Гојко Шушак (Широки Бријег, 16. април 1945 — Загреб, 3. мај 1998) био је хрватски политичар, министар одбране у Влади Републике Хрватске од 1991. до своје смрти 1998. године. Као емигрант из Босне, уздигао се међу хрватском дијаспором у Северној Америци, и на крају је постао близак пријатељ и сарадник Фрање Туђмана, вође Хрватске демократске заједнице, националистичке странке која је тражила независност Хрватске од Југославије. Након увођења вишестранашког система 1990. Шушак се вратио у Хрватску, а када је Туђман изабран за председника Хрватске, Шушак је постао министар одбране и на том месту остао током ратова у бившој Југославији. Шушак је имао водећу улогу у хрватском мешању у рат у Босни и Херцеговини, подржавајући хрватску страну у муслиманско-хрватском сукобу. Шушак је био и један од главних креатора хрватске војне операције „Олуја“ током које је убијено око 2500 Срба[тражи се извор], њих око 250.000 протерано[1], уништено више стотина српских домова.[тражи се извор]. Касније је играо улогу у постизању Дејтонског споразума. Током свог боравка на месту министра одбране, успоставио је блиске односе са САД.
