Град Зајечар

Град Зајечар је град у источној Србији на граници са Бугарском. Налази се у централном делу Тимочке Крајине, у Зајечарском округу у који још спадају општине Сокобања, Књажевац и Бољевац. Средиште је градско насеље Зајечар који представља административни, културни, привредни, економски, политички и верски центар како општине тако и самог округа.

Зајечар
Зграда Скупштине општине Зајечар 02.jpg
Зграда скупштине општине Зајечар
Административни подаци
Држава Србија
Управни округЗајечарски округ
Становништво
Становништво
 — 2022.48.621 [1]
 — густина45,53 ст./km2
Географске карактеристике
Координате43° 54′ 11″ С; 22° 16′ 33″ И / 43.903139° С; 22.275824° И / 43.903139; 22.275824Координате: 43° 54′ 11″ С; 22° 16′ 33″ И / 43.903139° С; 22.275824° И / 43.903139; 22.275824
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина1.068 km2
Зајечар на мапи Србије
Зајечар
Зајечар
Зајечар на мапи Србије
Поштански број19000
Позивни број019
Регистарска ознакаZA

Град Зајечар обухвата површину од 1.068 km². Територију пресецају Црни и Бели Тимок који спајањем чине Велики Тимок који протиче и кроз град Зајечар. На територији града постоје три вештачка акумулациона језера: Грлишко, Рготско и Совинац. Недалеко од Зајечара налази се бањско лечилиште Гамзиградска Бања са уређеним термоминералним изворима, а недалеко од њега се налази значајан археолошки локалитет Гамзиград (Felix Romuliana).

ДемографијаУреди

Према попису из 2011. године Град Зајечар има 59.461 становника. Укупно има 18.043 запослених на територији града.

Према прелиминарним подацима пописа 2022. Град Зајечар има 48.621 становника.[1]

Етнички састав према попису из 2011.[2]
Срби
  
52.292 87,94%
Власи
  
2.856 4,80%
Роми
  
753 1,27%
Румуни
  
204 0,34%
Бугари
  
181 0,30%
остали
  
3.928 6,67%

НасељаУреди

Град Зајечар чини 42 насеља, од којих је једно градско, 41 сеоско.

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б „Први резултати Пописa становништва, домаћинстава и станова 2022.”. Републички завод за статистику. Архивирано из оригинала на датум 22. 12. 2022. Приступљено 27. 12. 2022. 
  2. ^ Етничка структура након пописа 2011.

Спољашње везеУреди