Грузини (неправилно Грузијци[1][2]) или Ђурђијанци (груз. ქართველები [kartvelebi] – Картвелеби), у ширем смислу, становници су кавкаске државе Грузије, а у ужем смислу припадници највећег народа из кавкаске породице народа који комуницирају грузинским језиком и чине око 86% становништва Грузије. Грузински назив овог народа (Картвели) потиче од назива планине Картли у централној Грузији.

Грузини
Georgians (montage of 35).jpg
Портрети познатих Грузина
Укупна популација
4 милиона
Региони са значајном популацијом
 Грузија3.224.564
 Русија157.803
 Турска152.000
 Иран62.000
 Абхазија46.500
 Украјина34.199
 Кипар12.000
 Грчка11.000
 Шпанија10.000
 Азербејџан9.900
 Италија9.100
 Узбекистан7.200
 Казахстан5.900
 Јужна Осетија4.600
 Белгија3.000
Језици
грузински
Религија
већина:
православље (Грузијска православна црква)
мањина:
католицизам, ислам, јудаизам
Сродне етничке групе
Свани, Мегрели, Лази
Грузини на Кавказу
Грузини на Кавказу – дијалекти грузијског језика

Преци данашњих Грузина су још у 1. веку п. н. е. имали на Кавказу своју државу коју су звали Иберија. Грузини су већином православне вере, а има их и муслимана. Грузини исламске вероисповести су познати под именом Аџари. Грузински језик припада грузинској групи јужнокавкаске породице језика.

РаспрострањеностУреди

Данас има око 4.500.000 Грузина, од тога у Грузији 3.621.000, у Турској око 200.000 и у Русији око 192.000.

ЛичностиУреди

ИзвориУреди

  1. ^ Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска. 2010. стр. 293. 
  2. ^ Клајн, Иван. Речник језичких недоумица. стр. 58. 

Спољашње везеУреди