Грковци су насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Босанско Грахово, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 74 становника.

Грковци
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Федерација БиХ
ОпштинаБосанско Грахово
Становништво
 — 2013.Пад 74
Географске карактеристике
Координате44°05′31″ СГШ; 16°33′47″ ИГД / 44.0918504° СГШ; 16.5631228° ИГД / 44.0918504; 16.5631228Координате: 44°05′31″ СГШ; 16°33′47″ ИГД / 44.0918504° СГШ; 16.5631228° ИГД / 44.0918504; 16.5631228
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Грковци на мапи Босне и Херцеговине
Грковци
Грковци
Грковци на мапи Босне и Херцеговине

ГеографијаУреди

Грковци се налазе под Динаром.

ИсторијаУреди

Изнад северног дијела села налази се Велика Градина, која се сврстава у трајно настањена места још од праисторијског доба (1000 година п.н.е), а везана је за илирско племе Дициони. Римљани су освојили све ове крајеве после пропасти Батоновог устанка 9. године н.е.

У Грковцима постоји и Кара Арманова - Градина, римско утврђење из касне антике. Ово село је било дио римског муниципијума, Salvium, једно од најстаријих насеља у Ливањском пољу.[1] У њему је нађено мноштво епиграфских ознака са надгробних споменика, по чему су Граховско и Гламочко поље најпознатији у Босни и Херцеговини. Римска насеља у Граховском пољу су у потпуности разорили Готи.

Такође, Грковци су били стално настањени и у средњем вијеку.

У 19 и 20. вијеку, доминантан народ на овим просторима су Срби - православни хришћани.

ТопонимиУреди

Топоними Грковаца и околине су: Боне, Дубраве, Град, Градски бунар, Хелдовине, Кланци, Пашкула, Плоча, Попрекуше, Рашњева глава, Руњавице, Сушан, Точак, Точило, Велева главица.

СтановништвоУреди

Националност[2] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 189 140 269 314
Југословени 1 59
Хрвати 2
Муслимани 1 2
остали и непознато 3
Укупно 190 200 272 318
Демографија[2]
Година Становника
1961. 318
1971. 272
1981. 200
1991. 190

Знамените личностиУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Ivo Bojanovski, Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, 1988 - BOSNA I HERCEGOVINA U ANTIČKO DOBA
  2. 2,0 2,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

ИзвориУреди