Гринпис (енгл. Greenpeace) је невладино[3] међународно удружење еколошких активиста, основано у Ванкуверу (Канада), са канцеларијама у преко 39 земаља и међународним координационим телом у Амстердаму, Холандија.[4]. Из покрета Don't Make a Wave Committee који је постојао да би спречио САД да испробавају нуклеарне уређаје на Аљасци, 1972. године, настао је Гринпис. Циљеви организације су се потом окренули ка заштити животне средине и она је постала позната по кампањама против лова на китове, неких врста риболова, глобалног загревања, уништавања прашума, нуклеарне енергије и генетички инжењеринг. Гринпис наводи да је њихов циљ да „oсигураju способност Земље да подржава живот у свој његовој разноликости[5] и фокусирају своју кампању на светска питања као што су климатске промене, дефорестација, прекомерни риболов, комерцијални китолов, генетски инжењеринг и анти-нуклеарна питања. Они користе директну акцију, лобирање, истраживање и екотажу[6] како би остварили своје циљеве. Глобална организација не прихвата финансирање од влада, корпорација или политичких партија, ослањајући се на три милиона индивидуалних присталица и донатора фондације.[7][8] Гринпис има општи саветодавни статус при Економском и социјалном савету Организације уједињених нација[9] и оснивачки је члан[10] INGO повеље о одговорности, међународне невладине организације која има за циљ да подстиче одговорност и транспарентност невладиних организација.

Гринпис
Националне канцеларије Гринписа широм света - зелено (март 2018)
Лого Гринписа
ОснивачIrving Stowe,
Dorothy Stowe
Датум оснивања1971.
ТипНевладина организација
Метод деловањаненасилна акција, лобирање, истраживање, пацифизам
ЛокацијаВанкувер,  Канада
СедиштеАмстердам,  Холандија
Подручје деловањаглобално
ПредседникAyesha Imam
Руководиоциборд директора,
генерални директори:
Bunny McDiarmid,
Jennifer Morgan
Главни органборд директора
Број запослених2.400 (2008. године)
Број волонтера15.000[1]
Веб-сајтwww.greenpeace.org
Претходни називDon't Make a Wave Committee (1969–1972)[2]

Гринпис је познат по својим директним акцијама и био је описан као највидљивија организација за заштиту животне средине на свету.[11][12] Гринпис скреће пажну јавности на еколошка питања[13][14] и утиче на приватни и јавни сектор.[15][16] Гринпис је такође био извор контроверзи,[17] његови мотиви и методе (неки од њих су незаконити) били су критиковани,[18][19] укључујући и отворено писмо више од 100 нобеловаца који су позвали Гринпис да оконча своју кампању против генетски модификованих организама (ГМО).[20] Директне акције ове организације изазвале су правне акције против активиста Гриписа,[21][22] као што су казне и условне казне за уништавање тестне парцеле генетски модификоване пшенице[23][24][25] и оштећења Наска линије, УН локације Светске баштина у Перуу.[26]

Структура уреди

Гринпис је глобална организација која се састоји од 26 националних и регионалних канцеларија у 55 држава које обједињује Међународни Гринпис (енгл. Greenpeace International) са седиштем у Амстердаму. Ове националне и регионалне канцеларије имају аутономију у проналажењу спонзора за њихове делатности.[27] Националне и регионалне канцеларије подржавају мрежу покретних локалних волонтерских група. Локалне групе учествују у кампањама у њиховој средини, али учествују и у важнијим кампањама и протестима било где у свету. Милиони симпатизера који нису организовани у локалне групе, подржавају Гринпис новчаним средствима и учешћем у кампањама као обични грађани.

Националне и регионалне канцеларије уреди

Гринпис је присутан у следећим државама и регионима (март 2007):

Аргентина, Аустралијско-Пацифички регион (Аустралија, Папуа Нова Гвинеја, Соломонова Острва, Фиџи), Белгија, Бразил, Гринпис Централне и источне Европе (Аустрија, Мађарска, Пољска, Румунија, Словачка, Бугарска, Словенија, Србија, Црна Гора и БиХ (без стално присутних кампања у последњих пет држава)), Грчка, Индија, Италија, Јапан, Југоисточна Азија (Филипини, Индонезија, Тајланд), Канада, Кина, Луксембург, Медитерански Гринпис (Израел, Кипар, Либан, Малта, Турска, Тунис), Мексико, Немачка, Нови Зеланд, Нордијски Гринпис (Данска, Норвешка, Финска, Шведска), Русија, САД, Уједињено Краљевство, Француска, Холандија, Чиле, Чешка Република, Швајцарска и Шпанија.

Референце уреди

  1. ^ „Greenpeace International home page, Get involved”. Greenpeace.org. Приступљено 23. 11. 2012. 
  2. ^ Liddick, Don (2006). Eco-terrorism: Radical Environmental and Animal Liberation Movements. Greenwood Publishing Group. стр. 16—. ISBN 978-0-275-98535-6. 
  3. ^ „United Nations, Department of Economic and Social Affairs, NGO Branch”. Esango.un.org. 24. 2. 2010. Приступљено 23. 11. 2012. 
  4. ^ Background – January 7, 2010 (7. 1. 2010). „Greenpeace International: Greenpeace worldwide”. Greenpeace.org. Приступљено 21. 2. 2011. 
  5. ^ Background – January 8, 2009 (8. 1. 2009). „Greenpeace International FAQ: Questions about Greenpeace in general”. Greenpeace.org. Архивирано из оригинала 11. 4. 2010. г. Приступљено 21. 2. 2011. 
  6. ^ „Greenpeace Protesters Paint Field of Genetically Altered Soybeans”. Associated Press. 10. 10. 1996. Приступљено 10. 10. 2016. 
  7. ^ Sarah Jane Gilbert (8. 9. 2008). „Harvard Business School, HBS Cases: The Value of Environmental Activists”. Hbswk.hbs.edu. Архивирано из оригинала 10. 10. 2009. г. Приступљено 21. 2. 2011. 
  8. ^ Greenpeace, Annual Report 2011 (pdf)
  9. ^ „List of non-governmental organizations in consultative status with the Economic and Social Council as of 1 September 2011” (PDF). Приступљено 23. 11. 2012. 
  10. ^ „International Non-Governmental Organisations Accountability Charter: Charter Background”. Ingoaccountabilitycharter.org. Архивирано из оригинала 13. 5. 2013. г. Приступљено 23. 11. 2012. 
  11. ^ Henry Mintzberg & Frances Westley – Sustaining the Institutional Environment BNET.com
  12. ^ Canada: A People's History – Greenpeace Архивирано на сајту Wayback Machine (22. август 2009) CBC
  13. ^ Marc Mormont & Christine Dasnoy; Source strategies and the mediatization of climate change. Media, Culture & Society, Vol. 17, No. 1, 49–64 (1995)
  14. ^ Milmo, Cahal (18. 2. 2009). „The Independent Wednesday, 18 February 2009: Dumped in Africa: Britain's toxic waste”. London: Independent.co.uk. Приступљено 21. 2. 2011. 
  15. ^ „UNEP: Our Planet: Celebrating 20 Years of Montreal Protocol” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 12. 10. 2007. г. Приступљено 21. 2. 2011. 
  16. ^ Adidas, Clarks, Nike and Timberland agree moratorium on illegal Amazon leather Архивирано на сајту Wayback Machine (6. октобар 2014) Telegraph, 4 August 2009
  17. ^ Paul Huebener, McMaster University. „Paul Huebener: Greenpeace, ''Globalization and Autonomy Online Compendium''”. Globalautonomy.ca. Архивирано из оригинала 10. 6. 2011. г. Приступљено 21. 2. 2011. 
  18. ^ Moore, Patrick (22. 4. 2008). „Why I Left Greenpeace”. The Wall Street Journal. Приступљено 22. 4. 2008. 
  19. ^ „Top Secret: Greenpeace Report Misleading and Incompetent”. Roughlydrafted.com. 2. 9. 2006. Архивирано из оригинала 19. 11. 2018. г. Приступљено 21. 2. 2011. 
  20. ^ „Laureates Letter Supporting Precision Agriculture (GMOs) | Support Precision Agriculture”. supportprecisionagriculture.org. Приступљено 30. 6. 2016. 
  21. ^ Shaw, Anny (7. 1. 2010). „Greenpeace activists arrested for gatecrashing royal gala dinner in Copenhagen released from jail”. London: The Daily Mail. Приступљено 11. 1. 2010. 
  22. ^ „Greenpeace members charged in Mount Rushmore G-8 protest”. CNN.com. 7. 1. 2010. Приступљено 8. 7. 2009. 
  23. ^ GMO crops vandalized in Oregon, Karl Haro von Mogel, Biology Fortified, 24 June 2013.
  24. ^ „Greenpeace activists in costly GM protest”. Sydney Morning Herald. 2. 8. 2012. Приступљено 8. 11. 2013. 
  25. ^ „GM crop destroyers given suspended sentences”. Canberra Times. 19. 11. 2012. Архивирано из оригинала 5. 2. 2018. г. Приступљено 8. 11. 2013. 
  26. ^ Kozak, Robert (14. 12. 2014). „Peru Says Greenpeace Permanently Damaged Nazca Lines”. The Wall Street Journal. Архивирано из оригинала 21. 12. 2014. г. Приступљено 3. 2. 2015. 
  27. ^ Greenpeace International. „How is Greenpeace structured?”. Архивирано из оригинала 17. 1. 2011. г. Приступљено 4. 3. 2016. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди