Горњи Макреш

За друге употребе, погледајте Макреш (вишезначна одредница).

Горњи Макреш (алб. Makresh i Epërm) је насеље у општини Гњилане, Косово и Метохија, Република Србија.

Горњи Макреш
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовскопоморавски
ОпштинаГњилане
Географске карактеристике
Координате42° 34′ 03″ СГШ; 21° 26′ 46″ ИГД / 42.5675° СГШ; 21.44611° ИГД / 42.5675; 21.44611
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина740 м
Горњи Макреш на мапи Србије
Горњи Макреш
Горњи Макреш
Горњи Макреш на мапи Србије
Остали подаци
Регистарска ознакаГЛ

ИсторијаУреди

На месту Селиште налазе се рушевине зидова од камена и цигле. Ту су сељани нашли и један земљани ђуп са напремином од 15 шиника. Као траг неког старог насеља постоји и Гробљиште, неко старо гробље. 1432. године помиње се да су на Макрешу Турци разбили новобрдску војску, само није јасно да ли је тада Макреш било село или топографски назив. Село је обновљено још пре првог продирања Албанаца у Криву Реку, пре краја XVII века.

Овде постоји Црква Светог Николе.[1]

Порекло становништва по родовимаУреди

Подаци из 1931. године)[2]

Српски родови:

  • Поточани или Ђорићи (12 кућа, Св. Арханђео), оснивачи садашњег села. Досељени су из Корче у данашњој Албанији још док није било Албанаца у Кривој Реци, пред краја XVII века. Избегли због крвне освете. За њиве су морали крчити шуме.
  • Баба-Јањићи (8 кућа, Св. Никола); досељени из призренског краја после Ђоринаца, та је њихова кућа била друга кућа у селу. И ови су из призренског краја избегли од крвне освете.
  • Броћанчани (4 куће, Св. Никола); пресељени око 1810. године као слуге из Трнићевца.
  • Коларци (4 куће, Св. Петка). Предак им досељен око 1820. године од истоименог рода у Косовској Каменици. Старина им је у Робовцу код Косовске Каменице.
  • Мешинчани (3 куће, Св. Никола); пресељени око 1880. године за слуге из Мешине, од рода Зимпараца , пошто их је ага протерао са чифлука.
  • Китићи (2 куће, Св. Јован Крститељ); пресељени као слуге из Клобукара око 1885. године.
  • Куретиштани (2 куће, Св. Никола); досељени 1913. године из Коретишта на купљено имање.

СтановништвоУреди

Демографија[3]
Година Становника

РеференцеУреди

  1. ^ Цркву Светог Николе су и Албанци поштовали, па су затворили пут до ње (Телеграф, 1. октобар 2020)
  2. ^ Подаци: „Насеља“ књ.6 (др. А. Урошевић: Новобрдска Крива Река
  3. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.