За другу употребу, погледајте страницу Горњани.

Горњане
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБорски
ГрадБор
Становништво
 — 2011.Пад 930
 — густина10,3/км2
Географске карактеристике
Координате44° 15′ 19″ СГШ; 22° 03′ 29″ ИГД / 44.2553° СГШ; 22.0581° ИГД / 44.2553; 22.0581
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина398 м
Површина90,344 км2
Горњане на мапи Србије
Горњане
Горњане
Горњане на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број030
Регистарска ознакаBO

Горњане је насељено место града Бора у Борском округу. Према попису из 2011. било је 930 становника (према попису из 2002. било је 1.114 становника).

ГеографијаУреди

Горњане је село на северу града Бора, удаљено од Бора 27 километара. Смештено је на Горњанској висоравни око које се уздижу планине Стол, Велики крш, Мали крш и Дели Јован. Површина села је 9.034 хектара. На северу се граничи са Рудном Главом и Црнајком, на истоку са Влаолом, на западу са Луком и Тандом, а на југу са Бучјем и Кривељем. Просечна надморска висина села је 450 m. Село има 14 заселака: Црквенац, Балта Маре, Крушар, Фундоње, Думбрава, Визак, Краку Флореску, Велика Кулма, Мала Кулма, Селиште, Србулешти, Манастир, Гарван и Прекокрш.[1]

ИсторијаУреди

Село Горњане се први пут помиње 1524. године под називом Горњан. Исте године област Пореча потпада под турску власт и у попису се спомињу чак осам насеља на простору данашњег Горњана: Горњан, Љубова, Грешница, Видориште, Клоковац, Црквенац, Лозовица и Доброснице. Некадашње село налазило се на обалама Љубовске реке која је представљала границу између Смедеревског и Видинског санџака. Данас се тај део села зове Старо село. 1839. село је доживело велику штету у поплавама, због чега је нова локација села изабрано ван речних токова, а селу је помогао и Милош Обреновић.[1]

Локалитет "Манастириште"Уреди

Локалитет "Манастириште" са остацима цркве налази се у подножју превоја Врата (Врац) на споју планина Велики крш и Мали крш. Удаљен је 2 km од Горњана. Поузданих података о настанку и животу манастира нема. Сматра се да је манастир настао у 16. или 17. веку и може се сврстати у групу храмова тзв. обновљеног рашког типа. Црква је дуга 14 m, а широка 8 m. Приликом археолошких истраживања нађена су и два гроба без прилога.[2]

ДемографијаУреди

У насељу Горњане живи 948 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,6 година (44,9 код мушкараца и 48,4 код жена). У насељу има 369 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,02.

Ово насеље је углавном насељено Власима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.


Демографија[3]
Година Становника
1948. 2.061
1953. 2.126
1961. 2.093
1971. 1.875
1981. 1.705
1991. 1.446 1.446
2002. 1.114 1.115
2011. 930
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Власи
  
905 81,23%
Срби
  
193 17,32%
Румуни
  
1 0,08%
непознато
  
4 0,35%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Спортски клубовиУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б Селима у походе - Горњане Јасна Томић, tobor.rs Приступљено 22. јануара 2021.
  2. ^ Локалитет "Манастириште" digitalniatlas.ipp.rs Приступљено 23. јануара 2021.
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди