a] Лукина шира по­родица, укључујући синове, кћери, снаје, зетове, унуке и праунуке, дала је српском позоришту дваде­сетак истакнутих глумаца, а многи од њих су били и врсни певачи и редитељи.[1]

Ова „уметничка династија” је једно време сачињавала готово половину трупе Српског народног позоришта у Новом Саду, посебно добро дошли српском позоришту у периоду његовог настајања. Представљали су моћан и веома утицајан породични круг, не само у глумачкој екипи него и у органима Друштва за Српско народно позориште.[2] Они су дуго представљали глумачку основу Српског народног позоришта, а по оснивању Народног позоришта у Београду представљали су костур и те екипе.[3]

Прота Лука Поповић из ВрањеваУреди

 
Црква Св. Јована Претече у Врањеву (Нови Бечеј)

Лука Поповић (2. фебруар 1808 − 1854)[1] је рођен у Врањеву. Према подацима матице рођених српске православне цркве у Врањеву стоји да је мушко дете Лука Попов (не Поповић) син Тимотеја и мајке Стефаније, рођен 15. фебруара 1808. године.[b] Имао је две младе сестре: Софију, рођену 1810. и Екатерину, рођену 1812. године. Браће није имао. Није познато да ли је цела породица Тимотеја Попова, ратара из Врањева, променила презиме у Поповић, али је познато да је Лука носио презиме Поповић још као ђак Гимназије у Сремским Карловцима. [c][d]

Лука Поповић је службовао као свештеник у Врањеву до 1847. године. Био је познат љубитељима црквеног појања и поклоницима лепе речи у Сремским Карловцима и у Врањеву.[4] Оженио се Милицом, домаћицом,[5] са којом је имао (поуздано се зна) седморо деце. Године 1847. прелази за свештеника у мало село Овсеницу, у румунском делу Баната, а одатле у Иванду, такође у Румунији.

Поп Лука је умро 1854. године. За њим је остала бројна породица са седморо незбринуте деце. Иако је после очеве смрти најстарија Катарина имала 22, а Драгиња 20 година, сви су они живели од очевих поповских принадлежности. [e] Таква материјална ситуација представљала је један од главних разлога да се сва деца Луке Поповића определе за позориште, а српско позориште добије врло даровите глумице у годинама када се великим грехом сматрала и сама појава девојке на позорници, а камоли да се „шминка и љуби на сцени”.[3]

Потомци проте ЛукеУреди

ДецаУреди

 
Драгиња Ружић, ћерка попа Луке
 
Љубица Коларовић, ћерка попа Луке
 
Споменик на гробници породице Ружић на Алмашком гробљу у Новом Саду, где је сахрањено неколико чланова династије Поповић: Драгиња Ружић, ћерка попа Луке, њен супруг Димитрије Ружић, Милка Марковић, ћерка Драгињине сестре Софије и Милкин син Димитрије Митица Марковић. Споменик је један од Тридесет надгробних споменика са гробним местима истакнутих политичких, културних и јавних радника који су као Просторна културно-историјска целина 1999. године проглашени за споменик културе[6]

Катарина−Катица Поповић (1832?)Уреди

Катарина−Катица Поповић рођена је 1832. или почетком 1833. године у Врањеву. Била је најстарија ћерка свештеника Луке Поповића из Врањева.[3] Глумом се бавила кратко, у позоришту у Београду, а неколико месеци током 1861. године наступала је и у Српском народном позоришту, превасходно у епизодним улогама. Како није имала особитог дара за глумачки позив, убрзо је напустила сцену.[7] Њена ћерка Емилија Поповић постигла је далеко већи успех.[8]

Драгиња Ружић (1834 — 1905)Уреди

Драгиња Ружић (рођена Поповић) била је чланица ансамбла Српског народног позоришта у Новом Саду. Сматра се првом српском професионалном глумицом.[9] важила је за једну од најталентованијих глумица свог времена. Била је удата за чувеног глумца Димитрија−Миту Ружића[10]

Љубица Коларовић (1836 — 1890)Уреди

Љубица Коларовић (рођена Поповић) била је једна од најбољих глумица код Срба у другој половини 19. века. Каријеру је започела у Српском народном позоришту у Новом Саду, а затим наступала у путујућим позоришним трупама, као и у Хрватском народном казалишту у Загребу.[11] Каријеру је завршила у београдском Народном позоришту, где је запамћена као једна од првих званичних примадона. Била је удата за глумца Димитрија Коларовића. Велики глумачки успех постигла је и њена ћерка Зорка Тодосић.[4]

Лазар−Лаза Поповић (1839 — 1892)Уреди

Лазар—Лаза Поповић, глумац, редитељ и управник путујућег позоришта, остао је упамћен и као главни и готово једини редитељ београдског Народног позоришта у његовој првој сезони. Највеће заслуге му се приписују за васпитавање генерације младих талената који су почињали у његовом путујућем позоришту и касније заузимали највиднија места на српским позорницама. Са својом дружином проводио је пропаганду позоришта на широком јужнословенском подручју и подстицао оснивање многобројних аматерских и професионалих театара. У првом браку био је ожењен глумицом Маријом Аделсхајм-Поповић.[12] Недуго после смрти прве супруге Лаза се жени Видосавом, домаћицом, са којом је имао деветоро деце, од којих се неколико посветило глуми. Највише успеха имао је Лука Поповић, а успешне су биле и Зорка Поповић-Премовић и Даница Поповић.[13]

Јелисавета−Јеца Добриновић (1841 — 1898)Уреди

Јелисавета−Јеца Добриновић (рођена Поповић) глумом је почела да се бави доста касно, тек у својој 27. години, на наговор Антонија Хаџића, тадашњег управника Српског Народног Позоришта. Упамћена је, између осталог и по томе што је на глумачку каријеру пристала под условом − да што чешће игра само улоге старијих жена. Њена жеља била је прихваћена. Била је удата за чувеног глумца Перу Добриновића. До краја каријере остала је у матичном позоришту.[14]

Софија Максимовић Вујић (1851 — 1921)Уреди

Софија Максимовић Вујић (рођена Поповић) била је глумица у Српском народном позоришту у Новом Саду где је, са краћим паузама, провела готово цео глумачки век. Кратко време играла је и у Хрватском народном казалишту у Загребу. Била је удата за композитора и диригента Аксентија Максимовића, са којим је имала ћерку Милицу (Милку) Марковић, такође чувену српску глумицу. После смрти првог мужа била је удата за осијечког велепоседника и трговца Петра Вујића.[15]

Паја Поповић (1852 — 1876)Уреди

Паја Поповић је најмлађе дете свештеника Луке Поповића. Завршио је препарандију и службовао као учитељ у Делиграду. Глумачку каријеру почео је 1872. године у трупи свог брата Лазе Поповића. Од 1. септембра 1874. до 12. новембра 1875. био је у трупи Ђорђа Пелеша, а од октобра 1875. до смрти био је члан Српског народног позоришта. Сахрањен је на Алмашком гробљу у Новом Саду.

УнуциУреди

 
Зорка Тодосић, ћерка Љубице Коларовић и унука попа Луке
 
Милка Марковић, ћерка Софије Максимовић Вујић и унука попа Луке
 
Љубица Теодосијевић, ћерка Зорке Тодосић, унука Љубице Коларовић и праунука попа Луке

Емилија Поповић (1859 — 1917)Уреди

Емилија Поповић, ћерка Катарине-Катице Поповић, била је крајем 19. и почетком 20. века једна од најбољих српских драмских уметница. Играла је у путујућим позоришним трупама а затим, до краја глумачке каријере, у Народном позоришту у Београду.[8] Играла је главну улогу у филму „Јадна мајка”, трећем играном филму снимљеном у Србији, који на жалост није сачуван.[16]

Зорка Тодосић (1864 — 1936)Уреди

Зорка Тодосић (роћена Коларовић) ћерка је глумачког пара Љубице Коларовић (Поповић) и Димитрија Коларовића. Била је позната српска глумица, више од 20 година првакиња Народног позоришта у Београду. Нарочито се истицала као субрета у оперетама и у певачким улогама у комадима из народног живота, да би се у зрелијим годинама доказала и у комедији и драми. Заузима посебно место у галерији наших најзначајнијих позоришних уметница као велика трагеткиња и првокласна оперетска певачица, која је носила главне оперетске улоге и кроз њих популаризовала оперету у Србији.[4] Зорка Тодосић била је међу првим певачима који су уживо наступали на таласима тек основаног Радио Београда.[17] У браку са Миланом Теодосијевићем[f] Добила је ћерку Љубицу Теодосијевић, која се такође посветила позоришту.[18]

Милка Марковић (1869 – 1930)Уреди

Милка Марковић (рођена Милица Максимовић), ћерка је Софије Максимовић Вујић, Српском народном позоришту и Аксентија Максимовића, композитора и капелника у истом позоришту. Била је једна од најбољих српских драмских уметница. Сматра се прваом женом редитељем код Срба.[15] Глумила је у Народном позоришту у Београду и Српском народном позоришту у Новом Саду. одликована је за свој рад орденом Светог Саве V реда. Била је удата за глумца Михаила Марковића и у том браку добила сина Димитрија-Митицу Марковића, касније такође глумца и редитеља Српском народном позоришту.[19]

Лука Поповић (1878 – 1914)Уреди

Лука Поповић, син глумца Лазара-Лазе Поповића, био је српски глумац, певач и редитељ, припадник генерације српских глумаца првог модерног доба. Као глумац и певач наступао је у Народном позоришту у Београду, Српском народном позоришту у Новом Саду и Народном позоришту у Скопљу, где се опробао и као редитељ.[20] Био је и члан путујућих позоришних трупа. Основао је и водио српско позориште за исељенике у Америци, где се упознао и зближио са Михајлом Пупином.[21]

Зорка Поповић-Премовић (1886 — 1909)Уреди

Зорка Поповић-Премовић, ћерка глумца Лазара-Лазе Поповића, ступила је на позорницу још као девојчица, 1898. године и остала у београдском Народном позоришту, као једна од младих нада, све до своје трагичне смрти 1909. године, када ју је убио љубоморни муж.[22]

Даница Поповић (?)Уреди

Даница Поповић, ћерка глумца Лазара-Лазе Поповића, наступала је у београдском Народном позоришту од 1900. до 28. фебруара 1909. године.[23]

ПраунуциУреди

Љубица Теодосијевић (1881 — 1905)Уреди

Љубица Теодосијевић (удата Спиридоновић) била је ћерка Зорке Тодосић. Рођена је 1881. године у Земуну. Како би се што боље припремила за глумачки позив, образовала се прво у Београду, а потом у Бечу. Први пут на сцену је ступила је 24. новембра 1901. године у улози поштарке Кристе у оперети Птичар, у којој се њена мајка прославила. Београдска штампа дочекала је са искреним одушевљењем. Исте године верила се за глумца Александра Радовића, да би убрзо раскинула ту веридбу и 1903. године удала се за глумца Ристу Спиридоновића. Током 1903. и 1904. године играла је у нишком позоришту Синђелић с великим успехом, али није успела да постигне већи успех јер је већ 1905. године умирла од туберкулозе.[4]

Димитрије-Митица Марковић (1896 – 1949)Уреди

Димитрије Митица Марковић син је глумице и редитељке Милке Марковић и глумца глумца Михаила Марковића. Овај српски глумац, редитељ и певач последњи је изданак чувене српске глумачке династије поп-Луке из Врањева. Као школовани глумац и певач наступао је у Српском народном позоришту у Новом Саду и Народном позоришту у Бањој Луци, а као оперски певач приређивао је уметничке концерте широм Србије.[24]

НапоменеУреди

  1. ^ Данашњи Нови Бечеј
  2. ^ По старом календару
  3. ^ Васа Стајић, у својој књизи Великокикиндски диштрикт, наводи: „Лука Поповић, син Тимотеја, ратара из Врањева учио 1825-6. у Карловцима другу граматику, а 1829-3. свршио је овде други разред човечности као одличан ученик.”
  4. ^ Додавање наставка ић презимену у то доба српског романтизма. Нарочито су то настојали млади, ђаци, студенти и интелектуалци уопште. Поготово они који су се све до Првог светског рата враћали у Србију. После Првог светског рата промене презимена све су ређе.
  5. ^ Тада је на селу било немогуће рачунати на било какво запослење деце, посебно женске, која су завршила само основну школу. За њих је удаја била једино решење, а у случају деце попа Луке све до ступања у Српско народно позориште ни једна се није удала.
  6. ^ На почетку каријере наступала је под својим девојачким презименом, као Зорка Коларовић. Удајом ѕа Милана Теодосијевића мења презиме у Зорка Коларовићева-Теодосијевић. Од 1887. године њено име појављује се на позоришним плакатима са грешком – потписана је као Тодосићка уместо Теодосијевићка, после чега се грешка изнова понавља, док коначно Тодосић не постане њено усвојено презиме. Не постоји писани документ о томе да ли је Зорка наменски променила своје презиме.

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Stojković 1979, стр. 139
  2. ^ „ДОБРИНОВИЋ Зорка”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Српско народно позориште. Приступљено 9. 9. 2017. 
  3. 3,0 3,1 3,2 Mečkić, Lazar. „Luka Popović”. NOVI BEČEJ - ONLINE. Приступљено 9. 9. 2017. 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Stojanović 2016, стр. 7-17
  5. ^ Mečkić, Lazar. „Draginja Ružić, rođena Popović prva srpska profesionalna glumica”. NOVI BEČEJ - ONLINE. Приступљено 9. 9. 2017. 
  6. ^ „Тридесет надгробних споменика са гробним местима истакнутих политичких, културних и јавних радника, на Алмашком гробљу у Новом Саду, О.Нов”. Споменици културе у Србији. Националног центра за дигитализацију. Приступљено 1. 3. 2017. 
  7. ^ „ПОПОВИЋ Катарина”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Српско народно позориште. Приступљено 9. 9. 2017. 
  8. 8,0 8,1 Stojković 1979, стр. 244-245
  9. ^ MEČKIĆ, LAZAR. „Draginja Ružić, rođena Popović prva srpska profesionalna glumica”. NBO : Novi Bečej - Online. Приступљено 14. 1. 2017. 
  10. ^ Чланак Боривоја С. Стојковића у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ (7 том, Р-Србија) 1968.
  11. ^ „КОЛАРОВИЋ Љубица”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Српско народно позориште. Приступљено 9. 9. 2017. 
  12. ^ „ПОПОВИЋ Лаза”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Српско народно позориште. Приступљено 9. 9. 2017. 
  13. ^ Stojković 1979, стр. 145-146
  14. ^ „ДОБРИНОВИЋ Јелисавета-Јеца”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Српско народно позориште. Приступљено 9. 9. 2017. 
  15. 15,0 15,1 Марковић, О. (2011). „Максимовић Вујић, Софија”. Српски биографски речник. Књ. 5, Кв-Мао (PDF). Нови Сад: Матица српска. ISBN 978-86-7946-085-1. Приступљено 19. 1. 2017. COBISS.SR 266200327
  16. ^ Kosanović, Dejan (11. 9. 2003). „Prva bioskopska predstava”. Vreme. 662. Приступљено 9. 9. 2017. 
  17. ^ Janoš, Saša. „Istorija radijskog pevanja narodne muzike od 1935. do 1975. godine”. Riznica Srpska. Приступљено 9. 9. 2017. 
  18. ^ Лош, Татјана (2. 3. 2016). „Прва позоришна Коштана”. Вечерње Новости. Приступљено 9. 9. 2017. 
  19. ^ „МАРКОВИЋ МИЛКА”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Српско народно позориште. Приступљено 9. 9. 2017. 
  20. ^ MEČKIĆ, LAZAR. „Luka Popović”. NBO - Novi Bečej On-line. Приступљено 9. 9. 2017. 
  21. ^ Stojković 1979, стр. 511-512
  22. ^ Stojković 1979, стр. 419—420
  23. ^ Stojković 1979, стр. 421
  24. ^ „МАРКОВИЋ Димитрије-Митица”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Српско народно позориште. Приступљено 9. 9. 2017. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди