Горњи гркљански живац

Горњи гркљански живац (лат. nervus laryngeus superior) је бочна грана вагуса, која се након одвајања од његовог стабла простире косо унапред и наниже иза стабала унутрашње и спољашње каротидне артерије.[1][2] У висини великог рога подјезичне кости, живац се дели на спољашњу и унутрашњу грану.[3]

Простирање језично-ждрелног, вагусног и помоћног живца

Спољашња грана (лат. ramus externus) се спушта низ ждрело преко бочне стране мишића доњег констриктора ждрела и долази до крикотироидног мишића, кога оживчава. Осим тога, ова грана инервише слузокожу доњег спрата гркљана.

Унутрашње грана (лат. ramus internus), која има већи калибар, се простире косо наниже и унутра, пробија тирохиоидну опну и спушта се низ гркљан. Она је искључиво сензитивна и инервише слузокожу једног дела корена језика, горњег и средњег спрата гркљана и доњег дела ждрела.

Референце

уреди
  1. ^ Јовановић, Славољуб В.; Јеличић, Надежда А. (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4. 
  2. ^ Јовановић, Славољуб В.; Лотрић, Нева Л. (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  3. ^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 

Литература

уреди
  • Јовановић, Славољуб В.; Јеличић, Надежда А. (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4. 
  • Јовановић, Славољуб В.; Лотрић, Нева Л. (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 


Мождани живци
0 крајњи живац | I мирисни живци | II видни живац | III живац покретач ока | IV трохлеарни живац | V трограни живац (офталмични, горњовилични, доњовилични живац) | VI живац одводилац | VII живац лица | VIII тремно-пужни живац | IX језично-ждрелни живац | X живац луталац | XI помоћни живац | XII подјезични живац