Отворите главни мени

Крстурска гркокатоличка епархија, односно Гркокатоличка епархија Светог Николе у Руском Крстуру, је гркокатоличка епархија која обухвата подручје Србије. Саставни је део Католичке цркве, али не припада Београдској надбискупији, већ је непосредно потчињена Ватикану. Настала је 2018. године, уздизањем дотадашњег Гркокатоличког апостолског егзархата у Србији на степен епархије, са седиштем у Руском Крстуру. На челу епархије налази се бискуп Ђура Џуџар.[1]

Крстурска гркокатоличка епархија
Coat of arms of Đura Džudžar.svg
Ruski Krstur, Uniate church.jpg
Основни подаци
Оснивање2018.
СедиштеРуски Крстур,  Србија
Језикцрквенословенски

ИсторијаУреди

 
Гркокатолички храм у Ђурђеву
 
Гркокатолички храм у Марковцу, Србија
 
Гркокатолички храм у Јанковом Мосту, Србија

Први покушаји стварања гркокатоличких установа на подручјима која припадају данашњој Србији, сежу у позно средњовековно и рано нововековно раздобље, а повезани су са тадашњим настојањима Католичке цркве да поунијати Српску православну цркву или неке од њених делова. У време преговора око склапања Фирентинске уније, католички инквизитор Јован Капистран је покушао да поунијати српског деспота Ђурђа Бранковића (1427-1456), али без успеха.[2] Крајем 17. и почетком 18. века, након успостављања хабзбуршке власти на подручјима Бачке, Срема и Баната, у овим областима је обновљен рад на унијаћењу православних Срба.[3] Већ током Бечког рата (1683-1699), учињен је покушај стварања посебне унијатске бискупије у областима Срема и доње Славоније, на челу са Петронијем Љубибратићем, али без коначног успеха.[4]

Савремена Крстурска епархија је настала након низа промена које су извршене у раздобљу од 2001. до 2018. године. Све до 2001. године, Крижевачка епархија је обухватала гркокатолике на целокупном подручју бивше Југославије и свих њених држава наследница: Хрватске, Словеније, Босне и Херцеговине, Србије, Црне Горе и Македоније). Окупљала је гркокатоличке Хрвате у централној и источној Хрватској, гркокатоличке Русине и Украјинце у источној Хрватској, северној Босни и северној Србији, гркокатоличке Македонце у Македонији, као и мањи број гркокатоличких Срба, Словенаца и припадника других народа у бившој Југославији.

Гркокатолички апостолски егзархат у Србији и Црној Гори (2003-2013)Уреди

Након стварања независних држава на простору бивше Југославије, покренут је поступак за преуређење односа на подручју још увек јединствене Крижевачке епархије. Прво је 2001. године створен Гркокатолички апостолски егзархат у Македонији, који је у потпуности раздвојен од Крижевачке епархије и потчињен непосредно Ватикану.[5]

Потом је 28. августа 2003. године за гркокатолике у Србији и Црној Гори створен посебан Гркокатолички апостолски егзархат у Србији и Црној Гори, односно (лат. Exarchia Apostolica pro fidelibus ritus byzantini in Serbia et Monte Nigro). Овај егзархат је задржао везу са Крижевачком епархијом. За првог гркокатоличког егзарха у Србији и Црној Гори постављен је бискуп Георгиј (Ђура) Џуџар (русн. Георгий Дюра Джуджар).[6]

Дотадашњи гркокатолички Храм Светог Николе у Руском Крстуру уздигнут је на степен саборног храма. Према подацима из 2004. године, новостворени егзархат је на подручјима Србије и Црне Горе обухватао 26 парохија, са 17 храмова и укупно 22.934 верника, који су по етничкој припадности углавном били Русини, Украјинци и Румуни. Према подацима из 2009. године, Гркокатолички апостолки егзархат у Србији и Црној Гори имао је 22,369 верника и 18 свештениика.[7]

Гркокатолички апостолски егзархат у Србији (2013-2018)Уреди

До знатних промена је дошло 2013. године, када су гркокатолици у Црној Гори изузети испод надлежности Гркокатоличког апостолког егзархата у Србији и Црној Гори и непосредно потчињени римокатоличким бискупима у Црној Гори, чиме је надлежност овог егзархата сведена само на територију Србије.[8] Од тог времена, званични назив је гласио: Гркокатолички апостолки егзархат у Србији (лат. Exarchia Apostolica pro fidelibus ritus byzantini in Serbia).

Према тадашњем стању, Гркокатолички апостолки егзархат у Србији и Крижевачка епархија заједно су чинили Гркокатоличку цркву у Хрватској и Србији, која литургију обавља на словенском обреду и користи црквенословенски језик и ћирилицу. Према подацима из 2013. године, преуређени Гркокатолички апостолки егзархат у Србији имао је 22,085 верника и 20 свештеника.[9]

Садашње стање: Крстурска гркокатоличка епархија (2018-)Уреди

Одлуком Ватикана од 6. децембра 2018. године, дотадашњи Гркокатолички апостолки егзархат у Србији уздигнут је на степен епархије, под званичним називом: Гркокатоличка епархија Светог Николе у Руском Крстуру. У исто време, за првог крстурског бискупа именован је дотадашњи егзарх Ђура Џуџар.[10]

Пошто највећи део верника који су у надлежности ове епархије чине етнички Русини, епархија одржава посебне односе са Русинском гркокатоличком црквом која има своју епархију у закарпатском Мукачеву, где је Ђура Џуџар служио као помоћни бискуп пре но што је 2003. године постављен за апостолског егзарха. Такође, епархија одржава посебне везе са Украјинском гркокатоличком црквом и Румунском гркокатоличком црквом.

Гркокатолички храмовиУреди

РеференцеУреди

Види јошУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди