Миодраг Божовић

(преусмерено са Гроф Божовић)

Миодраг „Гроф” Божовић (рођен 22. јуна 1968. у Мојковцу) је бивши црногорски фудбалер, а садашњи фудбалски тренер.[1]

Миодраг Божовић
Божовић 2021. године
Лични подаци
Пуно име Миодраг Божовић
Надимак Гроф
Датум рођења (1968-06-22)22. јун 1968.(55 год.)
Место рођења Мојковац, СФРЈ
Висина 1,96 m
Позиција Одбрана
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1986—1992
1992—1994
1994—1996
1996—1997
1997—1998
1998
1999
Будућност Подгорица
Црвена звезда
Пелита
АПОП
РКЦ Валвајк
Ависпа Фукуока
Розендал
107
52


19
8
5
(6)
(1)


(1)
(0)
(0)
Репрезентативна каријера
1990 Југославија до 21 1 (0)
Тренерска каријера
2000—2001
2001—2002
2003—2004
2004
2004
2004—2005
2005—2006
2006—2007
2007
2007
2008
2009
2010—2011
2011—2012
2012—2014
2014—2015
2015—2017
2017—2018
2018—2020
2021—
Београд
Сапоро (помоћник)
Борац Чачак
Обилић
Хајдук Лион
АЕП Пафос
Борац Чачак
Будућност Подгорица
Грбаљ
Борац Чачак
Амкар Перм
Москва
Динамо Москва
Амкар Перм
Ростов
Локомотива Москва
Црвена звезда
Арсенал Тула
Крила Совјетов
Арсенал Тула
* Датум актуелизовања: 5. септембар 2021.

Каријера уреди

Играчка уреди

Као фудбалер наступао је је за подгоричку Будућност, Црвену звезду (освојио Куп Југославије), индонежанску Пелиту, кипарски АПОП, РКЦ Валвајк, јапанску Ависпу из Фукуоке, да би са свега 30 година завршио каријеру у Розендалу и посветио се тренерском послу.

Тренерска уреди

Тренерску каријеру је почео у ФК Београд, па је био помоћник у јапанском Сапору, а од 2002. креће његов успон у тренерској каријери. Постао је тренер чачанског Борца, на чијој клупи је седео у три наврата, од 2002. до 2003, у сезони 2005/06. и 2007. године. Водио га је до историјског шестог места на табели, што је најбољи пласман Чачана на табели. У сезони 2006/07. предводио је подгоричку Будућност и постао вицепрвак Црне Горе. Између два мандата у Борцу и периода на клупи Будућности, био је и у кипарском АЕП Пафосу, водио је и Хајдук са Лиона, а такође је и кратко био тренер Обилића током 2004. године.[2]

Божовић је 2008. године преузео руски Амкар. У Русији се задржао све до 2015. године а за то време је водио још и ФК Москву, Динамо из Москве, Ростов и Локомотиву из Москве. Са Ростовом је освојио Куп Русије 2014,[3] а са Локомотивом стигао до финала Купа 2015, па је поднео оставку.[4] Амкар и ФК Москву је водио до историјског 4.места у шампионату Русије, са Амкаром је играо и финале Купа Русије 2008. и изгубио од ЦСКА тек после извођења пенала,[5] а исти тим је у другом мандату спасио испадања у сезони 2011/12. У Динаму из Москве је поднео оставку, јер је испао у четвртфиналу Купа, а договор је био да Динамо освоји Куп јер је то била једина шанса за излазак у Европу.[6]

Крајем маја 2015. Божовић је постао тренер Црвене звезде.[7] Одмах по његовом доласку у клуб, Црвена звезда је елиминисана из квалификација за Лигу Европе од казахстанског Каирата. Затим је уследила доминација домаћим првенством, рекордне 24 победе у низу и убедљиво освојена титула у сезони 2015/16, па опет неуспех на међународној сцени и елиминације од Лудогореца у борби за групну фазу Лиге шампиона, те Сасуола у борби за Лигу Европе. У сезони 2016/17. његова екипа је три кола пре краја првенства, препустила прву позицију, коју је држала малтене од августа, Партизану након пораза од Вождовца (3:2). Након тога је Божовић поднео оставку.[8] Звезду је водио на 83 меча и остварио 62 победе, 11 ремија и 10 пораза.[9]

Референце уреди

Спољашње везе уреди