Отворите главни мени

Гораждевац (алб. Gorazhdec) је насељено место у Србији, у општини Пећ. Административно припада Косову и Метохији, односно Пећком управном округу. Према попису из 2011. године било је 570 становника.[a]

Гораждевац
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округПећки
ОпштинаПећ
Становништво
 — 2011.570
Географске карактеристике
Координате42°38′27″ СГШ; 20°22′07″ ИГД / 42.640722° СГШ; 20.368565° ИГД / 42.640722; 20.368565Координате: 42°38′27″ СГШ; 20°22′07″ ИГД / 42.640722° СГШ; 20.368565° ИГД / 42.640722; 20.368565
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина457 м
Гораждевац на мапи Србије
Гораждевац
Гораждевац
Гораждевац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број38310
Позивни број+381(0)39
Регистарска ознакаПЕ

ГеографијаУреди

Гораждевац је највеће српско село у Метохији. У насељу се налази и седиште СО Пећ и Пећког округа измештено после рата у покрајини 1999. године. До 1999. године постојала је и текстилна фабрика као пројекат фабрике у Пећи „ КОПЕКС“, али је од 2000. до 2008. године служила као база мировној мисији НАТО-а на Космету КФОР-у. Али од 2008. остала је пуста када су се војници КФОР-а преместили у највећу базу у Пећком округу у Белом Пољу. У селу сада се налази Дом здравља у коме се налази медицинско особље: доктор опште праксе, зубар, лаборант и неколико медицинских сестара. Налази се и Дом културе, ОШ „Јанко Јовићевић“, Гимназија „Свети Сава“ (измештена из Пећи), Економско-трговинска школа „Милева Вуковић“ (измештена из Пећи), Електро-техничка школа и Машинска Школа (такође измештене из Пећи), Пошта (под управом привремених власти из Приштине), полицијска станица (у којој се налазе полицајци КПС).

ИсторијаУреди

Гораждевац се први пут помиње у повељи краља Стефана Првовенчаног издатој око 1220. године манастиру Жичи. По турском попису из 1485. године забележено је да у селу има 28 српских кућа, међу којима и дом српског попа. Село је више пута било нападано од стране Албанаца, али увек безуспешно. Све до 13. августа 2003. године када су убили двоје , а ранили четворо деце док су се купала на инпровизованој плажи реке Бистрице.[1] Починиоци злочина нису пронађени.[2] Напади на Гораждевац су били и 7. децембра 2015.[3]

У селу постоје неколико извора пијаће воде, споменик страдалима у рату на Косову, и деци којој је пресечена младост на Бистрици.

СтановништвоУреди

Према попису из 1981. године место је било већински насељено Србима. Након рата 1999. године већина Срба није напуштала Гораждевац.

Етнички састав према попису из 1981.[4]
Срби
  
1.038 72,1 %
Црногорци
  
124 8,6 %
Албанци
  
113 7,8 %
Роми
  
65 4,5 %
Муслимани
  
60 4,2 %
Југословени
  
38 2,6 %
Укупно: 1.440
Етнички састав према попису из 2011.[5]
Срби
  
255 44,7 %
Албанци
  
148 25,9 %
Роми
  
80 14 %
Египћани
  
59 10,3 %
Бошњаци
  
26 4,6 %
Укупно: 570

Број становника на пописима:

 
Демографија[6]
Година Становника
1948. 889
1953. 1.012
1961. 1.235
1971. 1.411
1981. 1.440
1991. 1.690

КултураУреди

 
Црква брвнара Светог Јеремије

У селу се налази најстарија црква брвнара у Србији, подигнута у 16. веку. Посвећена је Св. Јеремији. На иконостасу су сачуване двери из 16. века, а у цркви неколико икона, књига и свештених сасуда. Године 1926. у близини старе цркве је саграђена нова црква, посвећена Покрову Св. Богородице.

Покрај села протиче Пећка Бистрица, речица Бирка, и такозвани „јаз“ у коме се сваког 14. маја окупа већи део села због обичаја и дуговеконе традиције, како би им заштитник села св. пророк Јеремија подарио плодну и здраву годину. Истог дана литије круже селом певајући песме о постојбини свог народа.

У Гораждевцу од 2000. године функционише једини српски медиј у Метохији који представља центар окупљања младих и информише српско становништво. Захваљујући КОСМА мрежи и осталих медијских партнера радио Гораждевац пласира информације из овог краја и у остале делове Србије и региона.

СпортУреди

ФК Омладинац је основан 1966. Клуб је функционисао све до 1999., а наставио је са радом 2008. године. Највећи успеси клуба су шеснаестине купа СФР Југославије где је изгубио од ФК Борац Чачак резултатом 2:1 утакмици у Гораждевцу и учешће у трећој државној лиги.

Види јошУреди

НапоменеУреди

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

  • Букумирић, Милета (2007). Живот Срба у Гораждевцу. Београд. 

Спољашње везеУреди