Град Дервента

град Босне и Херцеговине

Град Дервента је град у Републици Српској, БиХ. Сједиште града је у градском насељу Дервента. Некадашња општина Дервента добила је статус града 11. фебруара 2021. године.[4] Град заузима површину од 517 km². Према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине на попису становништва 2013. године, у граду је пописано 27.404 лица.[5]

Град Дервента
Грб Дервенте
Грб
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Сједиште Дервента
Становништво
Становништво
Пад 25.444[1]
Пад 25.922[2]
27.114[3] (2017
2013
1996)
Географске карактеристике
Површина 517 km2


Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Начелник општине Милорад Симић (СНСД)
Поштански број 74400
Позивни број 53
Крсна слава Велика Госпојина
Веб-сајт Град Дервента

Географија уреди

Град Дервента налази се на сјеверозападу Републике Српске. Простире се између ријеке Саве и Ивањског поља на сјеверу, планине Вучијак на сјевероистоку, планине Крњина на југу, планине Мотајице на сјеверозападу и ријеке Укрине на западу. Граничи се са општинама: Брод, Модрича, Добој, Станари, Прњавор и Србац. На простору површине 517 km², у педесет шест села и граду Дервенти, прије рата живјело је 56.489 становника. Надморска висина општинског подручја креће се од 103 до 215 метара.[6]

Образовање уреди

На територији дервентске општине постоје четири основне школе као и Основна музичка школа. Двије основне школе налазе се у самом насељу: ОШ „Никола Тесла“ и ОШ „19. април“. На сеоском подручју постоје још двије основне школе: ОШ „Тодор Докић” у Календеровцима и ОШ „Ђорђо Панзаловић” у Осињи.

Насељена мјеста уреди

 
Мапа насељених места општине Дервента

Подручје општине Дервента чине насељена мјеста: Агићи, Беглуци, Бијело Брдо, Босански Дубочац, Брезици, Буковац, Буковица Велика, Буковица Мала, Бунар, Велика, Велика Сочаница, Врхови, Горња Бишња, Горња Лупљаница, Горњи Божинци, Горњи Вишњик, Горњи Детлак, Градац, Градина, Дажница, Дервента, Доња Бишња, Доња Лупљаница, Доњи Вишњик, Доњи Детлак, Дријен, Жеравац, Живинице, Зеленике, Календеровци Горњи, Календеровци Доњи, Ковачевци, Костреш, Кулина, Куљеновци, Луг, Лужани, Лужани Босански, Лужани Нови, Мала Сочаница, Мишинци, Мишковци, Модран, Осиња, Осојци, Пјеваловац, Појезна, Пољари, Поље, Рапћани, Станићи, Тетима, Трстенци, Туњестала, Церани, Црнча и Шушњари.

Послије потписивања Дејтонског споразума, град Дервента у цјелини, остала је у саставу Републике Српске.

Мјесне заједнице уреди

На подручју општине Дервента одлукама Скупштине општине Дервента образовано је 30 мјесних заједница: Агићи, Беглуци, Бијело Брдо, Босански Дубочац, Бунар, Велика Сочаница, Горња Лупљаница, Горњи Вишњик, Горњи Детлак, Дервента I, Дервента II, Дервента III, Дервента „Укрина“, Доња Лупљаница, Доња Церани, Дријен, Календеровци Горњи, Костреш, Кулина, Лужани Босански, Мала Сочаница, Мишинци, Мишковци, Модран, Осиња, Осојци, Појезна, Поље, Трстенци, Црнча.

Политичко уређење уреди

Састав Скупштине Града Дервента према резултатима избора 2020.
8
6
4
3
2
2
1
1
1
1
Од укупно 29 мандата на поједине партије отпада:
      СНСД: 8
      СДС: 6
      СП: 4
      ПДП: 3
      УС: 2
      ДНС: 2
      СПС: 1
      НДП-СНС: 1
      СДП-ХС: 1

Општинска администрација уреди

Градоначелник Града представља и заступа Град и врши извршну функцију у Дервенти. Избор градоначелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Градску администрацију, поред градоначелника, чини и скупштина града. Институционални центар Града Дервенте је насеље Дервента, гдје су смјештени сви градски органи.

Градоначелник Града Дервенте је Милорад Симић испред Савеза независних социјалдемократа, који је на ту функцију ступио након локалних избора у Босни и Херцеговини 2020. године. Састав скупштине Града Дервента је приказан у табели.[7]

Национални састав уреди

Састав становништва – град Дервента
2013.[8]1991.[9]1981.[10]1971.[11]
Укупно27 404 (100,0%)56 489 (100,0%)57 010 (100,0%)56 141 (100,0%)
Срби22 349 (81,55%)22 938 (40,61%)22 840 (40,06%)23 124 (41,19%)
Хрвати2 573 (9,389%)21 952 (38,86%)23 629 (41,45%)25 228 (44,94%)
Бошњаци1 895 (6,915%)7 086 (12,54%)16 034 (10,58%)16 548 (11,66%)1
Неизјашњени252 (0,920%)
Муслимани69 (0,252%)
Остали65 (0,237%)1 165 (2,062%)500 (0,877%)550 (0,980%)
Непознато58 (0,212%)
Југословени53 (0,193%)3 348 (5,927%)3 914 (6,865%)575 (1,024%)
Босанци33 (0,120%)
Украјинци31 (0,113%)
Роми10 (0,036%)
Босанци и Херцеговци5 (0,018%)
Турци4 (0,015%)
Црногорци3 (0,011%)35 (0,061%)48 (0,085%)
Православци2 (0,007%)
Словенци1 (0,004%)16 (0,028%)36 (0,064%)
Албанци1 (0,004%)20 (0,035%)12 (0,021%)
Македонци16 (0,028%)17 (0,030%)
Мађари6 (0,011%)3 (0,005%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Види још уреди

Напомене уреди

Референце уреди

  1. ^ „Процјена броја становника 2017.”
  2. ^ „Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА”
  3. ^ „Процјена броја становника 1996.”
  4. ^ „NARODNA SKUPŠTINA RS POTVRDILA: Derventa dobila status grada!”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 1. 3. 2021. 
  5. ^ „Попис становништва у БиХ 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 30. 6. 2016. г. Приступљено 25. 8. 2016. 
  6. ^ „О Дервенти – Општина Дервента”. derventa.ba (на језику: српски). Приступљено 27. 11. 2018. 
  7. ^ „Дервента”. izbori.ba. Приступљено 26. 6. 2021. 
  8. ^ „Popis 2013 BiH – Stanovništvo prema etničkoj/nacionalnoj pripadnosti i spolu, po naseljenim mjestima”. popis.gov.ba. Архивирано из оригинала 19. 9. 2017. г. Приступљено 19. 9. 2017. 
  9. ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991.(str. 14)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 24. 4. 2016. 
  10. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 24. 4. 2016. 
  11. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 24. 4. 2016. 

Спољашње везе уреди