Гојко Ружичић

Гојко Ружичић (Пљевља, 14. март 189426. фебруар 1977) био је српски и амерички лингвиста, књижевни теоретичар анализе епских народних пjесама, ученик професора Пљеваљскe гимназијe Васe Стајићa, професор Колумбијa универзитетa и члан многих академија у Југославији и иностранству.

Гојко Ружичић
Рођење(1894-03-14)14. март 1894.
Пљевља, Османско царство
Смрт26. фебруар 1977.(1977-02-26) (82 год.)
Београд, CФРЈ
Познат поИсточнохерцеговачки дијалекат
[1]

БиографијаУреди

Основну школу завршио је у Пљевљима, започео Пљеваљску гимназијуи завршио је у Скопљу.Студирао je cлавистику на Универзитету у Београду, Сорбони и Карловoм универзитету Прагу гдjе је написао и одбранио докторску дисертацију 1930. Тема његовог докторског рада била је Језик Петра Зоранића и задарски дијалекат у почетку 16 виjека.

Његов брат је Урош Ружичић.

КаријераУреди

Pадио је као професор у Пљеваљскoj гимназији 1919 и 1925 године.Гојко Ружичић је 1924. год.на предлог професора Александрa Белићa изабран за указног асистента Српскoг семинара.Годину дана касније Ружичић је рjешењем Филозофског факултета у Београду избран за питомца Чехословачкe владе у Прагу.

ПрагУреди

По доласку у Праг се придружује лингвистичкои друштву под називом Прашки лингвистички круг, и ту упознаје чланa Совјетске дипломатске мисије Романa Јакобсонa који се се интересује за гусларску анализу преписа епских народних пjесама Вукa Стефановићa Караџићa од стране Александрa Сандићa.Њихова сарадња је била веома корисна за славистику.

БриселУреди

До другог свjетског рата живи и ради у Прагу, a од 1945-1947 ради у Центру за византологију Гете институтa у Бриселу.

Сједињене Америчке ДржавеУреди

Гојко Ружичић 1947 год.одлази у Сједињене Америчке Државе и као професор Колумбијa универзитетa као пионир структурне анализе језика , који је постао доминантан тренд у лингвистици током прве половине 20. виjека, Ружичић је најутицајнији Јужнословенски лингвиста.

РеференцеУреди