Гомељска област
Гомељска област (блр. Го́мельская во́бласць, рус. Го́мельская о́бласть) је административна јединица на југоистоку Републике Белорусије. Административни центар је град Гомељ. Основана је 15. јануара 1938. године.
| Гомељска област | |
|---|---|
 | |
 | |
| Држава |  Белорусија |
| Главни град | Гомељ |
| Површина | 40.400 km2 |
| Становништво | 2011. |
| — број ст. | 1.435.000[1] |
| — густина ст. | 38 ст./km2 |
| Званични веб-сајт | |
Географија
уредиУкупна површина области је 40.400 км² што чини петину укупне територије Републике Белорусије и површински је највећа административна јединица те земље. Граничи се са Брестском облашћу на истоку, Минском на северозападу и Могиљовском облашћу на северу. На западу је Брјанска област Русије, док на југу граничи са Украјином (Кијевска, Черниговска, Житомирска и Ривненска област).
Клима је умереноконтинентална, са топлим летима и благим зимама. Средња јануарска температура износи -5 до -6 °C, а јулски просек је између +18 и +19 °C. У зимском периоду учестали су јаки јужни ветрови, а у току лета западни и северозападни. Просечна годишња брзина ветра износи око 3 м/сек. Годишњи просек падавина се креће између 550 и 650 мм.
Вегетациони период је доста дуг, и траје од 191 до 209 дана. Клима погодује узгоју шећерне репе, кукуруза, винове лозе и других врста воћа.
Највеће и најважније реке области су Дњепар, Сож, Березина и Припјат. Реке су пловне и користе се за транспорт робе. Област је препуна мањих језера и мочвара, а највеће језеро је Чирвонаје (површине акваторије 43,6 км²). Под шумама је око 42% територије ове покрајине.
Гомељски регион има веома повољне услове за развој свих области људске делатности. Равничарски карактер, плодно земљиште, пловност река и природна богатства су допринели интензивном развоју овог краја од најранијих времена.
Историја
уредиГомељска област успостављена је 15. јануара 1938. на основу закона тадашњег Совјетског Савеза о административном и територијалном уређењу земље.
Административна подела
уредиГомељска област административно је подељена на 21 рејон (блр. раён; рус. район) и један град обласне субординације. У области постоји 18 насеља са статусом града и 17 насеља са административним статусом варошице (рус. городской посёлок) и 2.636 сеоских насеља. Административни центар области је град Гомељ.
| Рејон | Основан | Административни центар |
Површина км²[2] |
Становника попис 2009.[3] |
|---|---|---|---|---|
| Брагински рејон | 1. септембар 1924. | Брагин | 1.960,46 | 14.211 |
 Буда-Кашаљовски рејон
|
17. јул 1924. | Буда Кашаљова | 1.594,90 | 35.738 |
 Ветковски рејон
|
8. јануар 1926. | Вјетка | 1.558,62 | 18.766 |
 Гомељски рејон
|
27. јул 1937. | Гомељ | 1.955,79 | 69.930 |
 Добрушки рејон
|
8. децембар 1926. | Добруш | 1.452,72 | 40.632 |
 Житкавички рејон
|
17. јул 1924. | Житкавичи | 2.916,27 | 40.838 |
 Жлобински рејон
|
17. јул 1924. | Жлобин | 2.110,77 | 104.871 |
 Калинкавички рејон
|
17. јул 1924. | Калинкавичи | 2.756,24 | 64.055 |
 Јељски рејон
|
17. јул 1924. | Јељск | 1.365,68 | 17.839 |
 Кармјански рејон
|
17. јул 1924. | Карма | 949,15 | 15.456 |
 Лељчички рејон
|
17. јул 1924. | Лељчици | 3.221,3 | 27.722 |
 Лојевски рејон
|
1. август 1966. | Лојев | 1.045,53 | 14.346 |
 Мазирски рејон
|
17. јул 1924. | Мазир | 1.603,47 | 128.817 |
 Наровљански рејон
|
17. јул 1924. | Наровља | 1.588,82 | 11.371 |
| Октобарски рејон | 28. јун 1939. | Акцјабрски | 1.381,19 | 15.989 |
 Петрикавски рејон
|
17. јул 1924. | Петрикав | 2.835,18 | 33.960 |
 Речички рејон
|
8. децембар 1926. | Речица | 2.713,95 | 104.781 |
 Рагачовски рејон
|
17. јул 1924. | Рагачов | 2.066,99 | 60.933 |
 Светлагорски рејон
|
17. јула 1924. | Светлагорск | 1.899,91 | 90.125 |
 Хојнички рејон
|
18. децембар 1926. | Хојники | 2.027,74 | 22.412 |
 Чачерски рејон
|
8. децембар 1926. | Чачерск | 1.229,88 | 15.790 |
Демографија
уредиПрема проценама за 2011. годину, у области живи око 1.435.000 становника.[1] Од тог броја око 30% живи у сеоским подручјима.
Национални састав становништва по пописима био је следећи:
| Народ | Попис 1926. | Попис 1939.[4] | Попис 1959. | Попис 1970. | Попис 1979. | Попис 1989. | Попис 1999.[5] | Попис 2009.[6] |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Белоруси | 734.556 | 1.183.706 | 1.294.046 | 1.318.546 | 1.338.097 | 1.301.346 | 1.271.019 | |
| Руси | 71.273 | 89.664 | 137.410 | 169.288 | 210.419 | 169.263 | 111.085 | |
| Украјинци | 24.539 | 33.289 | 46.483 | 53.851 | 68.600 | 50.587 | 30.920 | |
| Роми | 979 | ... | 2.199 | 2.676 | 3.602 | 3.258 | 2.501 | |
| Јевреји | 67.578 | 45.004 | 42.312 | 38.433 | 31.770 | 5.896 | 2.341 | |
| Пољаци | 4.369 | 7.119 | 4.841 | 4.731 | 4.556 | 3.572 | 1.958 | |
| Јермени | 286 | ... | 316 | 317 | 658 | 1.625 | 915 | |
| Молдавци | 96 | ... | 266 | 381 | 801 | 990 | 798 | |
| Татари | 866 | 379 | 924 | 918 | 1.355 | 1.136 | 776 | |
| Азери | 98 | ... | 314 | 709 | 715 | 960 | 653 | |
| Немци | 411 | ... | 577 | 629 | 754 | 887 | 442 | |
| Туркмени | 39 | 395 | ||||||
| Грузини | 258 | ... | 140 | 204 | 452 | 417 | 295 | |
| Узбеци | 129 | ... | 268 | 470 | 459 | 273 | 273 | |
| Литванци | 356 | ... | 427 | 402 | 707 | 411 | 271 | |
| Казаси | 240 | ... | 168 | 197 | 434 | 223 | 196 | |
| Чуваши | 243 | ... | 301 | 377 | 547 | 323 | 167 | |
| Арапи | ... | 138 | ||||||
| Укупно | 908.449 | 1.364.303 | 1.533.304 | 1.594.773 | 1.667.795 | 1.545.083 | 1.440.718 |
| Насеља Гомељске области са више од 7.000 становника, по попису 2009. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Привреда
уредиГлавни енергент Гомељске области је тресет, и постоји преко 1.500 налазишта овог горива широм области. У близини града Речице су 1964. откривена прва лежишта нафте која се данас прерађује у рафинерији у Мазиру. Лежишта каменог угља су у југоисточном делу Припјатске низије, док се у Житкавичком рејону налазе богата лежишта уљних шкриљаца.
Залихе камене соли процењене су на преко 22 милијарде тона.
Гомељска област одликује се високим степеном индустријализације, а развијене су готово све гране индустрије. Ту се производи готово целокупна белоруска продукција нафте и гаса, индустријског челика, стакла итд.
У пољопривреди најразвијеније су млечно и месно сточарство и узгој кромпира, поврћа и лана. Обрадиво је нешто више од 50% свих површина, и од тог броја 12% засејаних површина је под кромпиром, поврће и инустријско биље чине 4,2%, крмно биље 34%.
Саобраћај
уредиНајважнији железнички правци који пролазе преко рејона су E 95 Одеса—Кијев—Санкт Петербург, Бахмач—Вилњус, М10 Брјанск—Брест.
Најважнији друмски правци су аутопутеви E 95 Санкт Петербург—Кијев—Одеса, Брјанск—Кобрин, М5 Гомељ—Минск, Гомељ—Мазир.
У близини Гомеља налази се међународни аеродром.
Преко територије рејона прелази и међународни нафтовод и гасовод „Дружба“.
Административна карта рејона
уреди
Референце
уреди- ^ а б „О демографической ситуации за январь-декабрь 2010 г.”. Архивирано из оригинала 10. 02. 2009. г.(рас.) Нацыянальны статыстычны камітэт Рэспублікі Беларусь, 26 студзеня 2010
- ^ „«Государственный земельный кадастр Республики Беларусь»”. Архивирано из оригинала 25. 08. 2011. г. (по состоянию на 1 января 2011 г.)
- ^ „«О демографической ситуации за январь-апрель 2011 г.»”. Архивирано из оригинала 10. 02. 2009. г. (по состоянию на 1 мая 2011 г.)
- ^ Демоскоп Weekly — Приложение. Справочник статистических показателей
- ^ „Untitled Document”. Архивирано из оригинала 13. 08. 2014. г. Приступљено 31. 3. 2013.
- ^ (PDF) https://web.archive.org/web/20100918152111/http://belstat.gov.by/homep/ru/perepic/2009/vihod_tables/5.8-5.pdf. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 09. 2010. г. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ)
Спољашње везе
уреди
- „Службена страница Гомељске области”. Архивирано из оригинала 11. 10. 2004. г.
- Гомельская область, города и деревни. Фото достопримечательностей Гомељска област у речи и слици
- „Архитектура Гомељске области”. Архивирано из оригинала 30. 05. 2008. г.
- „Градови Гомељске области”. Архивирано из оригинала 15. 03. 2010. г.
- „Географски положај Гомељске области”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г.
- „Све о Гомељској област на једном месту”. Архивирано из оригинала 17. 10. 2014. г.
- „Економија области”. Архивирано из оригинала 17. 10. 2014. г.
- Карте и планови градова