Горјачи Кључ (рус. Горячий Ключ; адиг. Псыфаб) званични је град на југу европског дела Руске Федерације. Налази се на југозападу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Горјачкокључком градском округу чији је уједно и административни центар. Има званичан статус града покрајинске субординације.

Горјачи Кључ
Горячий Ключ
Поглед на део града у сутон
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округЈужни ФО
Покрајина Краснодарска
РејонГорјачкокључки ГО
Основан1868.
Статус града1965.
Становништво
Становништво
 — 2018.37.475
 — густина1.804,29 ст./km2
Географске карактеристике
Координате44° 37′ 58″ С; 39° 08′ 01″ И / 44.6329° С; 39.1336° И / 44.6329; 39.1336
Временска зонаUTC+3
Апс. висина70 m
Површина20,77 km2
Горјачи Кључ на карти Русије
Горјачи Кључ
Горјачи Кључ
Горјачи Кључ на карти Русије
Горјачи Кључ на карти Краснодарског краја
Горјачи Кључ
Горјачи Кључ
Горјачи Кључ на карти Краснодарског краја
Остали подаци
Поштански број353290
Позивни број(+7) 86159
ОКАТО код03 409
ОКТМО код03 709 000 001
Веб-сајт
http://www.gorkluch.ru/

Према статистичким подацима Националне статистичке службе Русије за 2018. у граду је живело 37.475 становника. Један је од највећих бањско-лечилишних центара на Кавказу.

Географија уреди

 
Капелица Иверскаја и споменик оснивачима града

Град Горјачи Кључ налази се у јужном делу Краснодарске покрајине у северној подгорини Великог Кавказа. Лежи у котлини уз обе обале реке Псекупс (лева притока Кубања) изнад које се уздижу масиви Котх и Пшаф, на надморској висини од око 70 m. Налази се на неких 50 километара јужно од покрајинске престонице, града Краснодара, односно на неких 60-ак километара од црноморске обале на југу.

Град се налази у прелазној зони из влажне у умереноконтиненталну климу са просечним јануарским температурама ваздуха од око +1,7 °C, односно јулских од око +23,1 °C. Годишња сума падавина је у просеку око 895 милиметара.

Преко градске територије пролази деоница националног аутопута М4 „Дон” који повезује Москву са Новоросијском, односно железничка пруга која повезује Краснодар и Туапсе.

Климатска табела за Горјачи Кључ
јанфебмарапрмајјунјулавгсепоктновдецгод.
Просечна температура (°C)1,72,15,211,716,620,623,122,918,112,37,94,1Ø12,2
Највиша просечна температура (°C)5,05,59,116,221,225,127,627,522,816,711,47,2Ø16,3
Најнижа просечна температура (°C)−1,5−1,21,37,212,116,118,718,313,58,04,51,0Ø8,2
Падавине (mm)9175686269816370636389101Σ895
Температура у °C • падавине у mmДијаграм:
Температура
5,0
−1,5
5,5
−1,2
9,1
1,3
16,2
7,2
21,2
12,1
25,1
16,1
27,6
18,7
27,5
18,3
22,8
13,5
16,7
8,0
11,4
4,5
7,2
1,0
јанфебмарапрмајјунјулавгсепоктновдец
Падавине
91
75
68
62
69
81
63
70
63
63
89
101
јанфебмарапрмајјунјулавгсепоктновдец

Историја уреди

Све до друге половине XIX века на месту савременог града налазило се адигејско насеље Псифаб, а само име насеља на адигејском језику имало је значење „кључала вода”. што је у уској вези са бројним термоминералним изворима који се налазе на том подручју.

Почетком 1860-их долази до завршетка војних сукоба између руске армије и локалног становништва, а једна од последица тог сукоба биле су и масовне депортације локалних житеља. Тако је и већина првобитне популације Псифаба била расељена, а на месту некадашњег насеља основано је 1864. војно бањско лечилиште. Четири године касније, 1868, званично је основано насеље Горјачи Кључ. У периоду 19061920. насеље је било познато под именом Алексејевски Горјачи Кључ (рус. Алексеевский Горячий Ключ). Године 1926. добија званичан статус вароши, а потом 1930. и бањско-рекреативне варошице.

Током Великог отаџбинског рата град је био окупиран од стране нацистичких трупа од 1942. до 28. јануара 1943. када је ослобођен од стране Црвене армије.

У периоду 19241963. Горјачи Кључ је био административни центар тадашњег Горјачкокључког рејона. Године 1975. издвојен је из граница рејона и уврштен је у ред градова покрајинске субординације. Нешто раније, у новембру 1965, Горјачем Кључу је додељен званичан статус града, а исте године граду је прикључена и оближња станица Кључеваја. Од 2005. град је административно седиште Горјачкокључког градског округа.

Демографија уреди

Према статистичким подацима са пописа становништва из 2010. у граду је живело 30.126 становника, што је повећање за нешто мање од 3.000 житеља у односу на попис из 2002. године. Тренд раста броја становника настављен је и у наредном периоду, па је тако према проценама из 2018. у граду живело 37.475 становника.[1] Етничку основу у граду чине Руси са уделом у укупној популацији од око 84%, док су највеће мањинске заједнице Јермени са око 6% и Украјинци са 2,5%.

Кретање броја становника
1900.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2018.
4009.85819.80822.65425.610[2]27.693[3]30.126[4]37.475

По броју становника град Горјачи Кључ се 2017. налазио на 435. месту међу 1.112 званичних градова Руске Федерације.

Галерија уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Оценка численность населения на 1 января 2018 года по муниципальным образованиям Краснодарского края”. Архивирано из оригинала 03. 04. 2018. г. Приступљено 2. 4. 2018. 
  2. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе уреди