Грег Л. Семенза

Грег Л. Семенза (енгл. Gregg L. Semenza; Њујорк, 12. јул 1956) амерички је лекар, медицински истраживач и добитник Нобелове награде за физиологију или медицину 2019. за истраживање о томе како ћелије осећају промене доступног кисеоника и како се прилагођавају на њих.[1]

Грег Л. Семенза
Рођење(1956-07-12)12. јул 1956.
Њујорк, Њујорк, САД
ДржављанствоСАД
ОбразовањеУниверзитет Харвард, Кембриџ, Масачусетс; Универзитет Пенсилванија, Филаделфија (докторат 1984)
ИнституцијаУниверзитет Џонс Хопкинс, Балтимор, Мериленд
НаградеНобелова награда за физиологију и медицину (2019)

Награду је поделио с Питером Џ. Ратклифом (енгл. Peter J. Ratcliffe) и Вилијамом Келином Млађим (енгл. William G. Kaelin Jr).[2]

Живот и каријераУреди

Грег Л. Семенза је рођен у Њујорку 12. јула 1956. године.[3] Високошколско образовање је стекао на Универзитету Харвард у Кембриџу, у савезној држави Масачусетс.

Докторске студије је наставио на Универзитету Пенсилванија у Филаделфији, где је и докторирао 1984. године.

По завршетку педијатријске обуке, почео је да ради на Универзитету Џонс Хопкинс у Балтимору, у Мериленду, где је и даље запослен.[1]

Истраживања и открићеУреди

Иако се вековима разумела важност кисеоника, дуго није било познато како се ћелије прилагођавају променама нивоа истог. Почетком 1990-их, Грег Л. Семенза почео је да проучава како се ћелије прилагођавају променама нивоа кисеоника и тиме поставио темеље даљег истраживања.[4]

Истраживање и рад и Грег Л. Семензе ускладили су се с радом Вилијама Келина Млађег и Питера Џ. Ратклифа, те су заједно открили како ћелије могу да осете променљиву доступност кисеоника и да се њој прилагоде.

Током 1990-их, идентификовали су молекуларну машинерију која регулише активност гена као одговор на различите нивое кисеоника.[4]

Нобелова наградаУреди

Шведска краљевска академија наука за добитнике Нобелове награде за физиологију или медицину 2019. године прогласила је Вилијама Келина Млађег, Грега Л. Семенза и Питера Џ. Ратклифа за истраживање о томе како ћелије осећају промену доступног кисеоника и како се њој прилагођавају. Ово истраживање изузетно је важно за борбу против рака, анемија и многих других болести.[1][5]

Значај открићаУреди

Саопштење шведског института у образложењу доделе награде:

„Основни значај кисеоника познат је вековима, али процес прилагођавања ћелија променама нивоа кисеоника дуго је остао мистерија. Овогодишња Нобелова награда награђује рад који је открио молекуларне механизме који су укључени у прилагођавање ћелија на променљиво снабдевање кисеоником у телу”.[2]

Приватни животУреди

Грег Л. Семенза је у браку са Лором Каш-Семенза, с којом се упознао на Универзитету Џонс Хопкинс.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б в „Gregg L. Semenza”. Nobelprize.org. Приступљено 18. 10. 2020. 
  2. ^ а б Milan, Milošević. „Nobelova nagrada za medicinu (2019)”. svet nauke. Приступљено 18. 10. 2020. 
  3. ^ „The Nobel Prize in Physiology or Medicine 2019”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-24. 
  4. ^ а б „Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu 2019.”. Recipe-cpsa.com. Приступљено 18. 10. 2020. 
  5. ^ „Nobel za novu šansu za lečenje anemije”. BBC NEWS. Приступљено 18. 10. 2020.