Отворите главни мени

Општина Сурчин је седамнаеста градска општина Града Београда. Формирана је 2004. издвајањем из Општине Земун на површини од 28.485 хектара живи 43.819 становника. Просторије градске општине Сурчин су измештене у просторије Дома културе након избора 2012. године. Председник општине Сурчин је Стеван Шуша.

Градска општина Сурчин

Грб општине Сурчин
Грб

Застава
Основни подаци
Држава  Србија
Округ Град Београд
Град Београд
Седиште Сурчин
Становништво
Становништво Раст 43.819
Географске карактеристике
Површина 220 km2

Serbia Surčin.png

Belgrade Surcin.png

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Стеван Шуша (СНС)
Веб-сајт ГО Сурчин
Мапа општине Сурчин

На територији општине се налази аеродром „Никола Тесла“ Београд.

Општина Сурчин се налази југозападно од Београда и обухвата површину од 288 km² . Састоји се од седам насеља (катастарсаких општина) у којима према попису из 2011. живи 42.012 становника. Општина Сурчин је најмлађа од укупно 17 општина Града Београда. Границе општине Сурчин према суседним општинама Града Београда (Нови Београд, Земун и Чукарица), као и према општинама Пећинци и Обреновац, чине спољашње границе катастарских општина Сурчин, Добановци, Петровчић, Прогар, Бољевци и Јаково. Пољопривредно земљиште обухвата територију од две трећине укупне површине општине (198,16 km2). На територији општине Сурчин, већинско становништво је српске националности док су значајније присутни Словаци, Роми и Хрвати.

Сурчинска општина има изузетно повољан саобраћајни положај, што свакако представља један од највећих развојних потенцијала општине у будућности. Налази се на јужном ободу Панонске низије уз реку Саву, као пловним путем који омогућава везу са реком Дунав као европским коридором 7. Друмски саобраћај је одређен друмским коридорима (ауто-путевима) граница Хрватске – Београд (Добановци), и ауто-пута Е-75 деоница Београд – Ниш. Најважнији објекат саобраћајне и социо-економске инфраструктуре на територији општине је свакако међународни аеродром „Никола Тесла“.

Општина располаже природним лепотама, а главни потенцијал општине чине река Сава, са својим природним лепотама којом је могућа пловидба на целом потезу (46 km), затим јавно заштићено природно добро Бојчинска шума као излетиште са бројним садржајима ( рекреативне стазе, јахање, летња позорница - на којој се одржава Бојчинско културно лето, као и манастир Фенек из XV века који припада групи фрушкогорских манастира. Ту су шуме ( Церова греда, Гибавац, Црни луг, Зидине, Добановачки забран), ловишта (Забран и Црни луг) као и рибњаци Бечменска бара и Живача. Поред наутичког села у Бољевцима налази се и Стајкова етно кућа, која хронолошки приказује два и по века суживота Срба и Словака на овим просторима. Градским саобраћајним превозом, линијама 601, 604, 605 и 610 може се доћи на излет у шуму Бојчин, спортски центар у Сурчину, пецати на Бечменској бари, купати се на Тарзан плажи у Прогару, а преспавати у Наутичком селу у Бољевцима.

Слава општине је 24. новембар дан Светог Стефана Дечанског чудотворца.

Садржај

Насељена местаУреди

Етничка структураУреди

Сва насељена места у општини имају српско већинско становништво.

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди