Отворите главни мени

Григориј Сковорода

Григориј Савич Сковорода (рус. Григо́рий Са́ввич Сковорода́; Чернухи, 3. децембар 1722Ивановка, 9. новембар 1794) био је украјински и руски филозоф, песник, професор и композитор. Скоровода је био козак на територији данашње Украјине који је живео у Руском царству и дао значајан допринос руској филозофији и култури.[1][2][3] Живео је и радио у Слободској Украјини, која данас делом припада Русији, а делом Украјини. Сковорода је био толико важан за руску културу и развор руске филозофске мисли да га називају и “Руским Сократом”.[4]

Григориј Сковорода
Hryhoriy Skovoroda.jpg
Пуно имеГригориј Савич Сковорода
Датум рођења(1722-12-03)3. децембар 1722.
Место рођењаЧернухи
Руска Империја (данас Украјина)
Датум смрти9. новембар 1794.(1794-11-09) (71 год.)
Место смртиИвановка
Руска Империја

Говорио је неколико језика: руски, украјински, латински, грчки и црквенословенски.[5]

Сковорода је стекао образовање на Могила Академији у Кијеву. Прогоњен световним и духовним силама, Сковорода је водио живот као путујући мислилац-просјак. У својим трактатима и дијалозима обрађивао је библијске проблеме којим су се бавили Платон и стоици. Прва његова књига издата је после његове смрти, 1798, у Санкт Петербургу. Комплетни радови Сковороде објављени су први пут у истом граду 1861. Пре овог издања, многи од његових радова постојали су само у рукописима.

БиографијаУреди

Сковорода је рођен у украјинској козачкој породици у селу Чернухи, 1722. године. Студирао је на Могила Академији у Кијеву (1734–1741, 1744–1745, 1751–1753), али није дипломирао. 1741, са 19 година, одвео га је стриц, Игњатиј Полтацев, из Кијева да би певао у царском хору у Санкт Петербургу и Москви. У Кијев се вратио 1744. Период између 1745. и 1750. провео је у Краљевини Мађарској и сматра се да је за то време путовао Европом. 1750. се вратио у Кијев. Те (1750) и следеће године предавао је поетику у Перејаславу. Већину периода 1753-1759 Скоровода је био учитељ у једној спахијској породици у селу Каврај. Следећих десет година, са прекидима, предавао је предмете као што су поезија, синтакса, грчки језик и етика на Харковском колегијуму. Након напада на његов час 1769. одлучио је да напусти тај посао.

Сковорода је познат као композитор литургијске музике, као и по бројним песмама са својим текстовима. Од ових песама, неколико њих прешло је у украјинске народне песме. Многе од његових филозофских песама, познатих као “Сковородски псалми” су се често нашли на репертоару путујућих слепих народних музичара познатих као кобзари. Они су описани као вешти свирачи флауте, торбана и кобзе.

Последње четвртине свог живота Сковорода је путовао пешке Слободском Украјином, стајући са разним пријатељима, и богатим и сиромашним, при том се трудећи да не остане предуго на једном истом месту.

Последњи период живота било је време његових великих филозофских дела. У овом периоду, али и раније, писао је поезију и писма на црквенословенском, грчком и латинском језику и превео велики број дела са латинског на руски.

ЈезикУреди

 
Совјетска марка са ликом Сковороде

Постоји много расправа о језику који је Сковорода користио при писању својих дела. Он је користио облик писаног украјинског језика који се је мало разликовао од народног украјинског. То је последица чињенице да је он студирао у верским институцијама које су се у великој мери ослањале на разне облике црквенословенског језика. Ипак, основ његовог матерњег језика био је украјински.[6]

Поред украјинског, Сковорода је говорио и грчки, латински, немачки и хебрејски. Након анализе Скороводине поезије од не-украјинских елемената од стране словенског лингвисте Јурија Шевелова закључено је да је речник Сковороде садржао 7,8 % руског, 7.7% не-словенског и 27,6 % црквенословенског речника, као и то да је варијанта црквенословенског језика коју је он користио је иста као и у Саборној Библији из 1751.[6] Сковородина проза, међутим, садржи више не-украјинских елемената: 36.7% црквенословенског, 4.7% других несловенских европских језика и 9,7 % руског.[6]

Након дубље анализе Сковородиног језика, Шевелов је дошао до закључка да учесталост црквенословенских и појаве руских речи одражавају круг људи са којима је Сковорода био у вези и од којих је материјално зависио, а не од сељака и сељачког језика који је знао и говорио.[6]

Шевелов је закључио:

Укратко, језик Сковороде, минус његове библијске и црквене, политичке и личне особености, је, у својој основи, варијанта стандардног руског језика коју користе образовани људи.

ПризнањаУреди

 
Сковорода на највећој украјинској банкноти

15. септембра 2006. године Сковородин портрет постављен је на највећу новчаницу у оптицају у Украјини, на 500 гривни.

Григориј Сковорода филозофски институт, основан 1946 послује, под окриљем Националне академије наука Украјине.[7]

РеференцеУреди

  1. ^ „ru:Лосев А. Г. С. Сковорода в истории русской культуры” (на језику: руски). Gumer.info. Приступљено 2. 5. 2011. 
  2. ^ (на језику: руски) Article in the online encyclopedia Krugosvet
  3. ^ „ru:СКОВОРОДА, ГРИГОРИЙ САВВИЧ / (1722–1794), русский и украинский философ, поэт, педагог. Родился” (на језику: руски). Diclib.com. Приступљено 2. 5. 2011. 
  4. ^ (на језику: руски) И. И. Кальной, Ю. А. Сандулов. Философия для аспирантов. От философии сродности до философии общего дела, от монолога к диалогу
  5. ^ ″It was a peculiar Russian that grew up on the Ukrainian substrat″. Shevelyov G. Skovoroda’s Language and Style // Hryhorij Savyč Skovoroda. An Anthology of Critical Articles. Edmonton — Toronto 1994. P. 129.; ″In Summary, the language of Skovoroda, minus its many biblical and ecclesiastical, political and personal features is, in its foundation, the Slobozhanshchina variety of standart Russian as used by the educated″. Shevelyov G. Skovoroda’s Language and Style // Hryhorij Savyč Skovoroda. An Anthology of Critical Articles. Edmonton — Toronto 1994. P. 131.
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 George Y. Shevelov. Skovoroda's Language and Style. In book: Richard H. Marshall; Thomas E. Bird, ур. (1994). Hryhorij Savyč Skovoroda: An Anthology of Critical Articles. Canadian Institute of Ukrainian Studies. Toronto: CIUS Press. стр. 131. ISBN 978-1-895571-03-5. Приступљено 13. 01. 2014. 
  7. ^ (на језику: украјински) "About the Institute." Hryhoriy Skovoroda Institute of Philosophy at NASU. URL accessed 19 October 2006

Спољашње везеУреди