Град Београд

град и округ у Србији

Град Београд има статус посебне територијалне јединице у Србији са својом локалном самоуправом.[1] Његова територија подељена је на 17 градских општина, од којих свака има своје локалне органе власти.[2] Београд заузима преко 3,6% територије Србије, а у њему живи 21% укупног броја грађана Србије (не укључујући Косово и Метохију).[3] Према коначним подацима са последњег пописа 2022. године у граду је живело 1.681.405 становника[4] Београд је такође економски центар Србије и средиште српске културе, образовања и науке.

Град Београд
Положај Града Београда у Србији
Положај Града Београда у Србији
Положај Града Београда у Србији

Обухвата северну Шумадију, источни Срем и југозападни Банат. Састоји се од 17 општина:
Барајево
Вождовац
Врачар
Гроцка
Земун
Звездара
Лазаревац
Младеновац
Нови Београд
Обреновац
Палилула
Раковица
Савски Венац
Сопот
Стари Град
Сурчин
Чукарица

Има 157 насеља (16 градских и 141 сеоских).
Матична државаСрбија
Административни
центар
Београд
Највећи градБеоград
Службени језиксрпски
Владавина
Облик властитериторијална јединица Србије
 — ГрадоначелникАлександар Шапић
Историја
Географија
Површина
 — укупно3.234,96 км2
Становништво
 — 2022.Раст 1.681.405
 — густина519,8 ст./км2
Економија
Валутасрпски динар
 — код валутеRSD
Остале информације
Временска зонаUTC +1 (CET)
UTC +2 (CEST)
Интернет доменwww.beograd.org.rs,
позивни број: +381 (0)11‍

Град Београд обухвата три области у Србији: Шумадију, Банат (преко Дунава) и Срем (преко Саве), а простире се на две географске регије: Балканско полуострво (Шумадијски део) и средњу Европу (Банатско-сремски део).

Становништво уреди

Према проценама Републичког завода за статистику из 2008. године, на територији града Београда живи укупно 1.621.396 становника. Од тога 1.322.629 становника живи у урбаним срединама, а 298.767 становника у руралним срединама.[5]

Према попису из 2002. године, становници Београда су се изјаснили као Срби (1.417.187), Југословени (22.161), Црногорци (21.190), Роми (19.191), Хрвати (10.381), Македонци (8.372) и Муслимани (4.617).[6]

Иако постоје неколико религиозних заједница у Београду, тај склоп је релативно хомоген. Православна заједница је далеко најбројнија са 1.429.170 верника. Такође има и 20.366 муслимана и 16.305 католика. Постојала је и велика јеврејска заједница, али након нацистичке окупације 1941. и велике емиграције Јевреја у Израел, њихов број је опао на 415. У Београду такође има и 3.796 протестаната.[7]

Географија уреди

 
Разни призори из Београда.
 
Разни призори из Београда.

Град Београд састоји се из две географски доста различите целине, на чијем додиру је подигнут. Северно од река Саве и Дунава налази се велики равничарски део који је у склопу Панонске низије. Панонски басен формиран је на простору старог Панонског копна које је спуштено дуж великих раседа.[8] Јужно од Саве и Дунава налази се брежуљкасто и брдовито земљиште Шумадије. Средином шумадијског дела округа, па и самог града, пролази ланац Шумадијског венца планина који на југу почиње Рудником, наставља се Букуљом, а на територији округа иде линијом Космај-Авала-Врачарски плато-Београдска тврђава (Калемегдански рт). Овај ланац представља окосницу града и назива се „Шумадијска греда”. У јужном делу града најистакнутији облици у рељефу су планине Космај и Авала. Планина Авала представља лаколит.

Урвине представљају карактеристику рељефа на територији града. Бројне су и веома угрожавају поједине делове града, а нарочито су заступљене на посавском и подунавском одсеку, дуж аутопута, око села Партизани, између Београда и Смедерева итд. Има их фосилних и рецентних.

На територији града бројни су флувио-денудациони облици рељефа: флувио-денудационе површи (београдска и пиносавска), долине, развођа река и потока, епигеније, речна острва, алувијалне равни итд. Слив и долина Топчидерске реке, притоке Саве, епигенетски су усечене у стене Шумадијске греде (Марковић, Павловић, 1995). На територији града налази се 16 речних острва: Ада Циганлија, Велико ратно острво, Грочанска ада итд.[9]

Основу Шумадијске греде чине кредни и сарматски седименти (кречњаци Калемегдана, Ташмајдана, Кошутњака, Топчидерског брда). У овим кречњацима изграђен је крашки рељеф који се налази на територији града Београда. Крас града типски припада мерокрасу, а одликује га мала моћност, због чега нису развијени сви крашки облици рељефа. Јављају се вртаче, увале, пећине и јаме. Вртаче се јављају у низовима, јављају се преобраћене у локве (испуњене водом), као алувијалне. Међу увалама издваја се „Провалија”, а поједине увале, попут вртача, такође су испуњене водом. Најдужа пећина носи назив „Турски точак” и има дужину од 26 m.[10] Особеност крашког рељефа су фосилне шкрапе.[11]

Еолски облици рељефа на територији града изграђени су у лесу. Леса има северно и јужно од Саве и Дунава. Северно од Саве истичу се Бежанијска лесна коса, Земунски лесни плато, а на појединим местима одсеци лесних заравни достижу висину до 30 m. Јужно лес се налази у повлати Шумадијске греде. Лесне наслаге дебљине до 10 m јављају се на знатној површини.[12]

Знаменитости уреди

 
Мермерни стуб на месту смрти деспота Стефана Лазаревића у дворишту цркве у Марковцу

Привреда уреди

Главни носилац привредне снаге свакако чини сам град. Међутим, територијално највећи део округа чине рурална и пољопривредна подручја. Северни, панонски дело округа је препознатљив по интензивној и добро развијеној пољопривреди. Јужни део је поред пољопривреде, веома познат по воћарству и одличним виногорјима у подунавском и шумадијском делу округа.

Локална самоуправа уреди

Београд има статус посебне територијалне јединице у Републици Србији, са својим посебним органима локалне самоуправе.[тражи се извор]

Скупштина града уреди

 
Зграда Скупштине града, позната и као Стари двор

Скупштина града Београда је представнички орган који врши основне функције локалне власти утврђене законом и Статутом града. Скупштина има 110 одборника који се бирају на локалним изборима, на четири године. Скупштина града састаје се по потреби, а најмање једном у три месеца.

Градоначелник уреди

Градоначелник Београда представља и заступа Град и обавља извршну функцију у Граду Београду.

Градоначелник се бира истовремено кад и одборници за Скупштину града непосредним тајним гласањем на четири године. Градоначелник не може бити одборник Скупштине града, нити обављати другу јавну функцију.

Градоначелник Београда, изабран 2018. године је Зоран Радојичић.

Градско веће уреди

Градско веће је орган Града Београда који усклађује остваривање функција Градоначелника и Скупштине града и врши контролно-надзорну функцију над радом Градске управе.

Градско веће чине Градоначелник, заменик градоначелника и 9 чланова. Чланове Градског већа бира Скупштина града, на предлог Градоначелника, на четири године.

Градска управа уреди

Градска управа обавља управне послове у оквиру права и дужности Града Београда и одређене стручне послове за потребе Скупштине града, Градоначелника и Градског већа.

Начелник Градске управе, кога поставља Скупштина града на предлог Градоначелника, руководи радом Градске управе. Начелник Градске управе може имати заменика који се поставља и разрешава на исти начин као начелник.

Градске општине уреди

Градска општина је део територије Града Београда у којој се врше одређени послови локалне самоуправе утврђени Статутом града. Грађани учествују у вршењу послова градске општине преко изабраних одборника у скупштини градске општине, путем грађанске иницијативе, збора грађана и референдума, у складу са Уставом, законом, Статутом града и актима градске општине.

Већина општина се налазе јужно од Дунава и Саве, у Шумадијском региону. Три општине (Земун, Нови Београд и Сурчин) се налазе са северне стране Саве, у Срему, док се општина Палилула налази на обе стране Дунава, у Шумадији и Банату.

  • Списак београдских општина:
 
Карта београдских општина
Име Површина (km²) Становништво (1991) Становништво (2002) Становништво (2011)
Барајево 213 20.846 24.641 27.036
Вождовац 148 156.373 160.768 157.152
Врачар 3 67.438 58.386 55.463
Гроцка 289 65.735 75.466 83.398
Звездара 32 135.694 132.621 148.014
Земун 150 141.695 152.950 166.292
Лазаревац 384 57.848 58.511 58.224
Младеновац 339 54.517 52.490 53.050
Нови Београд 41 218.633 217.773 212.104
Обреновац 411 67.654 70.975 71.419
Палилула 451 150.208 155.902 170.593
Раковица 31 96.300 99.000 108.413
Савски венац 14 45.961 42.505 38.660
Сопот 271 19.977 20.390 20.199
Стари град 5 68.552 55.543 48.061
Сурчин 288 34.463 38.695 42.012
Чукарица 156 150.257 168.508 179.031
УКУПНО 3.227 1.552.151 1.576.124 1.639.121
Извор: Републички завод за статистику[13]

Подручје насеља Београд, ужег и урбанизованог дела укупне површине 360 km², обухвата следеће градске општине: цео Врачар, Звездару, Савски венац, Стари град, Раковицу и Нови Београд и делове Вождовца, Земуна, Палилуле и Чукарице.

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ Град Београд — Градска власт
  2. ^ Град Београд — Градске општине
  3. ^ „Републички завод за статистику — - Градски показивачи”. Архивирано из оригинала 13. 11. 2009. г. 
  4. ^ „Први резултати Пописa становништва, домаћинстава и станова 2022.”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 21. 12. 2022. 
  5. ^ „Републички завод за статистику, Процена становништва из 2008.”. Архивирано из оригинала 14. 8. 2009. г. Приступљено 07. 8. 2009. 
  6. ^ Град Београд — Чињенице (Становништво)
  7. ^ „Књиге резултата Пописа 2002.": „Књига 3: Вероисповест, матерњи језик и национална или етничка припадност према старости и полу — подаци по општинама" Архивирано на сајту Wayback Machine (18. октобар 2013), pp. 12. Републички завод за статистику Србије, 2003.
  8. ^ Родић, Д; Павловић, М (1994). Географија Југославије I. Београд: „Савремена Администрација, Д.Д. издавачко-штампарско предузеће Београд. 
  9. ^ „Београд”. 
  10. ^ Петровић, Драгутин; Манојловић, Предраг (2003). Геоморфологија. Београд: Географски факултет, Универзитет у Београду. ISBN 978-86-82657-32-3. 
  11. ^ Марковић, Ј; Павловић, М (1995). Географске регије Југославије (Србија и Црна Гора). Београд: Савремена Администрација. 
  12. ^ Марковић, Ј (1966). Географске области Социјалистичке Федеративни Републике Југославије. Београд.: Завод за издавање уџбеника Социјалистичке Републике Србије. 
  13. ^ „Књига 20”. Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011. Подаци по насељима (PDF). stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. септембар 2011. ISBN 978-86-6161-109-4.