Град Книн
Град Книн је јединица локалне самоуправе са седиштем у Книну. Припада Шибенско-книнској жупанији у Хрватској. Према попису становништва из 2011. године, на подручју Града Книна живело је 15.407 становника.[1] Према подацима са последњег пописа 2021. године у граду је живело 11.633 становника.[2]
| Град Книн | |
|---|---|
 Зграда градског вијећа Книна
| |
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Хрватска
|
| Територија | Книнска крајина |
| Жупанија | Шибенско-книнска |
| Седиште | Книн |
| Становништво | |
| Становништво |  11.633 (2021)
|
| Географске карактеристике | |
| Површина | 358,12 km2 |
|
| |
| Остали подаци | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Градоначелник | Марко Јелић (Независна листа) |
| Позивни број | +385 22 |
| Регистарска ознака | ŠI |
| Веб-сајт | www |
Као административна јединица, Град Книн је настао поделом некадашње Општине Книн, која је постојала у административном систему југословенске федералне јединице Хрватске и Републике Српске Крајине, док је још раније, за време Краљевине Југославије постојао Срез Книн.
Географија уреди
На западу град Книн се граничи са општином Ервеник, југу са општинама Промина и Бискупија, југоистоку са општином Кијево, истоку са Босном и Херцеговином и на северу са општином Грачац у Задарској жупанији. Конфигурација терена је разнолика. На западном делу територије преовлађују брдовити (300–500 м) и планински крајеви и висоравни (500–1.000 м), а на источном се налазе подручја високих планина (1.000–1.500 м) и планинских врлети (изнад 1.500 м). На овом подручју налази се планински масив Динара са највишим планински врхом у Хрватској — Динара или Сињал на 1.831 м надморске висине. Геолошки састав земљишта на книнском подручју чине кречњак, кречњачки доломити, доломити и ређе разне кластичне седиментне стене. Типови земљишта су смеђе и црвеница на кречњаку и доломиту мешане са камењарима, источније су дубоке црвенице и смеђе земљиште на кречњаку, док се око речних токова налази алувијално земљиште.[3]
Клима на подручју града Книна је субмедитеранска, на прелазу између медитеранске и континентално-планинске климе. Просечна годишња температура ваздуха за 2013. годину је износила 13,6°C са хладним ветровитим зимама и врућим и сувим летима. Најнижа просечна температура ваздуха била је 4,8°C у фебруару, док је највиша била 24,5°C у августу. Просечна годишња количина падавина износи 110,65 мм/м2 у 2013. години, најкишовитији месец био је новембар са 230,7 мм/м2, а најсушнији јул са 26,3 мм/м2. Град Книн има просечно 2.444 сунчаних сати годишње.[4]
Насељена места уреди
Град Книн обухвата 13 насељена места.
Историја уреди
Као административна јединица, данашњи Град Книн има дугу предисторију, пошто је место Книн у прошлости било седиште разних управних јединица. За време аустроугарске власти, постојао је Котар Книн који је био у саставу Краљевине Далмације. За време Краљевине Југославије постојао Срез Книн, који је био у саставу Сплитске области (1922-1929), Приморске бановине (1929-1939) и Бановине Хрватске (1939-1941).[5]
Када је у време ФНРЈ извршена реформа локалне самоуправе, Срез Книн је трансформисан у Општину Книн, која је постојала у административном систему југословенске федералне јединице Хрватске и Републике Српске Крајине. Потоњом поделом, стара Општина Книн раздељена је на данашњи Град Книн и пет нових општина (Бискупија, Ервеник, Кијево, Кистање и Цивљане).
- Насељена места бивше Општине Книн
Становништво уреди
Према попису становништва из 1991. године, на територији коју обухвата град Книн је живело 23.025 становника, од чега око 86% су били Срби. Током грађанског рата у Хрватској 1995. године, хрватска војска је протерала српско становништво са својих огњишта. Одлуком тадашњег председника Хрватске Фрање Туђмана, у Книн и околна села се углавном насељавају Хрвати из Босне и Херцеговине, због чега је етничка структура драстично измењена.[6]
На попису становништва 2011. године, град Книн је имао 15.407 становника.
На попису становништва 2021. године, град Книн је имао 11.633 становника.
- Број становника на простору града Книна по пописима
| Кретање броја становника[10] | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. | 2011. |
| 17.048 | 18.662 | 20.164 | 20.872 | 21.854 | 23.025 | 15.190 | 15.407 |
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „Град Книн: Насеља”. dzs.hr.
- ^ „Први резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Архивирано из оригинала 14. 1. 2022. г. Приступљено 19. 1. 2022.
- ^ Стратегија развоја града Книна 2018—2023. Книн. 2019. стр. 43.
- ^ Стратегија развоја града Книна 2018—2023. Книн. 2019. стр. 42.
- ^ Димић 2001.
- ^ „Повијест”. knin.hr.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ „Град Книн 2011.”. dzs.hr.
- ^ „Град Книн 2021.”. dzs.hr.
- ^ „Град Книн”. dzs.hr.
Литература уреди
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
