Грађански рат у Таџикистану

Грађански рат у Таџикистану (таџ. Ҷанги шаҳрвандии Тоҷикистон) је почео у мају 1992, када су се етничке групе из области Гарм и Горно-Бадакшан, које су осећале да нису адекватно представљене у власти подигле против владе председника Емомалија Рахмона, у којој су доминирали људи из области градова Лењинабада и Кулјаба. Политички, неповезане групе су представљали либерални демократски реформисти[4] и исламисти, који су се заједно борили и касније организовали под заставом Уједињене таџичке опозиције (УТО). До јуна 1997, педесет до сто хиљада људи је убијено.[5][1]

Грађански рат у Таџикистану
Време5. мај 199227. јун 1997.
Место
УзрокПолитичка борба између владајуће елите Таџикистана и опозиције.
Исход примирје под окриљем Уједињених нација, потписан свеобухватни мировни споразум, Рахмонов победио на председничким изборима 1999, а ИРП добила 30% министарских места.[3]
Сукобљене стране

 Таџикистан
 Русија
 Узбекистан[1]
 Киргистан[2]
 Казахстан[2]
 Уједињене нације

Уједињена таџичка опозиција
АВГ Авганистан
Команданти и вође
Таџикистан Емомали Рахмон (председник Таџикистана)
Узбекистан Ислам Каримов
Русија Борис Јељцин

Сајид Абдулох Нури (УТО)
Мохамед Шариф Химатзаде (ИРП)
Шадман Јусуф (Демократска партија)

Јума Намангани (ИМУ)
Јачина
Непотната бројност узбечких и таџикистанских војника; 15.000 руских војника у Таџикистану од 100.000 до 200.000 војника
Жртве и губици
Непознато Непознато
50.000 до 100.000 убијених, 1,2 милиона расељених

Председник Рахмон, вођа УТО, Сајид Абдулох Нури, и специјални представник генералног секретара Уједињених нација Герд Берем су потписали Општи споразум о успостављању мира и националне слоге у Таџикистану и Московски протокол 27. јуна 1997, у Москви, Русија, чиме је окончан рат.[6]

Види још уреди

Референце уреди

Литература уреди

Спољашње везе уреди