Грег Л. Семенза

Грег Л. Семенза (енгл. Gregg L. Semenza; Њујорк, 12. јул 1956) амерички је лекар, медицински истраживач и добитник Нобелове награде за физиологију или медицину 2019. за истраживање о томе како ћелије осећају промене доступног кисеоника и како се прилагођавају на њих.[1]

Грег Л. Семенза
Датум рођења(1956-07-12)12. јул 1956.
Место рођењаЊујорк
Њујорк, САД
ДржављанствоСАД
ОбразовањеУниверзитет Харвард, Кембриџ, Масачусетс; Универзитет Пенсилванија, Филаделфија (докторат 1984)
ИнституцијаУниверзитет Џонс Хопкинс, Балтимор, Мериленд
НаградеНобелова награда за физиологију и медицину (2019)

Награду је поделио с Питером Џ. Ратклифом (енгл. Peter J. Ratcliffe) и Вилијамом Келином Млађим (енгл. William G. Kaelin Jr).[2]

Живот и каријераУреди

Грег Л. Семенза је рођен у Њујорку 12. јула 1956. године. Високошколско образовање је стекао на Универзитету Харвард у Кембриџу, у савезној држави Масачусетс.

Докторске студије је наставио на Универзитету Пенсилванија у Филаделфији, где је и докторирао 1984. године.

По завршетку педијатријске обуке, почео је да ради на Универзитету Џонс Хопкинс у Балтимору, у Мериленду, где је и даље запослен.[1]

Истраживања и открићеУреди

Иако се вековима разумела важност кисеоника, дуго није било познато како се ћелије прилагођавају променама нивоа истог. Почетком 1990-их, Грег Л. Семенза почео је да проучава како се ћелије прилагођавају променама нивоа кисеоника и тиме поставио темеље даљег истраживања.[3]

Истраживање и рад и Грег Л. Семензе ускладили су се с радом Вилијама Келина Млађег и Питера Џ. Ратклифа, те су заједно открили како ћелије могу да осете променљиву доступност кисеоника и да се њој прилагоде.

Током 1990-их, идентификовали су молекуларну машинерију која регулише активност гена као одговор на различите нивое кисеоника.[3]

Нобелова наградаУреди

Шведска краљевска академија наука за добитнике Нобелове награде за физиологију или медицину 2019. године прогласила је Вилијама Келина Млађег, Грега Л. Семенза и Питера Џ. Ратклифа за истраживање о томе како ћелије осећају промену доступног кисеоника и како се њој прилагођавају. Ово истраживање изузетно је важно за борбу против рака, анемија и многих других болести.[1][4]

Значај открићаУреди

Саопштење шведског института у образложењу доделе награде:

„Основни значај кисеоника познат је вековима, али процес прилагођавања ћелија променама нивоа кисеоника дуго је остао мистерија. Овогодишња Нобелова награда награђује рад који је открио молекуларне механизме који су укључени у прилагођавање ћелија на променљиво снабдевање кисеоником у телу”.[2]

Приватни животУреди

Грег Л. Семенза је у браку са Лором Каш-Семенза, с којом се упознао на Универзитету Џонс Хопкинс.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 „Gregg L. Semenza”. Nobelprize.org. Приступљено 18. 10. 2020. 
  2. 2,0 2,1 Milan, Milošević. „Nobelova nagrada za medicinu (2019)”. svet nauke. Приступљено 18. 10. 2020. 
  3. 3,0 3,1 „Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu 2019.”. Recipe-cpsa.com. Приступљено 18. 10. 2020. 
  4. ^ „Nobel za novu šansu za lečenje anemije”. BBC NEWS. Приступљено 18. 10. 2020.