Трећи горњи кутњак

(преусмерено са Горњи умњак)
Стални зуби човјека
Трећи горњи кутњак
Трећи горњи кутњак
Трећи горњи кутњак сталне дентиције (лево) маркиран црвено. У млечној дентицији (десно) не постоји умњак.
Зуби горње вилице
Зуби доње вилице

Трећи горњи кутњак (лат. dens molaris tercius superior s. sapientiae) је осми и последњи зуб од медијалне линије у оба горња квадранта сталне дентиције. То значи да само мезијално контактира са другим горњим моларом, а оклудира са трећим кутњаком из доње вилице. Познат је и под именом горњи умњак или зуб мудрости. Ово је најваријабилнији зуб у горњој вилици и најчешће се јавља као варијанта другог горњег кутњака са три квржице и мало мањом круном. Углавном је мањи од свог мандибуларног парњака, а и корени су му краћи у односу на остале горње кутњаке и често спојени у једну формацију. Основна функција овог зуба је гњечење и млевење хране.

У горњем денталном луку постоје два умњака, која се обележавају на следећи начин:

  • стални горњи десни трећи кутњак – 18;
  • стални горњи леви трећи кутњак – 28.

Умњак показује правилан знак угла и лука и дистални нагиб корена, под условом да има „типичан“ облик круне. Често може бити конгенитално одсутан у вилици или импактиран, а и време ницања је потпуно варијабилно.

КрунаУреди

Круна горњег умњака је мања у односу на остале горње моларе. Показује честе варијације у облику и величини и може бити сасвим једноставна и минијатурна или пак изразито велика. Круна се описује из пет апеката: букалног, палатиналног, два проксимална и оклузалног.

Букална површина има облик трапеза и у целости је конвексна са максимумом конвекситета у цервикалној и мезијалној трећини. Ова површина прелази у мезијалну у оштријем луку него у дисталну, односно показује правилан знак лука.

Палатинална страна је мања и заобљенија, што је условљено присуством само једне палатиналне квржице. Максимум конвекситета ове површине се налази у оклузалној трећини. Прелаз у проксималне стране (мезијалну и дисталну) је заобљен.

Проксималне површине су облика правоугаоника и мезијална страна је је виша, шира и равнија од дисталне.

Гризна површина је удубљена и има најчешће срцолик или троугласт облик спољашњег и унутрашњег оклузалног поља. Главна одлика ове површине су три квржице: мезиобукална, дистобукална и палатинална.

Мезиобукална квржица је оштра и има четири гребена, која су добила имена према правцу пружања: букални квржични гребен (који се пружа на букалну површину), лингвални квржични или триангуларни гребен (који се спушта у унутрашње оклузално поље), мезијални и дистални квржични гребен (који се простиру ка одговарајућим проксималним странама). Квржица има и четири косе равни: мезио- и дистолингвалну (функционалне површине) и мезио- и дистобукалну.

Дистобукална и палатинална квржица имају сличне детаље као и претходна, а називи су им у складу са правцем пружања. Палатинална квржица је најпространија и благо је заобљена.

Фисурни комплекс умњака је екстремно варијабилан и састављен од бројних ирегуларних бразди.

ВратУреди

Врат зуба (лат. collum dentis) се налази у пределу глеђно-цементног споја и показује сасвим благе криве пружања.

КоренУреди

Корен (лат. radix dentis) обично има три гране: палатиналну, мезиобукалну и дистобукалну. Они су често спојени (парцијално или комплетно) у један монолитни конични блок и нагнути су дистално. Понекад је присутан и већи број коренова.

ДимензијеУреди

Трећи горњи кутњак (умњак)
Мезио-дистална ширина Вестибуло-орална ширина Висина круне Дужина корена Укупна дужина зуба
8,5 mm 10,0 mm 6,5 mm 11,0 mm 17,5 mm

Развој зубаУреди

Почетак калцификације Комплетно формирана круна Ницање (ерупција) Завршен раст корена
7 - 9 година 12 - 16 година 17 – 21 година 18 - 25 година

Види јошУреди

РеференцеУреди

  • Жељко Мартиновић: Основи денталне морфологије, II издање („Службени гласник“ Београд, 2000.). ISBN 978-86-7549-175-0.;
  • Олга Јанковић, Верица Вуњак: Морфологија зуба, VII издање („Завод за уџбенике и наставна средства“ Београд, 2001.). ISBN 978-86-17-08912-0.;
  • Даринка Станишић-Синобад : Основи гнатологије, I издање („БМГ“ Београд, 2001.). ISBN 978-86-7330-139-6., COBISS-ID 94080780;