Голуб гривнаш (лат. Columba palumbus) је најкрупнија европска врста голуба. Ловна је дивљач. Насељава шуме, а чест је и у градовима, где се може срести у баштама.

Голуб гривнаш
Голуб гривнаш
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
C. palumbus
Биномно име
Columba palumbus
Linnaeus, 1758
Распон голуба гривнаша:
  Гнежђење током лета
  Гнежђење током целе године
  Зимовање без гнежђења

Опис

уреди

Дугачак је 38—43 цм, а тежак 400—600 грама.[2] Плаво-сиве је боје, са ружичастом нијансом на грудима. Има беле мрље са обе стране врата, налик огрлици (гривни), као и беле пруге на крилима, које се истичу у лету. Кљун му је јарко наранџаст, а ноге црвене. Младунци су сивкасти и појављује им се гривна тек након 6 месеци живота.

Оглашавају се тоном налик на „гху-у-ху-хуху“. Приликом полетања, чује се бучни клепет њихових крила.

Распрострањеност

уреди

Живе широм Европе, осим најсевернијих предела. Насељавају и северозапад Африке, као и запад Азије, на истоку све до западног Сибира и Хималаја. У северним деловима Европе је селица, а у јужним станарица.

У Србији је раније био редак и сретао се само у неприступачним шумским пределима. У другој половини 20. века се проширио на села и градове. Данас се често среће у баштама, иако је још увек дивља, плашљива птица. Раније је био селица у Србији, док је насељавао брдско-планинске предела са дугим и оштрим зимама. Данас се задржава у градовима током зиме, где може наћи храну за себе.

Исхрана

уреди

Голуб гривнаш углавном се храни биљном храном. Најчешће једе свеже лишће скривеносеменица и лиснатог поврћа које скупља у пољима, вртовима и с априлака. Једе и житарице, орашасте плодове и воће. Током јесени се храни и смоквама и жиревима, а током зиме пуповима воћака и грмова. Прехрану повремено надопуњава ларвама, мравима и црвима. Потребу за пићем и купањем задовољава тражењем отворених спремника воде. Због свог начина прехране лако може постати пољопривредним наметником.

Размножавање

уреди
 
Јаје голуба гривнаша (Columba palumbus)

Гнезди се углавном два пута годишње, у априлу и јуну, мада се јаја могу наћи и у јулу. Гнездо прави искључиво на стаблима, где женка снесе два бела јаја, на којима сама лежи, а мужјак је замењује само у изузетним случајевима. Инкубација траје 18 дана. Птићи остају у гнезду двадесетак дана, а након излетања их родитељи хране јо 2-3 дана. Десетак дана касније се одвајају од одраслих птица и са младима од других парова, удружују у јата.

Подврсте

уреди

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ BirdLife International (2016). Columba palumbus. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 3. 11. 2019. 
  2. ^ CRC Handbook of Avian Body Masses by John B. Dunning Jr. (Editor). CRC Press . 1992. ISBN 978-0-8493-4258-5.

Спољашње везе

уреди