Горња Црнућа

Горња Црнућа је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 175 становника. Удаљено је 22 км од Горњег Милановца. Налази се поред пута за Крагујевац, на подручју Горње Груже и на јужним падинама планине Рудник, на надморској висини од 560 до 700 м. Захвата површину од 1.432 ха.[1]

Горња Црнућа
Wiki Šumadija X Gornja Crnuća 536.jpg
Школска зграда
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаГорњи Милановац
Становништво
 — 2011.Пад 175
Географске карактеристике
Координате44° 04′ 00″ СГШ; 20° 35′ 00″ ИГД / 44.066666° СГШ; 20.583333° ИГД / 44.066666; 20.583333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина603 м
Горња Црнућа на мапи Србије
Горња Црнућа
Горња Црнућа
Горња Црнућа на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број032
Регистарска ознакаGM

Овде се налазе Стари споменици на сеоском гробљу у Горњој Црнући (општина Горњи Милановац), Крајпуташ Милисаву Ђорђевићу и Милошев конак.

ИсторијатУреди

Челник Радич Поступовић био је власник овог села током средњовековне Србије. Године 1429. подарио га је својој задужбини, манастиру Враћевшници. У овом селу он је имао и сопствени двор.[1]

Горња и Доња Црнућа раније су била спојена у једно село под називом Црнућа, успостављено надомак предсловенског насеља. Основано је на месту познатом као Градина, на којем су пронађени и остаци Јерининог града. Црнућа се у списима најраније појављује 1429. године и то у повељи деспота Ђурађа Бранковића. Насеље какво данас познајемо настало је крајем 18. и почетком 19. века. Постоји легенда да је на јужним обронцима Рудника, близу реке Груже, постојало село Белућа и да је из њега у Косовски бој кренуло 77 ратника од којих ниједан није преживео. Све удовице и мајке преминулих ратника су се обукле у црно и од тада је Белућа постала Црнућа.[2]

Пред турском најездом становништво се делом иселило а делом повукло према планини Руднику. По ослобођењу од Турака становници су се из планине спуштали ка долини и тако су настала два села.[1]

На брду Градина (тј. у Јеринином граду, како га народ зове) налази се археолошко налазиште.[1]

У селу је рођен игуман манастира Моравци Герасим Ђорђевић – Хаџи Ђера, организатор Првог српског устанка, кога су Турци убили у сечи кнезова 1804. године.[1]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 141 ратника. Погинуло их је 66 а 75 је преживело.[1]

ДемографијаУреди

У пописима село је 1910. године имало 629 становника, 1921. године 624, а 2002. године тај број је спао на 231.[1]

У насељу Горња Црнућа живи 213 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 51,1 година (50,9 код мушкараца и 51,3 код жена). У насељу има 86 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,78.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 712
1953. 668
1961. 619
1971. 483
1981. 413
1991. 319 318
2002. 239 239
2011. 175
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
236 98,74%
Црногорци
  
2 0,83%
непознато
  
1 0,41%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

СликеУреди

Познате личностиУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г д ђ е Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 178. 
  2. ^ Мандић, Ирена; Брајовић, Милан; Марушић, Александар (2020). Конак кнеза Милоша у Горњој Црнући. Горњи Милановац: Музеј рудничко-таковског краја. стр. 8. ISBN 978-86-82877-87-5. 
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди