Горња Топоница (Ниш)

Горња Топоница је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Смештена је у долини Топоничке реке, у граничном простору Нишке и Алексиначке котлине, на око 11 км северозападно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 1550 становника (према попису из 1991. било је 1311 становника).

Горња Топоница
Административни подаци
Држава Србија
Управни округНишавски
ГрадНиш
Градска општинаЦрвени Крст
Становништво
 — 2011.Пад 1127
Географске карактеристике
Координате43°24′05″ СГШ; 21°48′17″ ИГД / 43.4015° СГШ; 21.804666° ИГД / 43.4015; 21.804666Координате: 43°24′05″ СГШ; 21°48′17″ ИГД / 43.4015° СГШ; 21.804666° ИГД / 43.4015; 21.804666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина250 м
Горња Топоница на мапи Србије
Горња Топоница
Горња Топоница
Горња Топоница на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број18202
Позивни број018
Регистарска ознакаNI

ИсторијаУреди

Преисторијски налази указују на давну насељеност сеоског простора Горње Топонице. На рту кога чини стара обала с левом обалом Топоничке реке, у локалитету званом Шанац, запажени су преисторијски налази. Налазиште се простире на површини од 1 ha и уздигнуто је преко осталог терена. Преко овог села пролазио је римски Војнички пут (Виа милитарис), као и каснији средњовековни турски Цариградски друм. На темељу ове прастаре засељености населила се касније словенска Тополница, вероватно најпре као јединствено, а касније као подељено село.

Први турски попис средином 15. века говори само о једној Топоници (Тополници), која има 96 домова, 38 неожењених, 9 удовичких домаћинстава, 8 рајинских воденица и 8 ваљавица, са дажбинама у износу 15.163 акче. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је назив Горња Тополница, .[1] Међутим, у том попису уписане су обе Топонице, Горња и Доња. Горња Топоница је имала 48 хришћанских и 7 муслиманских кућа, 7 нежењених и 8 удовичких домаћинстава, с давањима у износу 6849 акчи. Вероватно због близине Царског пута и опасности на њему, као и због склањања и одсељавања становништва у вези с тим, следећи пописи показују опадање становништва у оба села, нарочио у Горњој Топоници. У време владавине Мурата III, пред крај 16. века, село је поред 17 хришћанских имало и три муслиманске куће и 7 чифлика с дажбинама у износу 5000 акчи. У једном од два наведена села налазио се леп караван-сарај, у коме је 1571. године преноћио К. Рим на путу за Цариград. Према његовој забелешци путовало се лепом и питомом равницом у којој се становништво претежно бавило гајењем житарица и виноградарством.

После тешких година из периода аустријско-турских ратова крајем 17. и у првој половини 18. века, куге у првој и чифлучења села у другој половини 19. века, када је долазило до већих страдања, напуштања и гашења села, Горња Топоница је ушла у састав Србије као мало село са двадесетак домаћинстава. После откупа спахијске земље, у чему су, поред мештана, учествовала и имућнија домаћинства из Горњег Матејевца, Каменице и Ниша (Јован Ђулизибарић - 80 ха), село је почело да се обнавља и лагано развија прелазећи постепено с натуралне на тржишну привреду. Године 1895. Горња Топоница има 27 домаћинстава и 186 становника, а 1930. године у њој је живело 40 домаћинстава и 262 становника. Године 1927. (1. маја) у Горњој Топоници је, на левој обали Топоничке реке, у некадашњем ловишту краља Милана, почела с радом новоизграђена „Душевна болница“ (а по одлуци о из 1912 о премештању из Београда[2]), у којој је први корисник био Ђорђе Карађорђевић. Она је - као специјалистичка психијатријска болница - после Другог светског рата реконструисана и дограђена у нов и развијен здравствени центар.

После Другог светског рата, Горња Топоница је, осим исељавања једног броја становника с радничким занимањима (углавном у Ниш), постала привлачна за радничка и мешовита домаћинства из удаљенијих крајева, као и за поједине службенике који раде у психијатријској болници, тако да је укупан број становника испољио тенденцију лаганог раста. Осим тога, развијена је и прилична дневна миграција медицинског особља из Ниша. Од 1972/75. године почела је у атару села изградња пољских кућа (викендица) Нишлија, а 1982. године почео је на ауто-путу с радом импозантни мотелско-хотелски комплекс „Наис“.

СаобраћајУреди

До насеља се може доћи линијама 28Б ПАС Ниш - Чамурлија - Горња Топоница - Мезграја, линијом 29 ПАС Ниш - Чамурлија - Горња Топоница - Мезграја - Доња Топоница - Доња Трнава - Горња Трнава, линијом 32 ПАС Ниш - Чамурлија - Горња Топоница - Берчинац - Паљина - Миљковац - Вело Поље - Кравље, линијом 32Л ПАС Ниш - Чамурлија - Горња Топоница - Берчинац - Паљина - Миљковац - Вело Поље - Палиграце и линијом 39 ПАС Ниш - Чамурлија - Горња Топоница - Мезграја - Суповац - Сечаница.

ДемографијаУреди

У насељу Горња Топоница живи 1010 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 48,2 година (46,8 код мушкараца и 49,9 код жена). У насељу има 240 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,91.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 484
1953. 1.397
1961. 742
1971. 2.081
1981. 1.534
1991. 1.311 1.298
2002. 1.550 1.565
2011. 1.127
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.431 92,32 %
Албанци
  
52 3,35 %
Роми
  
20 1,29 %
Бугари
  
11 0,70 %
Муслимани
  
10 0,64 %
Црногорци
  
9 0,58 %
Македонци
  
7 0,45 %
Хрвати
  
1 0,06 %
Словенци
  
1 0,06 %
непознато
  
3 0,19 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ. Архивирано из оригинала на датум 15. 03. 2012. Приступљено 15. 07. 2010. 
  2. ^ "Премештање луднице", Политика, 24. авг. 1912, стр. 3[мртва веза]
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

ЛитератураУреди

  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995. г. pp. 215

Спољашње везеУреди