Отворите главни мени

Грађевински материјал

материјал који се може користити у грађевинарству
Бетон и метална арматура кориштена за прављење пода.
Дрвена црква у Бодружалу у Словачкој.
Овај зид у Бикон Хилу у Бостону садржи различите типове цигле и камених темеља.

Грађевински материјал је сваки материјал који се може употребити у грађевинарству. Многе супстанце које се јављају природно, као што су глина, камен, песак и дрво, чак и гранчице и лишће, кориштене су за изградњу зграда. Осим природно присутних материјала, користе се многи вештачки произведени материјали, неки од који су у већој мери, а неки у мањој мери синтетички. Производња грађевинског материјала је уходана индустрија у многим земљама и употреба ових материјала се типично сегментира у специфичне специјалности, као што су столарија, изолација, водовод и кровни радови. Они обезбеђују структуру станишта и структура, укључујући домове.[1]

Садржај

ПоделаУреди

По пореклуУреди

Најважнији природни грађевински материјали су: дрво, камен и шљунак, а најважнији вештачки материјали су: цемент, бетон, челик, алуминијум, стакло, опека, песак, креч и гипс.

Према намениУреди

По саставуУреди

  • прости грађевински материјали;
  • сложени грађевински материјали (који настају спајањем простих: нпр. бетон настаје мешавином цемента, шљунка и воде).

По конструктивним својствимаУреди

  • носећи грађевински материјали;
  • везивни грађевински материјали.

Природни грађевински материјалиУреди

Природни грађевински материјали (дрво, камен, песак, шљунак и глина) су материјали који се могу уградити у грађевинске објекте без прераде. Користе се као сировине за производњу вештачких грађевинских материјала.

ДрвоУреди

Дрво је један од најстаријих природних грађевинских материјала. У ранијем периоду људске цивилизације, дрво је коришћено за израду колиба, сојеница, брвнара и др. Данас се дрво углавном користи за израду стубова, греда, подних и зидних облога, кровне конструкције, грађевинске столарије (врата, прозори...), оплате приликом бетонирања и др.

Особине дрвета у грађевинарствуУреди

  • велика тврдоћа у поређењу са малом тежином;
  • чврстоћа;
  • лака обрадљивост;
  • ниска топлотна и звучна проводљивост.

Дрво се и данас често користи у грађевинарству и има огромну предност над другим материјалима.

Недостатак дрветаУреди

Једини недостартак дрвета је запаљивост и мањи отпор на влагу, гљивице и инсекте.

КаменУреди

Камен је, такође, један од најстаријих грађевинских материјала који се добија очвршћавањем мешавине цемента као везивног материјала, воде и агрегата (шљунак, песак, дробљен камен, шљака, дробљена опека и др). Камен је најтрајнији грађевински материјал.

Користио га је праисторијски човек за изградњу својих насеобина. Данас постоје грађевине од камена старе неколико хиљада година (пирамиде). Камен се у природи налази у великим количинама. Вади се у каменоломима

Најпознатије врсте камена су: гранит, кречњак, пешчар, мермер...

Подела каменаУреди

  • обрађен камен;
  • необрађен камен.

Необрађен камен се употребљава у грађевинарству при изради темеља, носећих зидова, насипа, подлога путева и др.

Обрађен камен може бити: ломљен, дробљен, млевен, полиран, брушен, ситан каменчић и песак.

Вештачки грађевински материјалиУреди

ОдрживостУреди

Године 2017, зграде и изградња заједно су конзумирали 36% финалне енергије произведене на глобалном нивоу, а одговорни за 39% глобалних CO2 емисија везаних за енергију.[2]. Удео самог грађевинарства био је само 6% до 11%. Потрошња енергије током производње грађевинског материјала, претежно због употребе електричне енергије, доминантни је доприносилац учешћу грађевинске индустрије. Уграђена енергија релевантних грађевинских материјала у САД наведена је у следећој табели.

Материјал Садржана енергија
kBtu/lb MJ/kg
цигле 1,66 3,86
цемент 3,23 7,51
глина 15,2 35,36
бетон 0,58 1,35
бакар 25,77 59,94
равно стакло 10,62 24,70
гипс 10,38 24,14
тврда шперплоча и фурнир 15,19 35,33
креч 1,92 4,47
изолација од минералне вуне 12,6 29,31
примарни алуминијум 80,17 186,48
шперплоча до меког дрвета и фурнир 3,97 9,23
камен 1,43 3,33
чист челик 10,39 24,17
дрвена грађа 2,7 6,28

Подаци потичу из рецензираног извештаја који су објавили Диксит et. al.[3]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ "Building" def. 2 and 4, "material" def. 1. Oxford English Dictionary Second Edition on CD-ROM (v. 4.0)© Oxford University Press 2009
  2. ^ „Global Status Report 2017 | World Green Building Council”. www.worldgbc.org. Приступљено 2019-03-12. 
  3. ^ Dixit, Manish K.; Culp, Charles H.; Fernandez-Solis, Jose L. (2015-02-03). „Embodied Energy of Construction Materials: Integrating Human and Capital Energy into an IO-Based Hybrid Model”. Environmental Science & Technology. 49 (3): 1936—1945. ISSN 0013-936X. doi:10.1021/es503896v. 

ЛитератураУреди

  • Жељко В, Иван Ђ, Дијана К и Марија Ђ (2016): Техничко и информатичко образовање 6 за 6. разред основне школе, Нови Логос — ISBN 978-86-6109-078-3.
  • Слободан П. и Тијана Т. (Београд, 2012): Техничко и информатичко образовање за 6. разред основне школе, Завод за уџбенике — ISBN 978-86-17-17758-2.

Спољашње везеУреди