Грачанички срез је био административно-територијална јединица у Краљевини Југославији и ФНР Југославији.

Грачанички срез
1. август 1919.—31. децембар 1959.
Главни градПриштина
Земља
Догађаји
Статусбивши срез
Историја 
• Успостављено
1. август 1919.
• Укинуто
31. децембар 1959.
Претходник
Приштински срез

Историја

уреди

Краљевина Србија

уреди
 
Подела Краљевине Србије на срезове, према стању из 1914. године.

Протеривањем османске власти и ослобођењем Старе Србије у јесен 1912. године започео је процес успостављања нових власти Краљевине Србије у областима Рашке, Косова, Метохије и Вардарске Македоније.[1] Изградња нових административно-територијалних структура одвијала се постепено, у периоду између 1912. и 1915. године.[2]

Срез се први пут као Грачански помиње у Предлогу Закона о присаједињењу Старе Србије Краљевини Србији и о управи у њој. Министарство унутрашњих дела Краљевине Србије упутило је Народној скупштини 25. децембра 1913. године са мишљењем Државног савета, овај предлог закона на усвајање.[3][4] Срез би припадао Косовском округу са седиштем у Приштини.[5] Народна скупштина није стигла да гласа о предлогу до избијања Првог светског рата, а за време рата предлог није стављен на дневни ред.[6]

Краљевина Југославија

уреди

Регент је 30. јуна 1919. указом наредио да Устав и сви закони Краљевине Србије ступе на снагу у областима присаједињеним Србији и Црној Гори након Балканских ратова 1. августа исте године.[7]

Уредбом о подели земље на области 26. априла 1922. године било је уређено да седиште среза буде у Приштини, а срез се налази у оквиру Косовске области. Административна подела уведена Уредбом о подели земље је остала на снази до 1929. године и завођења диктатуре.[8]

Закон о називу и подели краљевине на управна подручја, који је донесен 3. октобра 1929. године и Октроисани устав 3. септембра 1931. године су и даље утврђивали постојање срезова, па је тако и Грачанички срез наставио да постоји. Уместо дотадашње поделе на области, уведена је подела на бановине. Грачанички срез је припао Вардарској бановини.[9]

ФНР Југославија

уреди
 
Подела Народне Републике Србије на области и срезове.

Након успостављања комунистичког поретка и нових органа власти 1944. године, задржан је срез као једна од управних јединица.[10] Срезови ће се у НР/СР Србији укидати постепено до 1967. године.

У Аутономној Косовско-метохијској области 31. децембра 1959. престали су да постоје срезови, чиме се укида и Грачанички срез.[11][12]

Доношењем Уставног закона о укидању срезова у Социјалистичкој Републици Србији, 31. марта 1967. године се потпуно укидају срезови у Србији.[13][14]

Становништво

уреди

Попис становништва из 1921. године

уреди
Верски састав становништва општина које припадају срезу према попису из 1921.[15]
Укупно: Православци Римокатолици Грко-католици Муслимани Других Без конфесија и непозано
Грачаница 1.856 1.241 615
Добротин 2.830 856 17 1.957
Доња Брњица 1.848 194 1.654
Доња Гуштерица 1.506 1.245 2 259
Јањево (в.) 2.597 22 1.784 791
Којиловица 1.536 243 1 1.292
Коморан 1.660 1.660
Лапље Село 2.173 1.583 590
Лепина 1.495 466 1.029
Липљан (в.) 3.197 1.403 2 1.792
Матичане 1.823 176 1.647
Обилић 852 207 645
Радево 1.347 224 1 1.122
Седларе 2.146 0 2.146
Црквена Водица 2.087 455 1.632
28.953 8.315 (28.72%) 1.805 (6.23%) 2 (0.01%) 18.831 (65.04%)

Попис становништва среза по вероисповести из 1921. године, показао је да Евангелиста и Јевреја у Грачаничком срезу нема.[15]

Заступљеност становништва среза по матерњем језику према попису из 1921.[16]
Срба или Хрвата Руса Мађара Арнаута Турака Румуна, Цинцара Остали и непознатно
Грачаница 1.231 1 1 560 1 62
Добротин 870 1.913 9 6 32
Доња Брњица 194 1.654
Доња Гуштерица 1.204 220 12 70
Јањево (в.) 1.717 1 496 287 8 88
Којиловица 244 1.289 3
Коморан 1 1.630 29
Лапље Село 1.584 499 12 78
Лепина 466 978 8 43
Липљан (в.) 1.401 1 1.717 13 17 48
Матичане 176 1.647
Обилић 202 610 36 4
Радево 225 1.105 17
Седларе 2.127 19
Црквена Водица 458 1.593 36
Укупно : 28.953 9.973 (34.45%) 2 (0.01%) 2 (0.01%) 18.038 (62.30%) 378 (1.31%) 31 (0.11%) 529 (1.83%)

Попис становништва среза по матерњем језику из 1921. године, показао је да Словенаца, Чехословака, Русина(Рутена и Малоруса), Пољака, Немаца, Италијана, Француза, Енглеза у Грачаничком срезу нема.[16]

Попис становништва из 1931. године

уреди

Грачаничком срезу је 1931. године припадало 8 општина:

  1. Девет Југовића
  2. Голеш
  3. Горња Дреница
  4. Грачаница
  5. Јањево
  6. Липљан
  7. Обилић
  8. Приштина

Претходни резултати пописа објављени су већ 1931. године мањом публикацијом од 30 страна која је имала за циљ да у што краћем року информише меродавне власти и установе о привремено утврђеном броју домаћинстава и присутног становништва, по бановинама и срезовима.[17]

Заступљеност становништва среза по матерњем језику према попису из 1931.[18]
српски, хрватски, словеначки, македонски
  
24.594 42,51%
арнаутски
  
23.845 41,21%
мађарски
  
106 0,18%
немачки
  
63 0,18%
остали словенски
  
248 0,43%
остали
  
9.002 15,56%
Укупно: 57.858

Верски састав становништва среза према попису из 1931.

уреди
Верски састав становништва општина које припадају срезу према попису из 1931.[19]
Православци Римокатолици Евангелисти Остали хришћани Муслимани Други, без конфесије и остали
Девет Југовића 1.497 5 11 3.713
Голеш 2.567 20 4 23 3.110
Горња Дреница 528 2 5.023
Грачаница 2.958 3 2.736
Јањево 1.959 2.155 2.458
Липљан 3.569 46 49 18 2.628 3
Обилић 3.129 113 15 3.158
Приштина 5.703 681 8 11 9.585 370
Укупно : 57.858 21.910 (37.87%) 3.025 (5.23%) 61 (0.11%) 78 (0.13%) 32.411 (56.02%) 373 (0.64%)
Верски састав становништва среза према попису из 1931.[19]
Муслимани
  
32.411 56,02%
Православци
  
21.910 37,87%
Католици
  
3.025 5,23%
Евангелисти
  
61 0,11%
Остали хришћани
  
78 0,13%
Други, без конфесије и остали
  
373 0,64%
Укупно: 57.858

Попис становништва из 1948. године

уреди
 
Проценат Срба по срезовима и градовима према попису из 1948.

Грачаничком срезу су 1948. године припадале 13 територијалне целине: Бесиње, Грачаница, Девет Југовића, Доње Добрево, Качикол, Коморане, Косово Поље, Лапље Село, Лукаре, Маревце, Милошево, Обилић и Сливово.[20]

Етнички састав становништва среза према попису из 1948.[21]
Шиптари
  
23.851 63,86%
Срби
  
11.183 29,94%
Црногорци
  
1.029 2,76%
Цигани
  
903 2,42%
Немци
  
133 0,36%
Хрвати
  
56 0,15%
Руси
  
27 0,07%
Македонци
  
27 0,07%
Словенци
  
24 0,06%
Бугари
  
3 0,01%
Чеси
  
3 0,01%
Мађари
  
3 0,01%
Русини-Украјинци
  
2 0,01%
Румуни
  
1 0,01%
неопредељени муслимани
  
55 0,15%
остали непознато
  
49 0,13%
Укупно: 37.348

Попис становништва из 1953. године

уреди
 
Етнички састав становништва НР Србије по срезовима и градовима према попису из 1953.
Заступљеност становништва среза по народности према попису из 1953. [22]
Срби Хрвати Словенци Македонци Црногорци Југословени - неопредељени Шиптари Турци остали Словени остали несловени
Девет Југовића 1.433 5 14 26 1 2.365 137 1
Доње Добрево 484 189 6 2.445 8 11
Грачаница 4.269 57 5 3 115 7 534 7 9 124
Качикол 52 111 3 4.168 38 11
Коморан 192 31 1 4.480 8 56
Косово Поље 2.451 33 48 15 254 12 618 8 1 112
Лукаре 183 23 4 3.156 13
Маревце 24 5 9 8 2.941 107 2 5
Мрамор 6 4 2.589 73
Обилић 2.498 46 17 22 344 105 3.622 25 18 425
Сливово 670 4 792 72
Велики Белаћевац 621 78 4 2.090 1 83
Укупно : 45.641 12.883 (28.23%) 146 (0.32%) 70 (0.15%) 54 (0.12%) 1.184 (2.59%) 155 (0.34%) 29.794 (65.28%) 496 (1.09%) 31 (0.07%) 828 (1.81%)

Према попису становништва из 1953. године у Грачаничком срезу није било Бугара и Влаха.

Образовање

уреди

Писменост становништва по полу и старости у 1931. години

уреди

Према попису становништва из 1931. године, у Грачаничком срезу проценат неписмених је натполовичан. Проценат неписмености жена од 11 година старости и више је био висок и износио је 86.2%, иако су се као писмене сматрале и оне жене које су полуписмене[а]. Код мушкараца од 11 година старости и више неписменост је износила 60.6%.

Недовољан број основних школа и према томе њихова велика удаљеност нарочито у брдским, ретко насељеним, крајевима, као и патријархална схватања старијих генерација о потреби школовања, нарочито женске деце, верски обзири и други узроци који се сви своде на то да женској деци писменост није потребна као мушкој, довели су до тога, да је женско становништво у просветном погледу далеко изостало иза мушког.[23]

Писменост становништва среза по полу и старости према попису из 1931.[24]
м ж
60+ 252 (12.6%) 25 (1.2%)
40-59 1.149 (31.2%) 260 (6.1%)
20-39 4.037 (46%) 1.175 (14.5%)
11-19 2.301 (44.4%) 1.160 (26%)
Просек : 39.4% 13.8%
Неписменост становништва среза по полу и старости према попису из 1931.[24]
м ж
60+ 1.747 (87.4%) 2.104 (98.8%)
40-59 2.530 (68.8%) 3.976 (93.9%)
20-39 4.742 (54%) 6.933 (85.5%)
11-19 2.880 (55.6%) 3.308 (74%)
Просек : 60.6% 86.2%

Напомене

уреди
  1. ^ Под полуписменим се сматрало становништво које само зна да чита, а не зна да пише.

Референце

уреди
  1. ^ Јагодић 2013а.
  2. ^ Јагодић 2013б, стр. 141-167.
  3. ^ Јагодић 2010, стр. 40.
  4. ^ Вучковић 2013, стр. 157.
  5. ^ Вучковић 2013, стр. 159.
  6. ^ Ристановић 2012, стр. 178.
  7. ^ Јагодић 2010, стр. 43.
  8. ^ Ристановић 2012, стр. 186-188.
  9. ^ Ристановић 2012, стр. 189-191.
  10. ^ Петрановић 1998, стр. 230.
  11. ^ Милосављевић 2015, стр. 279.
  12. ^ Ђурђев 2007, стр. 16.
  13. ^ Сл. гласник 53/1966 од 31.12. 1966. године
  14. ^ Милосављевић 2015, стр. 410.
  15. ^ а б Општа државна статистика 1932, стр. 98.
  16. ^ а б Општа државна статистика 1932, стр. 99.
  17. ^ Андрејка 1938ц, стр. III.
  18. ^ Претседништво министарског савета 1931, стр. 5.
  19. ^ а б Андрејка 1938а, стр. 100.
  20. ^ Савезни завод за статистику 1954, стр. 343.
  21. ^ Савезни завод за статистику 1954, стр. 344.
  22. ^ Савезни завод за статистику 1959.
  23. ^ Андрејка 1938б, стр. VI.
  24. ^ а б Андрејка 1938б, стр. 102.

Литература

уреди