Град Бихаћ
Град Бихаћ је јединица локалне самоуправе на западу Федерације Босне и Херцеговине, БиХ. Сједиште града се налази у насељеном мјесту Бихаћ. Према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине на попису становништва 2013. године, у Граду Бихаћ је пописано 56.261 лице.[1]
| Град Бихаћ | |
|---|---|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина
|
| Ентитет |  Федерација Босне и Херцеговине
|
| Кантон |  Унско-сански кантон
|
| Сједиште | Бихаћ |
| Становништво | |
| Становништво (2013) |  56.261
|
| Географске карактеристике | |
| Површина | 900 km2 |
|
| |
| Остали подаци | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Градоначелник | Шухрет Фазлић (ГС БиХ) |
На западу се Град Бихаћ граничи са Републиком Хрватском, односно општинама Доњи Лапац и Плитвичка Језера, на сјеверу са општином Цазин, на истоку са општинама Босанска Крупа и Босански Петровац, а на југу са општином Дрвар.
Национални парк Уна се у цјелини (19.800 хектара) налази на територији општине Бихаћ.
СтановништвоУреди
| Састав становништва – град Бихаћ | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[2][3] | 1991.[4][5] | 1981.[6] | 1971.[7] | ||||
| Укупно | 56 261 (100,0%) | 70 732 (100,0%) | 65 544 (100,0%) | 58 185 (100,0%) | |||
| Бошњаци | 49 550 (88,07%) | 46 737 (66,08%)1 | 40 041 (61,09%)1 | 37 325 (64,15%)1 | |||
| Хрвати | 3 265 (5,803%) | 5 580 (7,889%) | 5 855 (8,933%) | 6 824 (11,73%) | |||
| Срби | 910 (1,617%) | 12 689 (17,94%) | 11 093 (16,92%) | 12 096 (20,79%) | |||
| Босанци | 829 (1,473%) | – | – | – | |||
| Неизјашњени | 619 (1,100%) | – | – | – | |||
| Муслимани | 378 (0,672%) | – | – | – | |||
| Босанци и Херцеговци | 233 (0,414%) | – | – | – | |||
| Роми | 181 (0,322%) | – | 31 (0,047%) | – | |||
| Остали | 150 (0,267%) | 1 370 (1,937%) | 246 (0,375%) | 456 (0,784%) | |||
| Непознато | 38 (0,068%) | – | – | – | |||
| Албанци | 37 (0,066%) | – | 48 (0,073%) | 59 (0,101%) | |||
| Југословени | 21 (0,037%) | 4 356 (6,158%) | 8 003 (12,21%) | 1 133 (1,947%) | |||
| Словенци | 15 (0,027%) | – | 71 (0,108%) | 105 (0,180%) | |||
| Православци | 12 (0,021%) | – | – | – | |||
| Црногорци | 10 (0,018%) | – | 115 (0,175%) | 112 (0,192%) | |||
| Македонци | 7 (0,012%) | – | 41 (0,063%) | 75 (0,129%) | |||
| Турци | 4 (0,007%) | – | – | – | |||
| Украјинци | 2 (0,004%) | – | – | – | |||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Насељена мјестаУреди
Послије потписивања Дејтонског споразума, тадашња општина Бихаћ у цјелини (689 km2), ушла је у састав Федерације БиХ. У састав општине Бихаћ ушла су и сљедећа насељена мјеста која су се до рата налазила у саставу општине Дрвар: Бобољусци, Босански Осредци, Горњи Тишковац, Мали Цвјетнић, Мало Очијево, Мартин Брод, Очигрије, Палучци, Трубар, Велики Цвјетнић и Велико Очијево. Сада територија града Бихаћа има укупно 900 km2.
Види јошУреди
ИзвориУреди
- ^ „Попис становништва у БиХ 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 24. 12. 2017. Приступљено 21. 08. 2016.
- ^ „Popis 2013 BiH - Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. www.popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Приступљено 28. 4. 2020.
- ^ „Popis 2013 BiH – Stanovništvo prema etničkoj/nacionalnoj pripadnosti i spolu, po naseljenim mjestima”. popis.gov.ba. Архивирано из оригинала на датум 19. 9. 2017. Приступљено 19. 9. 2017.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 18)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 17. 1. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991.” (PDF). fzs.ba. Приступљено 22. 11. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 11. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 11. 2015.
Спољашње везеУреди
- Званични веб-сајт (језик: бошњачки) (језик: енглески)
