Отворите главни мени

Гркокатоличка црква у Хрватској и Србији

Гркокатоличка црква у Хрватској, Словенији, Босни и Херцеговини и Србији је источна католичка црква грчко-византијског односно словенског обреда која је у пуној унији са Католичком црквом. Чине је Крижевачка епархија (која обухвата подручја Хрватске, Словеније и Босне и Херцеговине) и Крстурска епархија (која обухвата подручје Србије).

Гркокатоличка црква у Хрватској и Србији
Križevačka katedrala 1.jpg
Катедрални храм Светог Тројства у Крижевцима, Хрватска
Основни подаци
Оснивање1611.
СедиштеКрижевци, Хрватска
Руски Крстур, Србија
Језикцрквенословенски

ИсторијаУреди

 
Катедрални храм Светог Николе у Руском Крстуру, Србија
 
Гркокатолички храм Светих Ћирила и Методија у Метлици, Словенија
 
Гркокатолички храм Христа Цара у Бањалуци, Босна и Херцеговина

Све до 2001. године, Крижевачка епархија је обухватала гркокатолике на целокупном подручју бивше Југославије и свих њених држава наследница: Хрватске, Словеније, Босне и Херцеговине, Србије, Црне Горе и Македоније). Окупљала је гркокатоличке Хрвате у централној и источној Хрватској, гркокатоличке Русине и Украјинце у источној Хрватској, северној Босни и северној Србији, гркокатоличке Македонце у Македонији, као и мањи број гркокатоличких Срба, Словенаца и припадника других народа у бившој Југославији.

Након стварања независних држава на простору бивше Југославије, покренут је поступак за преуређење односа на подручју још увек јединствене Крижевачке епархије. Прво је 2001. године створен Гркокатолички апостолски егзархат у Македонији, који је у потпуности раздвојен од Крижевачке епархије и потчињен непосредно Ватикану.[1]

Потом је 2003. године за гркокатолике у Србији и Црној Гори створен посебан Гркокатолички апостолски егзархат у Србији и Црној Гори, који је задржао везу са Крижевачком епархијом.[2] За првог гркокатоличког егзарха у Србији и Црној Гори постављен је бискуп Ђура Џуџар, који столује у Руском Крстуру.[3]

Услед поменутих промена, непосредни опсег Крижевачке епархије је био сведен на подручја Хрватске, Словеније и Босне и Херцеговине.

До нових промена је дошло 2013. године.[4] Тада су гркокатолици у Црној Гори изузети испод належности Гркокатоличког апостолског егзархата у Србији и Црној Гори и непосредно потчињени католичким бискупима у Црној Гори, чиме је надлежност поменутог егзархата сведена само на Србију, те је од тада носио назив: Гркокатолички апостолски егзархат у Србији.[5]

Одлуком Ватикана од 6. децембра 2018. године, дотадашњи Гркокатолички апостолски егзархат у Србији уздигнут је на степен епархије, под називом: Крстурска епархија.[6] У исто време, за првог крстурског бискупа именован је дотадашњи егзарх Ђура Џуџар.[7]

Крижевачка епархија и Крстурска епархија данас чине Гркокатоличку цркву у Хрватској и Србији која литургију обавља на словенском обреду и користи црквенословенски језик и ћирилицу.

РеференцеУреди

Види јошУреди

Спољашње везеУреди