Град Зајечар
Град Зајечар је град у источној Србији на граници са Бугарском. Налази се у централном делу Тимочке Крајине, у Зајечарском округу у који још спадају општине Сокобања, Књажевац и Бољевац. Средиште је градско насеље Зајечар који представља административни, културни, привредни, економски, политички и верски центар како општине тако и самог округа.
Зајечар | |
---|---|
![]() Зграда скупштине општине Зајечар | |
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Управни округ | Зајечарски округ |
Становништво | |
Становништво | |
— 2022. | 48.621 [1] |
— густина | 45,53 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 54′ 11″ С; 22° 16′ 33″ И / 43.903139° С; 22.275824° ИКоординате: 43° 54′ 11″ С; 22° 16′ 33″ И / 43.903139° С; 22.275824° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Површина | 1.068 km2 |
Поштански број | 19000 |
Позивни број | 019 |
Регистарска ознака | ZA |
Град Зајечар обухвата површину од 1.068 km². Територију пресецају Црни и Бели Тимок који спајањем чине Велики Тимок који протиче и кроз град Зајечар. На територији града постоје три вештачка акумулациона језера: Грлишко, Рготско и Совинац. Недалеко од Зајечара налази се бањско лечилиште Гамзиградска Бања са уређеним термоминералним изворима, а недалеко од њега се налази значајан археолошки локалитет Гамзиград (Felix Romuliana).
ДемографијаУреди
Према попису из 2011. године Град Зајечар има 59.461 становника. Укупно има 18.043 запослених на територији града.
Према прелиминарним подацима пописа 2022. Град Зајечар има 48.621 становника.[1]
НасељаУреди
Град Зајечар чини 42 насеља, од којих је једно градско, 41 сеоско.
ГалеријаУреди
Зграда Скупштине општине Зајечар
Споменик учесницима Тимочке буне, Зајечар
Зајечар - Споменик Зорану Радмиловићу и Маркова фонтана
Споменик Зорану Радмиловићу у Зајечару
Споменик из Другог светског рата у селу Ртањ, у општини Бољевац, код Зајечара, Србија
Црква у Зајечару, храм Пресвете Богородице
Гамзиград је археолошко налазиште близу Зајечара
Остаци палате, Гамзиград
Остаци палате, Гамзиград
РеференцеУреди
- ^ а б „Први резултати Пописa становништва, домаћинстава и станова 2022.”. Републички завод за статистику. Архивирано из оригинала на датум 22. 12. 2022. Приступљено 27. 12. 2022.
- ^ Етничка структура након пописа 2011.